Лудвик Куба

Ludvik Kuba
Ludvik Kuba
Лични подаци
Датум рођења	(1863-04-16)16. април 1863.
Место рођења	Podjebradi, Austrijsko carstvo
Датум смрти	30. novembar 1956.(1956-11-30) (93 god.)
Место смрти	Prag, ČSSR

Ludvik Kuba (češ. Ludvík Kuba; Подјебради, 16. април 1863 — Праг, 30. новембар 1956) био је чешки сликар, музичар, писац и професор Уметничке академије у Прагу. Био је један од постимпресиониста и сакупљач народних песама.

Биографија

Лудвик Куба се родио као друго од тринаесторо деце Лудвика Кубе и Ане родј. Мишковске. Студирао је на музичкој школи у Прагу (оргуље) а похађао је и приватне часове сликања. Примљен је на Уметничку академију у класи Макса Пирнера (1891-1893). Затим је студирао на Јулијанској Академији у Паризу (1893-95) и школи Антон Ажбе у Минхену током (1895-1904). Свој живот је посветио сликању, скупљању народних песама (на пример Slovanstvo ve svých písních - „Словени и њихове песме“ и записао 4.000 песама) и писању о народној традицији. Његов уметнички стил је био високо цењен у оквиру импресионизма а углавном је сликао пејзаже (омиљени мотиви су му били Јужночешки крај), портрете (на пример Јожеф Сватополк Макар) и мртва природа (на пример „Црвене бегоније“).

За свој стручни рад на пољу етнологије добио је 1936. године титулу доктора на Карловом Универзитету у Прагу а од 1937. је постао стални члан Чешке академије.

Носилац је бројних признања у Чешкој и иностранству. 1923. године је добио Орден Светог Саве а од 1935 је чланем ЈАЗУ у Загребу.

Путовања

Сељаци из околине Пирота, Умјетничка галерија БиХ

Куба је као изразити панслависта крајем 19 и почетком 20 века путовао Балканом и посматрао локалне културе и детаљно описивао локалне обичаје, историју и осећања људи. Прво путовање ван Чешке је подузео 1885 године у Словачку а потом следе

• 1886 Лужице, Галиција и Украјина
• 1887 Русија
• 1888-1893 југословенске земље (углавном Црна Гора и Босна и Херцеговина)
• 1922-1924 Лужице
• 1925 и 1928 Србија и Македонија
• 1929 Словачка, Бугарска и поткарпатска Русија

Своју свестраност и надареност је искористио да би сакупио што висе песама а велики број својих илустрација користио је у фељтонима које је објављивао у чешким часописима Квěти, Освěта, Лумир, Народнí Листy, Злата Праха, Слованскý сборнíк и Часопис ческéхо музеа.

Дела

• Цестy за слованскоу пíснí (1933-35)
• Слованство ве свýцх зпěвецх (1925)
• Засхла палета, Статнí накладателствí крáснé литературy , худбy а умěнí, Праха (1955)
• Чтенí о Далмации (1926)
• Чтенí о Старéм Србску (1926)
• Чтенí о Боснě а Херцеговинě (1926)
• Чтенí о Македонии (1926)