Јеролим Мише

С Википедије, слободне енциклопедије
Јеролим Мише
Лични подаци
Датум рођења25. септембар 1890.
Место рођењаСплит, Хрватска
Датум смрти14. септембар 1970.(1970-09-14) (79/80 год.)
Место смртиСплит, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство, ликовна критика
Правацмодерна уметност

Јеролим Мише (Сплит, 25. септембар 1890.Сплит, 14. септембар 1970), био је хрватски сликар и ликовни критичар, познат по сликама са разузданим темама и мртвом природом.[1]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је у Сплиту 25. септембра 1890.. Студија сликарства започео је у Сплиту на Вишој школи за умјетност и умјетни обрт и на њима провео две године (1910 до 1911), вјероватно као спољни полазник Дворане рисања коју је водио Емануел Видовић. Даље школовање наставио је 1910.–1911. на загребачкој Привременој вишој школи за умјетност и умјетни обрт (касније Академија ликовних умјетности), потом на Иституто ди Белле Арти у Риму (1911 –1912), а 1913. године је у Фиренци, похађао је уметничку школу до пред сам почетак Првога свјетског рата, За време школовања у Риму дружио се са Иваном Мештровићем, који га је упознао с бечком сецесијом.[2]

Враћа се у Сплит и након службовања по касарнама (Сисак и Глина) запошљава се као наставник цртања у Крапини (1917.– 1920), потом у Славонском Броду (1921 –1923).[1]

Незадовољан животом у провинцији, покушао је добити запослење на загребачкој или београдској школи. То му у успева и једно време је радио у Београду (1937–1941), као професор на новооснованој Уметничкој академији, прво као ванредни, а од 1939. године као редовити професор. У Београду Мише је остао до 1941. године, када се враћа у Загреб на место цртача у Хрватском издавалачком библиографском заводу. Од 1943. године запошљава се на мјесто професора при загребачкој Академији ликовних умјетности, на којој ће активно радити све до одласка у пензију 1960. године.[3]

Чланство у ликовним групама

Јеролим Мише је био је члан Групе четворице и Групе тројице; члан ЈАЗУ (данас ХАЗУ) од 1952. године.

Као члан уметничке групе независних уметника; реализми; национални ликовни израз; коју су поред њега чинили Љубо Бабић; Владимир Бецић; Јоза Кљаковић; Франо Кршинић; Иван Мештровић; Марин Студин; Златко Шулентић; Владимир Варлај.

Група независних уметника деловала је од 1921. до 1927. године и у том раздобљу одржала тринаест изложби по мањим местима и градовима Хрватске и Војводине, те као Група независних учествовала на V. и VI. Југославенској изложби у Београду и Новом Саду. Чланови Групе независних...остварили су низ изложби које су имале значајан ликовни, едукативни и општи културни учинак за провинцијска средина Краqевине Југославије. Изложбе су оствариле и змналајан комерцијални успех (велик број изложених слика је продат.[4])

Преминуо је у Сплиту, 14. септембра 1970. године.

Ликовно стваралаштво[уреди | уреди извор]

Јеролим Мише је своја ликовна дела стварао углавном у уљу, а мотиви су били портрети тежака, његових пријатеља уметника, деца. На тим портретима он је, врло успешно сликао психолошка расположења својих модела.

Портрет који му је остао трајна преокупација, крајем 1920-их потпао је под утицај француског сликарства (пре свега А. Реноара и П. Сезана ) и деломично немачкога експресионизма. Слике настале под тим утицајем су насликанекратким потезима четкице, мекшим и светлијим бојама. На њима су најчеђће били далматински пејзажи обаскјани сунцем, портрети и мртве природе...

За собом је оставио мапу портретних цртежа (Наши драги сувременици, 1943), а из последњег опуса стваралаштва много слика мртве природе и крајолика у пригушеним тоналитетима.

Ликовна дела[уреди | уреди извор]

  • Аутопортрет, 1916.
  • Портрет заручнице
  • Дјевојка с дињом
  • Портрет Иве Тартаглие, 1919.
  • Приморска ведута, Супетар
  • Подне у Супетару, 1928
  • Портрет сликара Рачког, 1929.
  • Црвене куће, 1930.
  • Подне у Колочепу, 1931.
  • Дјевојчица, 1932.
  • Шкарпина , 1934.
  • Мајско јутро на Лопуду
  • Мртва природа с кистовима, 1961.

Изложбе[уреди | уреди извор]

Самосталне изложбе
  • 1990. — Умјетнички павиљон Загреб, Загреб, Хрватска
  • 1970. — Галерија Умјетнина Сплит. Сплит, Хрватска
Колективне изложбе
  • 2016. — Умјетничка дјела из приватних колекција средње Далмације, Галерија Умјетнина Сплит, Сплит, Хрватска
  • 2016. — Карловачко сликарство 20. стољећа, Збирка Маврети? Регионални музеј Озаљ, Озаљ, Хрватска
  • 2006. — Хрватски музеј збирке сувремене умјетности Скопље, Скопље, Северна Македонија
  • 1988. — Свјетла I Боје Дубровника, Људи, Град I Околица У Дјелима Модерних сликара, Музеј модерне умјетности Дубровник, Дубровник, Хрватска
  • 1981 — Хрватски Ведутисти - Од Буковца До Данас, Музеј модерне умјетности Дубровник, Дубровник

Ликовне критике[уреди | уреди извор]

Као ликовни критичар објављвао је чланке и огледе о ликовним уметностима у Књижевној републици и Буллетину ЈАЗУ, и у Књижевнику (под псеудонимом Роме).

Признања[уреди | уреди извор]

Добитник је Награде „Владимир Назор” за животно дело (1968).

Ликовна дела Јеролим Мише, данас су де збирки у:

  • Музеју сувремене умјетности Загреб,
  • Галерија Умјетнина Сплит,
  • Музеју савремене уметности Скопје.

Извор[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Бабић, Љубо. „Пионири нашег сликарства.“ Свијет бр. 26 (1928): 559–566.
  2. ^ Зидић, Игор. Јеролим Мише. Каталог ретроспективне изложбе. Загреб: Умјетнички павиљон, 1990б.
  3. ^ Бабић, Љубо. Умјетност код Хрвата. Загреб: Наклада А. Велзек, 1943
  4. ^ Дулибић, Франо, Група независних умјетника (1921-1927) Радови института за повијест умјетности (0350-3437) 23 (1999), 23; 199-208

Литература[уреди | уреди извор]

  • Чупић, Симона. „Група напредних хрватских сликара и Петар Добровић из Београда, Праг 1937. године.“ у: Петар Добровић у тридесетим. Каталог изложбе. Београд: Музеј савремене уметности, 2005, 11–16.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]