Инцидент у Храму

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Андрејевич Иванов, Изгон трговаца из Храма.

Инцидент у Храму се односи на нереде у јерусалимском Храму које су за јеврејски празник Пасху (хебр. Pesah) око 30. године наше ере изазвали Исус и његови ученици.

Овај инцидент је у хришћанској традицији познат као изгон трговаца из Храма, и описан је у сва четири јеванђеља Новог завета. Појављује се при крају три синоптичка јеванђеља[1] и при почетку у Јовановом јеванђељу.[2] У синоптичким јеванђељима, инцидент у Храму непосредно претходи Исусовом погубљењу, због чега многи научници повезују овај догађај са његовим хапшењем и разапињањем.

Позадина[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Историјски Исус
Улазак Христа у Јерисалем, православна икона.

Након смрти краља Херода Великог (владао од 37. до 4. п. н. е.[3]) Римљани су поделили јеврејско краљевство између његових синова, те је Херод Антипа владао Галилејом али не и Јудејом, која је постала засебна римска провинција.[3] Јеврејска територија је била под влашћу Римског царства, али међу Јеврејима је постојала јака нада повратка независности и доласка очекиваног месије.

Исус је са својим следбеницима кренуо из Галилеје на пасху у некадашњу престоницу Давидовог царства, град Јерусалим у Јудеји. Највероватније с пролећа 30. године наше ере, Исус стиже у Јерусалим за време празника Пасхе, којим се обележава ослобођење Јевреја из египатског ропства[4] и када су политичке и верске прилике у граду биле веома напете.[5] Јерусалим је у време празника пасхе био крцат ходочасницима, којих је према неким проценама било између 300.000 и 400.000.[6] Исус је симболично на магарцу ушао у Јерусалим, могуће као контраст тријумфалном уласку римског цара, или као испуњење Захаријиног пророчанства (пошто се хришћански списи експлицитно позивају на Захарију, неки мисле да су ти детаљи уметнути[7]). Када је ушао у град, Исус је тврдио да ауторитет који проноси долази од Бога, те су га неки препознали као месију, дуго ишчекиваног ослободиоца.[4]

Нереди у Храму[уреди | уреди извор]

Исус је проповедао у Јерусалиму, и изазвао немире у велелепном Херодов храму.[7] Подручје у питању је вероватно Двориште народа, место у масивном храмовном комплексу одређено за куповину жртвених животиња, где су јеврејски ходочасници из других области мењали грчке и римске валуте за локални јеврејски новац, једини важећи у храмовним церемонијама. Двориште храма је било испуњено животињама које су продаване за жртвовање и столовима за мењање новца. Према наводима јеванђеља, Исус је бичем истерао мењаче новца и продавце животиња из храма, заједно са овцама и говедима, испревртао столове и просуо новац. Исус је са својим присталицама завео ембарго на сву робу коју су проносили кроз Храм, пореметивши токове профитабилне трговине која се тамо одвијала током ходочашћа.[4]

Јеванђеље по Марку преноси следеће (и остала синоптичка јеванђеља дају готово истоветну причу):

Макета Херодовог храма у Јерусалиму.
I дођоше у Јерусалим. I ушавши у храм поче изгонити оне који продаваху и куповаху у храму, те испремета столове мењача новца и клупе продаваца голубова, и не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. I учаше и говораше им: није ли написано: »Дом мој зваће се дом молитве за све народе«; а ви сте од њега направили разбојничку пећину.
— Јеванђеље по Марку, 11:15-16 (превод Емилијан Чарнић)

Јеванђеље по Јовану преноси сличну причу. Исус је описан како бичем љутито истерује продавце критикујући их због претварања храма у тржницу:

I беше близу Пасха јудејска, те оде Исус горе у Јерусалим. I нађе продавце волова, оваца, голубова и мењаче новца како седе у храму. Тада начини бич од узица и изагна све из храма, и овце и волове, мењачима просу новце и испретура столове, а онима што продаваху голубове рече: носите то одавде, не чините од дома Оца мога кућу трговачку.
— Јеванђеље по Јовану, 2:13-16 (превод Емилијан Чарнић)

