Институт за јавну политику
![]() |
Институт за јавну политику (ен. Публиц Полицy Институте) је регионална тхинк-танк организација. Делује у региону Западног Балкана кроз рад канцеларија у Београду, Подгорици и Љубљани.
Историја[уреди | уреди извор]
Институт за јавну политику је основан 1. фебруара 2013. године у Подгорици. Канцеларија у Београду почела је са радом 6. децембра 2013. године, а канцеларија у Љубљани 30. јуна 2014. године. Оснивачи Института су професори Универзитета у Београду Мијат Дамјановић, Никола Самарџић и Стеван Лилић, словеначки новинар Вања Вардјан и некадашњи шеф Бироа за комуникације Владе Републике Србије Владимир Поповић, који је уједно и директор Института. ИЈП је настао из потребе за јасном и професионалном подршком пост-југословенској изградњи институција, развоју јавног политичког дискурса и културној сарадњи заснованој на грађанском индивидуализму.
Активности[уреди | уреди извор]
Институт за јавну политику је основан ради усмеравања активног и посвећеног деловања стручњака из свих делова Западног Балкана са вишедеценијским искуством у областима професионализације медија, промишљања политичке агенде, европских и транс-атланских изазова, безбедности, људских и мањинских права, државне управе, дипломатије, цивилног сектора, науке и културе.
Циљ Института је формулисање нове националне, регионалне и међународне политике пост-југословенског простора кроз синергију знања и ставова искусних стручњака и јавних активиста. Промоцијом јавног дијалога и конструктивних решења, Институт за јавну политику доприноси напорима држава Западног Балкана да постану равноправни, поуздани и прогресивни партнери у европским интеграцијама и међусобним односима.
Један од приоритета тима Института за јавну политику је и усмереније ангажовање цивилне експертизе у важним реформским процесима које спроводе државе Западног Балкана, попут чланства у Европској унији и НАТО.
Пројекти[уреди | уреди извор]
Након иницијалног истраживања и анализе друштвеног и медијског контекста у државама Западног Балкана, Институт је развио и спровео низ пројеката међу којима су:
- Време је за права жена и једнакост полова у Црној Гори
- НАТО Реацх Оут
- Јачање административних капацитета за спровођење политике заштите животне средине у Црној Гори
- Модел НАТО Yоутх Самит
- Цивилни одговор на клијантелизам у медијима – Медијски круг
- Улога медија у процесу секуритизације на Западном Балкану
- Улога медија у праћењу Р1325 у Црној Гори
- Унапређење заштите интелектуалне својине
- Симулација Северноатланског савета за младе
- Примена резолуције СБ УН 1325 Жене, мир и безбедност
Програмски одбор[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8c/Andjelka_Mihajlov.jpg/220px-Andjelka_Mihajlov.jpg)
Поред оснивача, чланови Програмског одбора Института за јавну политику су:
- Анђелка Михајлов, професорка Универзитета у Новом Саду
- Анте Бошковић, адвокат
- Гордана Лазаревић, економисткиња
- Марко Кљајевић, адвокат
- Харис Дајч, асистент Филозофског факултета Универзитета у Београду
- Мојца Мавец, новинарка
- Јасна Сламник, правница
- Алеш Екар, економиста
- Зоран Крунић, социолог
- Барбара Текавец, правница
Боард оф Трустеес[уреди | уреди извор]
Боард оф Трустеес Института за јавну политику је највише међународно управно тело које окупља интернационално препознатљиве интелектуалце, политичке званичнике, експерте и академске делатнике међу којима су:
- Филип Дуст-Блази, заменик генералног секретара Уједињених Нација задужен за иновативно финансирање развоја
- Марио Енрике де Алмеида Сантос Давид, потпредседник Европске народне партије
- Јан Ерик Лејн, социолог, професор економије и политике
- Карлос Флорес Хуберијас, професор Универзитета у Валенсији
- Мишел Факос, професорка на Индијана Универзитету
- Еђидио Иветић, професор Универзитета у Падови
- Гај Питерс, професор Универзитета у Питсбургу и Цепелин Универзитета у Немачкој
- Валтер Швимер, некадашњи генерални секретар Савета Европе