Историја Енглеске
Историја Енглеске се односи на проучавање људске прошлости у једној од најстаријих и за остатак света важне националне територије. Данашња Енглеска, једна од конститутивних земаља Уједињеног Краљевства је била насељена од стране неандерталаца пре 800.000 година.[1] Стално људско присуство датира од пре 12.000 година, односно завршетка последњег глацијалног периода. На територији Енглеске се налазе бројни остаци из доба мезолита, неолита и бронзаног доба, као што су Стоунхенџ и Ејбери. У гвозденом добу, Енглеску, као и целу Британију јужно од Ферт ов Форта су населили келтски народи који се заједнички називају Бритима, али и нека белгијска племена (нпр. Атребати, Катувелауни, Тринованти, итд.) на подручјима која данашњи Велшани зову Лоегир. Године 43. је отпочело римско освајање Британије; након њега је Римско царство задржало контролу над провинцијом Британија до 5. века.
Крај римске владавине у Британији је омогућио англосаксонско насељавање Британије, које се традиционално сматра почетком Енглеске односно настанком Енглеза као нације. Англосаксонци су били низ германских племена која су успоставила неколико краљевства која су постала регионални центри моћи у данашњој Енглеској и деловима Шкотске.[2] Они су увели староенглески језик, који је заменио претходни бритски језик. Англосаксонци су водили ратове са бритским државама-наследницама у данашњем Велсу, Корнвалу и Хен Оглду (Стари север; деловима северне Енглеске и јужне Шкотске, где се говорио бритонички), као и једни са другима. Упади Викинга су постали учестали након године 800. те су Нордијци преузели власт над великим деловима данашње Енглеске. Током тог периода је неколико владара покушало да уједини англосаксонска краљевства, а то је на крају резултирало стварањем Краљевине Енглеске до 10. века.
Године 1066. су Нормани напали и освојили Енглеску, означивши тиме улазак Енглеске у средњи век који ће карактеризирати грађански ратови и сукоби са земљама континенталне Европе. Краљевина Енглеска је била суверена држава све до владавине Ричарда I који ју је 1194. учинио вазалом Светог римског царства. Тај је статус остао до 1212. и владавине његовог брата Џона без Земље када је краљевина постала формални вазал Свете столице [3] а то је трајало све до 16. века када се краљ Хенри VIII из династије Тјудора одметнуо од Католичке цркве. Енглеска је пре тога освојила Велс у 12. веку, а у 18. веку се ујединила са Шкотском у Краљевство Велике Британије.[4][5][6] Након што је у Енглеској започела индустријска револуција, Велика Британија је освојила низ прекоморских поседа и основала колоније створивши царство, највеће на свету. Иако је захваљујући процесу деколонизације у 20. веку највећи део тих територија постао независан, културни утицај Енглеске на остатак света, највидљивији кроз доминацију енглеског језика, траје до данашњег дана.
Под Тудорима и касније Стуартовом династијом, Енглеска је постала колонијална сила. Током владавине Стјуарта, дошло је до Енглеског грађанског рата између парламентариста и ројалиста, што је резултирало погубљењем краља Чарлса I (1649) и успостављањем серије републичких влада — прво, парламентарне републике познате као Комонвелт Енглеске (1649–1653), затим војне диктатуре под Оливером Кромвелом познате као Протекторат (1653–1659). Стјуарти су се вратили на обновљени трон 1660. године, иако је стална полемика о религији и моћи резултирала свргавањем још једног Стјуартског краља, Џејмса II, и Славном револуцијом (1688). Енглеска, која је покорила Велс у 13. веку, уједињена са Шкотском 1707. године је формирала нову суверену државу под именом Велика Британија.[4][5][6] Након индустријске револуције, Велика Британија је владала колонијалним царством, највећим у записаној историји. Услед процеса деколонизације у 20. веку, углавном узрокованог слабљењем моћи Велике Британије током два светска рата, скоро све прекоморске територије царства су постале независне државе. Међутим, према подацима из 2018. културни утицај Велике Британије остаје широко заступљен и дубоку укорењен у многим новонасталим земљама.
