Institut za javnu politiku

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Institut za javnu politiku (en. Public Policy Institute) je regionalna think-tank organizacija. Deluje u regionu Zapadnog Balkana kroz rad kancelarija u Beogradu, Podgorici i Ljubljani.

Istorija[уреди]

Institut za javnu politiku je osnovan 1. februara 2013. godine u Podgorici. Kancelarija u Beogradu počela je sa radom 6. decembra 2013. godine, a kancelarija u Ljubljani 30. juna 2014. godine. Osnivači Instituta su profesori Univerziteta u Beogradu Mijat Damjanović, Nikola Samardžić i Stevan Lilić, slovenački novinar Vanja Vardjan i nekadašnji šef Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije Vladimir Popović, koji je ujedno i direktor Instituta. IJP je nastao iz potrebe za jasnom i profesionalnom podrškom post-jugoslovenskoj izgradnji institucija, razvoju javnog političkog diskursa i kulturnoj saradnji zasnovanoj na građanskom individualizmu.

Aktivnosti[уреди]

Institut za javnu politiku je osnovan radi usmeravanja aktivnog i posvećenog delovanja stručnjaka iz svih delova Zapadnog Balkana sa višedecenijskim iskustvom u oblastima profesionalizacije medija, promišljanja političke agende, evropskih i trans-atlanskih izazova, bezbednosti, ljudskih i manjinskih prava, državne uprave, diplomatije, civilnog sektora, nauke i kulture.
Cilj Instituta je formulisanje nove nacionalne, regionalne i međunarodne politike post-jugoslovenskog prostora kroz sinergiju znanja i stavova iskusnih stručnjaka i javnih aktivista. Promocijom javnog dijaloga i konstruktivnih rešenja, Institut za javnu politiku doprinosi naporima država Zapadnog Balkana da postanu ravnopravni, pouzdani i progresivni partneri u evropskim integracijama i međusobnim odnosima.
Jedan od prioriteta tima Instituta za javnu politiku je i usmerenije angažovanje civilne ekspertize u važnim reformskim procesima koje sprovode države Zapadnog Balkana, poput članstva u Evropskoj uniji i NATO.

Projekti[уреди]

Nakon inicijalnog istraživanja i analize društvenog i medijskog konteksta u državama Zapadnog Balkana, Institut je razvio i sproveo niz projekata među kojima su:

  • Vreme je za prava žena i jednakost polova u Crnoj Gori
  • NATO Reach Out
  • Jačanje administrativnih kapaciteta za sprovođenje politike zaštite životne sredine u Crnoj Gori
  • Model NATO Youth Samit
  • Civilni odgovor na klijantelizam u medijima – Medijski krug
  • Uloga medija u procesu sekuritizacije na Zapadnom Balkanu
  • Uloga medija u praćenju R1325 u Crnoj Gori
  • Unapređenje zaštite intelektualne svojine
  • Simulacija Severnoatlanskog saveta za mlade
  • Primena rezolucije SB UN 1325 Žene, mir i bezbednost

Programski odbor[уреди]

Pored osnivača, članovi Programskog odbora Instituta za javnu politiku su:

  • Anđelka Mihajlov, profesorka Univerziteta u Novom Sadu
  • Ante Bošković, advokat
  • Pavle Farčić, grafički dizajner
  • Marija Ćalić, fotografkinja
  • Gordana Lazarević, ekonomistkinja
  • Marko Kljajević, advokat
  • Nikola Šuica, profesor Univerziteta u Beogradu
  • Haris Dajč, asistent Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
  • Mojca Mavec, novinarka
  • Jasna Slamnik, pravnica
  • Aleš Ekar, ekonomista
  • Zoran Krunić, sociolog
  • Barbara Tekavec, pravnica

Board of Trustees[уреди]

Board of Trustees Instituta za javnu politiku je najviše međunarodno upravno telo koje okuplja internacionalno prepoznatljive intelektualce, političke zvaničnike, eksperte i akademske delatnike među kojima su:

  • Filip Dust-Blazi, zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija zadužen za inovativno finansiranje razvoja
  • Mario Enrike de Almeida Santos David, potpredsednik Evropske narodne partije
  • Jan Erik Lejn, sociolog, profesor ekonomije i politike
  • Karlos Flores Huberijas, profesor Univerziteta u Valensiji
  • Mišel Fakos, profesorka na Indijana Univerzitetu
  • Eđidio Ivetić, profesor Univerziteta u Padovi
  • Gaj Piters, profesor Univerziteta u Pitsburgu i Cepelin Univerziteta u Nemačkoj
  • Valter Švimer, nekadašnji generalni sekretar Saveta Evrope

Spoljašnje veze[уреди]