Исус је својим поступцима довео у питање верски ауторитет Храма.[4] Он је своје поступке објашњавао цитирајући књигу Исаије: "Моја кућа ће се звати Дом молитве за све народе" (Исаија 56:7) и књигу Јеремије: "Али ви сте направили од њега пећину разбојничку" (Јеремија 7:11). Позивање на разбојничку пећину се може односити на надуване цене или још екстремније видове употребе религијског култа за искориштавање сиромашних и "нечистих", којима су биле прописане жртве обештећења због свог инфериорног статуса.[8] Јеванђеља наводе да су се писари и свештенички главари плашили Исуса, јер га је народ слушао, и да су тражили начин да га погубе (Марко, 11:17). Исус је напустио храм после инцидента, вративши се сутрадан и настављајући да проповеда. Он је говорио да ће храм бити уништен и да од њега неће остати “камен на камену” (Матеј 24:2).[9] Када су свештеници и старешине довели у питање Исусов ауторитет, а он се позвао на Јована Крститеља. Јеванђеље по Јовану преноси да су свештеници тражили од Исуса да им покаже неки знак, на шта им је одговорио: "Срушите овај храм, па ћу га за три дана подићи."[10]

Последице[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Погубљење Исуса
Антонио Цисери, Исус пред Пилатом.

Догађаји у храму су привукли пажњу власти.[9] Одржавање реда је био један од примарних задатака јеврејског Првосвештеника, постављеног од римских власти, и којима је за сваки већи изгред лично одговарао. Исус је ухапшен убрзо након немира изазваних у јерусалимском Храму, јер су власти процениле да својим говорима може лако загрејати масу окупљену за празнике.[9] Првосвештеник и садукејски стражари Храма су убрзо, уз помоћ једног од његових ученика, Јуде Искариотског, успели да без много буке ухапсе Исуса.[4]

Исус је ухапшен због изазивања побуне и нереда, и предат римским властима.[12][13][14] Погубљен је по наређењу Понтија Пилата, префекта римске провинције Јудеје. Умро је разапет на крсту, што је био језив и понижавајући начин којим су Римљани кажњавали побуњенике.[4] Научници закључују да је Пилат погубио Исуса као јавну сметњу, вероватно у сарадњи са локалним јеврејским властима.[7] Римљани су, изгледа, сматрали Исуса превратником, јер су на његов крст ставили натпис са оптужбом »Краљ јудејски«.[15]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марко 11:15–19, 11:27–33, Матеј 21:12–17, 21:23–27 и Лука 19:45–48, 20:1–8
  2. ^ Јован 2:13–16
  3. ^ а б "Херод фамилy." Цросс, Ф. L., ед. Тхе Оxфорд дицтионарy оф тхе Цхристиан цхурцх. . New York: Oxford University Press. 2005. 
  4. ^ а б в г д ђ Кембриџова илустрована историја религије (пп. 232-236), Стyлос. . Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. 
  5. ^ Sanders 1993
  6. ^ Sanders 1993, стр. 249.
  7. ^ а б в Funk, Robert W. and the Jesus Seminar. The acts of Jesus: the search for the authentic deeds of Jesus. HarperSanFrancisco. 1998.
  8. ^ Myers, Ched. Binding the Strong Man: A political reading of Mark's story of Jesus, Orbis. . ISBN 978-0-88344-620-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  9. ^ а б в Ehrman, Bart D.. Jesus, Interrupted, HarperCollins. 2009. . 1988. ISBN 978-0-06-117393-6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ Jevanđelje po Jovanu, 2:19
  11. ^ Jesus: In the Temple
  12. ^ 'Both the gospel accounts and [the] Pauline interpolation [found at 1 Thes 2:14-16] were composed in the period immediately following the terrible war of 66-73. The Church had every reason to assure prospective Gentile audiences that the Christian movement neither threatened nor challenged imperial sovereignty, despite the fact that their founder had himself been crucified, that is, executed as a rebel.' Fredriksen, Paula. From Jesus to Christ: The Origins of the New Testament Images of Christ.. (2nd изд.). Yale University Press. pp. 122. . . 2000. ISBN 978-0-300-08457-3.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  13. ^ NIDB, стр. 290
  14. ^ "Jesus Christ." Cross, F. L., ed. The Oxford dictionary of the Christian church. . New York: Oxford University Press. 2005. 
  15. ^ Исус, Енциклопедија живих религија ), Нолит, Београд. (2004). стр. 316-318.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Инцидент у Храму на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Incident_u_Hramu&oldid=26753983”