Види још
[уреди | уреди извор]- Парламент Енглеске
- Парламент Уједињеног Краљевства
- Списак енглеских монарха
- Премијер Уједињеног Краљевства
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Сампле, Иан (7. 7. 2010). „Фирст хуманс арривед ин Бритаин 250,000 yеарс еарлиер тхан тхоугхт”. Тхе Гуардиан. Приступљено 29. 1. 2014; Wаде, Ницхолас (7. 7. 2010). „Цлуес оф Бритаин'с Фирст Хуманс”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 22. 12. 2011; "Еарлиест фоотпринтс оутсиде Африца дисцоверед ин Норфолк". (2014). ББЦ Неwс. Приступљено 7 Фебруарy 2014.
- ^ Тхе Англо-Саxонс, ББЦ - Хисторy
- ^ Куипер, Б. К. (јун 1988). Тхе Цхурцх ин Хисторy - Гоогле Боокс. ИСБН 9780802817778. Приступљено 14. 11. 2010.
- ^ а б Унитинг тхе кингдом? натионаларцхивес.гов.ук, аццессед 2 Јулy 2011
- ^ а б Тхе Унион оф тхе Парлиаментс 1707 Архивирано 2012-01-02 на сајту Wayback Machine Learning and Teaching Scotland, accessed 2 July 2011
- ^ а б Union with England Act 1707, Article II
Literatura
[уреди | уреди извор]- Kuiper, B. K. (јун 1988). The Church in History - Google Books. ISBN 9780802817778. Приступљено 14. 11. 2010.
- Oxford Dictionary of National Biography (2004) online; short scholarly biographies of all the major people
- Bédarida, François. A social history of England 1851–1990. Routledge, 2013.
- Black, Jeremy (2013). A new history of England. The History Press.
- Davies, Norman (1999). The Isles, A History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513442-1.
- Clapp, Brian William. An environmental history of Britain since the industrial revolution (Routledge, 2014)
- Clayton, David Roberts, and Douglas R. Bisson. A History of England (2 vol. 2nd ed. Pearson Higher Ed, 2013)
- Ensor, R. C. K. England, 1870–1914 (1936), comprehensive survey. England 1870-1914. 1936.
- Schama, Simon, A History of Britain: At the Edge of the World, 3500 BC – 1603 AD. BBC/Miramax. 2000. ISBN 978-0-7868-6675-5.; ТВ сериес А Хисторy оф Бритаин, Волуме 2: Тхе Wарс оф тхе Бритисх 1603–1776. ББЦ/Мирамаx. 2001. ISBN 978-0-7868-6675-5.; А Хисторy оф Бритаин – Тхе Цомплете Цоллецтион он ДВД ББЦ 2002 ОЦЛЦ 51112061
- Томбс, Роберт, Тхе Енглисх анд тхеир Хисторy (2014) 1040 пп онлине ревиеw
- Тревелyан, Г.M. Схортенед Хисторy оф Енгланд (Пенгуин Боокс. 1942. ISBN 978-0-14-023323-0. very well written; reflects perspective of 1930s; 595pp
- Woodward, E. L. The Age of Reform: 1815–1870 (1954) comprehensive survey https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.179823. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)
Jevrejska Engleska
[уреди | уреди извор]- Jacobs, Joseph (1901—1906). „England”. Jewish Encyclopedia. 5. стр. 161—174.
- Hillaby, Joe (2013). The Palgrave Dictionary of Medieval Anglo-Jewish History. Basingstoke: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0230278165.
- Huscroft, Richard (1. 4. 2006), Expulsion, Tempus Publishing, Limited, ISBN 9780752437293, OL 7982808M
Istoriografija
[уреди | уреди извор]- Cannon, John. The Oxford Companion to British History (2nd ed. 2002) 1142pp
- Elton, G.R. Modern Historians on British History 1485–1945: A Critical Bibliography 1945–1969 (1970) excerpt, highly useful bibliography of 1000+ scholarly books, articles and book reviews published before 1970.
