Пређи на садржај

Израелско-палестински сукоб

С Википедије, слободне енциклопедије
Izraelsko-palestinski sukob
Deo Izraelsko-arapski sukob

Središnji Izrael i Palestinska samouprava na Zapadnoj obali i pojasu Gaze, 2007.
Vreme:1940-e – danas
Mesto:Bliski istok
Izrael, Zapadna obala, Pojas Gaze i Liban
Uzrok:Palestina traži punopravnu samostalnost od Izraela
Ishod:

još traje

Sukobljene strane

Израел Izrael
podrška:

 Sjedinjene Države

Држава Палестина Palestina
podrška:

 Arapska liga
 SSSR (do 1991.)
 Iran
Komandanti i vođe
Израел Arijel Šaron
Израел Jicak Šamir
Израел Jicak Rabin
Израел David Ben-Gurion
Израел Menahem Begin
Израел Benjamin Netanjahu
Држава Палестина Jaser Arafat
Држава Палестина Mahmud Abas
Држава Палестина Kalil el-Vazir
Држава Палестина Marvan Barguti
Држава Палестина Amin el Huseini
Žrtve i gubici
3.791[1] 16.000[2]
Ukupno preko 20.000 poginulih[3]

Izraelsko-palestinski sukob (hebr. הסכסוך הישראלי-פלסטיני, Ха'Сикхсукх Ха'Yисраели-Фалестини; арап. النزاع الفلسطيني - الإسرائيلي, ал-Низа'а ал'Филастини ал 'Исраили) је сукоб у току између Израела и Палестине који је почео од 1940-их. Сматра се једним од најдужих модерних сукоба. Срж конфликта налази се у томе да Палестина тражи пуну независност од Израела, те напуштање свих израелских војника са њених територија, док израелски ортодоксни жидови, националисти и десничари то одбијају, јер сматрају да Западна обала и Газа историјски припадају Жидовима, те да Палестинци нису народ, да нису постојали пре оснивања државе Израел 1948. године, већ да су палестински национализам измислиле арапски вође како би уништили Израел.[4]

Упркос дугогодишњим напорима међународне заједнице да се постигне какав-такав компромис и разреши овај спор, и упркос томе што је Израел склопио мир са Египтом и Јорданом, Израелци и Палестинци до данас нису успели да постигну мировни договор. Главни су камен спотицања статус Јерусалима (који обе стране сматрају светим местом), међусобно признање, ток граница, сигурност, право на воду уз реку Јордан, израелска насеља на Западној обали,[5] палестинска слобода кретања[6] и право Палестинаца на повратак унутар граница Израела након егзодуса насталог услед израелског рата за независност.

Решење засновано на две државе се често наводи као могуће решење сукоба, а према истраживањима већина Израелаца и Палестинаца сматра да је то најбоља солуција.[7] Ипак, неповерење и трзавице су често знале да ескалирају: прва и друга интифада су однеле на хиљаде живота на обе стране, без разрешавања било чега. Територија остаје средишњи чинилац националног идентитета у овом сукобу. Обе стране одбијају да деле исту територију са другом страном, из страха од доминације.[8] Јасер Арафат постао је формални вођа покрета за самосталну Палестину у 20. веку, али су израелски службеници гледали на њега негативно те га оптуживали да подржава тероризам против Јевреја. Након Арафатове смрти 2004, његов наследник Махмуд Абас покушао је да покрене нову рунду мировних преговора, али без успеха. Иако се однос у међувремену побољшао са Западном обалом, стање остаје експлозивно у Гази, где су вођена два рата, од којих је задњи био 2014. године.