- Furber, Elizabeth Chapin, ed. Changing Views on British History (1966)
- Loades, David, ed. Reader's Guide to British History (2 vol 2003), 1610pp
- Schlatter, Richard, ed. Recent Views on British History: Essays on Historical Writing Since 1966 (1984)
Primarni izvori
[уреди | уреди извор]- English historical documents London: Methuen; 12 vol to 1957; reprinted 2011; the most comprehensive collection on political, constitutional, economic and social topics
- Douglas, David Charles. ed. English historical documents, 1042–1189 (. . 2. Psychology Press. 1995., Репринт)
- Мyерс, Алец Региналд, ед. Енглисх хисторицал доцументс. 4.[Лате медиевал]. 1327–1485 (. . 4. Psychology Press. 1995., Репринт)
- Ротхwелл, Харрy, ед. Енглисх Хисторицал Доцументс: 1189–1327 (Таyлор & Францис, 1995, Репринт)
- Wхителоцк, Доротхy. Енглисх Хисторицал Доцументс, 500-1042 (. . 1. Psychology Press. 1996., Репринт)
- Wиллиамс, Цхарлес Х. Енглисх Хисторицал Доцументс: Волуме 5 1485–1558 (Роутледге, 1995, Репринт)
- Арцхер, Иан W., анд Ф. Доуглас Прице, едс. Енглисх Хисторицал Доцументс: 1558–1603 (Роутледге, 2011, репринт)
- Цоwард, Баррy, анд Давид Цхарлес Доуглас, едс. Енглисх хисторицал доцументс. 5:[Еарлy модерн]:(Б). 1603–1660 (Роутледге, 2010 репринт)
- Броwнинг, Андреw. ед. Енглисх Хисторицал Доцументс, 1660–1714 (. . 6. Psychology Press. 1995., репринт)
- Хорн, Давид Баyне, анд Марy Рансоме, едс. Енглисх хисторицал доцументс, 1714–1783 (Вол. 7. Роутледге 1996, репринт)
- спиналл, Артхур. ед. Енглисх хисторицал доцументс, 1783–1832 (. . 8. Psychology Press. 1995., репринт)
- Хандцоцк, Wиллиам D., анд Георге Малцолм Yоунг. едс. Енглисх Хисторицал Доцументс, 1833–1874 (. . 9. Psychology Press. 1995., reprint)
- Douglas, D. C. ed. English historical documents, 1874–1914 (Methuen 1995)
- Beard, Charles, ed. An introduction to the English historians (1906) excerpts
- Cheyney, Edward P. Readings in English History Drawn from the Original Sources Intended to Illustrate a Short History of England (1935), 850 pp. (strongest on political & constitutional topics)
- Harmer, Florence Elizabeth. ed (2011). Select English historical documents of the ninth and tenth centuries. Cambridge University Press.
- Henderson, Ernest Flagg, ed. Select historical documents of the Middle Ages (1907) online
- Leach, Arthur F. ed. Educational Charters and Documents 598 to 1909 (1911) 640pp; online Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2017) over 400 pp. on Middle Ages
- Stephenson, Carl and Frederick G. Marcham, eds. Sources of English Constitutional History (2nd ed. 1990)
- Stubbs, William, ур. (1870). Select charters and other illustrations of English constitutional history from the earliest times to the reign of Edward the First. Clarendon Press. Непознати параметар
|lang_fr&id=
игнорисан (помоћ) - Weiner, Joel H. ed. Great Britain Foreign Policy & Span of Empire, 1689 – 1971 (4 Vol, 1983), 3425 pp.
- Wiener, Joel H. ed. Great Britain: the lion at home; a documentary history of domestic policy, 1689–1973 (4 vol 1974), 1396 pp.
Praistorijska Britanija
[уреди | уреди извор]- Ashton, Nick (2017). Early Humans. London: William Collins. ISBN 978-0-00-815035-8.
- Ball, Martin J. & James Fife (ed.). 1993. The Celtic Languages. London: Routledge. ISBN 0-415-01035-7.
- Бритисх Хисторy Енцyцлопедиа. 1999. Парагон Хоусе. ISBN 1-4054-1632-7.
- Collis, John. 2003. The Celts – Origins, Myths and Inventions. Tempus.
- Cunliffe, Barry (2012). Britain Begins. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-967945-4.
- James, Simon. 1999. The Atlantic Celts. British Museum Press.
- Lemercier, O. (2012). „Interpreting the Beaker phenomenon in Mediterranean France: an Iron Age analogy”. Antiquity. 86 (331): 131—43. S2CID 19294850. doi:10.1017/S0003598X00062505.
- Pearson, Mike; Cleal, Ros; Marshall, Peter; Needham, Stuart; Pollard, Josh; Richards, Colin; Ruggles, Clive; Sheridan, Alison; Thomas, Julian; et al. (2007). „Тхе Аге оф Стонехенге” (ПДФ). Антиqуитy. 811 (313): 617—639. С2ЦИД 162960418. дои:10.1017/С0003598X00095624.
- Петтитт, Паул; Wхите, Марк (2012). Тхе Бритисх Палаеолитхиц: Хуман Социетиес ат тхе Едге оф тхе Плеистоцене Wорлд. Абингдон, УК: Роутледге. ИСБН 978-0-415-67455-3.
- Алонсо, Сантос, Царлос Флорес, Виценте Цабрера, Антонио Алонсо, Пабло Мартíн, Цристина Албаррáн, Нескутс Изагирре, Цонцепциóн де ла Рúа анд Осцар Гарцíа. 2005. Тхе плаце оф тхе Басqуес ин тхе Еуропеан Y-цхромосоме диверситy ландсцапе. Еуропеан Јоурнал оф Хуман Генетицс 13:1293–1302.
- Цунлиффе, Баррy 2001. Фацинг тхе Оцеан: Тхе Атлантиц анд Итс Пеоплес, 8000 БЦ то АД 1500. Оxфорд Университy Пресс.
- Цунлиффе, Баррy. 2002. Тхе Еxтраординарy Воyаге оф Пyтхеас тхе Греек. Пенгуин.
- Дарвилл, Тимотхy C. 1987. Прехисториц Бритаин. Лондон: Б.Т. Батсфорд ISBN 0-7134-5179-3
- Хаwкес, Јаqуетта анд Цхристопхер. 1943. Прехисториц Бритаин. Хармондсwортх: Пенгуин.
- Милес, Давид. 2016. "Тхе Тале оф тхе Аxе: Хоw тхе Неолитхиц Револутион Трансформед Бритаин". Лондон. Тхамес & Худсон Лтд. ISBN 978-0-500-05186-3
- Оппенхеимер, Степхен. 2006. Тхе Оригинс оф тхе Бритисх. Лондон: Цонстабле.
- Прyор, Францис. 1999. Фармерс ин Прехисториц Бритаин. Строуд, Глоуцестерсхире анд Цхарлестон, СЦ: Темпус. ISBN 0-7524-1477-1
- Прyор, Францис. 2003. Бритаин БЦ: Лифе ин Бритаин анд Иреланд бефоре тхе Романс. Лондон, Харпер-Цоллинс. ISBN 0-00-712692-1
- Сyкес, Бриан. 2001. Тхе Севен Даугхтерс оф Еве: Тхе Сциенце Тхат Ревеалс Оур Генетиц Анцестрy. Бантам, Лондон. ISBN 0-593-04757-5
- Сyкес, Бриан. 2006. Саxонс, Викингс, анд Целтс: Тхе Генетиц Роотс оф Бритаин анд Иреланд. Неw Yорк, Нортон & Цо. (Публисхед ин тхе УК, алсо ин 2006, ас Блоод оф тхе Ислес. Лондон, Бантам Боокс.)
- Wаинригхт, Рицхард. 1978. А Гуиде то Прехисториц Ремаинс ин Бритаин. Лондон: Цонстабле.
- Wеале, Мицхаел Е.; Wеисс, Деборах А.; Јагер, Ролф Ф.; Брадман, Неил; Тхомас, Марк Г. (2002). „Y Цхромосоме Евиденце фор Англо-Саxон Масс Мигратион”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 19 (7): 1008—1021. ПМИД 12082121. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а004160 .