Између 1993. и 2000. број израелских досељеника повећао се за 117% у Гази и најмање 46% у Западној обали.[9] Израел је такође укинуо дозволе за пребивалиште палестинским пребиваоцима у источном Јерусалиму који нису имали документе којим би доказали да је њихово средиште живота унутар Јерусалима. Тако је 1.641 Палестининац изгубио право на боравак у Јерусалиму између 1996. и 1998. године.[10] Сукоб је однео преко 20.000 живота од 1948. на обее стране. Џереми Хаварди процењује да је погинуло око 5.000 палестинских цивила током 40 година, односно 34 цивила сваких 100 дана.[11]

Посљедњи мировни преговори прекинути су 2014. године. Израелски премијер Бењамин Нетањаху изјавио је 2015. да неће дозволити палестинску државу западно од Јордана.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Витал Статистицс: Тотал Цасуалтиес, Араб-Исраели Цонфлицт (1860 - Пресент)”. Јеwисх Виртуал Либрарy. Приступљено 27. 06. 2017. 
  2. ^ Неуснер, Јацоб; Цхилтон, Бруце D.; Туллy, Р. Е. (2013). Јуст Wар ин Религион анд Политицс. Университy Пресс оф Америца. стр. 309. ИСБН 978-0-7618-6094-5. 
  3. ^ Монтy Г. Марсхалл. Мајор Еписодес оф Политицал Виоленце 1946-2012. СyстемицПеаце.орг. "Етхниц Wар wитх Араб Палестинианс / ПЛО 1965-2013". Упдатед 12 Јуне 2013 „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 21. 01. 2014. г. Приступљено 14. 11. 2013. 
  4. ^ „Емптy Боок он Палестиниан Хисторy Бецомес Инстант Бест-селлер он Амазон”. Хааретз. 22. 06. 2017. Приступљено 27. 06. 2017. 
  5. ^ „Цанадиан Полицy он Кеy Иссуес ин тхе Исраели-Палестиниан Цонфлицт”. Влада Канаде. Архивирано из оригинала 18. 02. 2018. г. Приступљено 29. 12. 2018. 
  6. ^ „Мовемент анд Аццесс Рестрицтионс ин тхе Wест Банк: Унцертаинтy анд Инеффициенцy ин тхе Палестиниан Ецономy” (ПДФ). Wорлд Банк. 09. 05. 2007. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 04. 2010. г. Приступљено 29. 03. 2010. „Цуррентлy, фреедом оф мовемент анд аццесс фор Палестинианс wитхин тхе Wест Банк ис тхе еxцептион ратхер тхан тхе норм цонтрарy то тхе цоммитментс ундертакен ин а нумбер оф Агреементс бетwеен ГОИ анд тхе ПА. 
  7. ^ Yаар, Епхраим; Херманн, Тамар (11. 12. 2007). „Јуст анотхер форготтен пеаце суммит”. Хааретз. 
  8. ^ Неwман, Давид. „Фром натионал то пост-натионал территориал идентитиес ин Исраел-Палестине”. 53 (3): 235—246. дои:10.1023/А:1019529827735. 
  9. ^ Прессман, Јеремy (2003). „Тхе Сецонд Интифада: Бацкгроунд анд Цаусес оф тхе Исраели-Палестиниан Цонфлицт”. Тхе Јоурнал оф Цонфлицт Студиес. XXIII (2). Приступљено 27. 06. 2017. 
  10. ^ „Хуман Ригхтс Девелопментс: Wорлд Репорт 1999”. Хуман Ригхтс Wатцх. Архивирано из оригинала 17. 11. 2019. г. Приступљено 27. 06. 2017. 
  11. ^ Хаварди, Јеремy (2016). „Рефутинг тхе Анти-Исраел Нарративе: А Цасе фор тхе Хисторицал, Легал анд Морал Легитимацy оф тхе Јеwисх Стате”. МцФарланд. стр. 64. ИСБН 978-1-4766-2297-2. 
  12. ^ Исраел'с ПМ Нетанyаху: Но Палестиниан стате он мy wатцх Елиотт C. МцЛаугхлин. ЦНН Упдатед 22:17 ГМТ (0617 ХКТ) Марцх 16, 2015

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Уједињене нације
Академски, новински, и слични сајтови (изузев израелских или палестинских извора)
Групе за резолуцију конфликата
Групе за људкс аправа
Јеврејски и израелски академски, новински, и слични сајтови
Јеврејске и израелске вести „мировног покрета” и заступнички сајтови

Други сајтови: