Пређи на садржај

Лумбална пункција

С Википедије, слободне енциклопедије
Лумбална пункција
Неуролог спроводи лумбалну пункцију
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-9-CM03.31
Патиент УК[хттпс://патиент.инфо/доцтор/лумбар-пунцтуре-про лумбар-пунцтуре-про Лумбална пункција]
МеСХД013129

Лумбална пункција је медицинско техничка радња која има за циљ узимање ликвора у дијагностичке и терапијске сврхе.[1][2][3] Главни разлог за лумбалну пункцију је помоћ у успостављању дијагнозе болести централног нервног система, укључујући мозак и кичму. Примери ових стања укључују менингитис и субарахноидно крварење. Такође се може користити терапеутски у неким стањима. Повећан интракранијални притисак (притисак у лобањи) је контраиндикација, због ризика од компресије мождане материје и потискивања према кичми. Понекад се лумбална пункција не може безбедно извести (на пример због тенденције јаког крварења). Сматра се сигурном процедуром, али главобоља након дуралне пункције је честа нуспојава, ако се не користи мала атрауматска игла.[4]

Поступак се обично изводи под локалном анестезијом помоћу стерилне технике. Хиподермична игла се користи за приступ субарахноидном простору и прикупљање течности. Течност се може послати на биохемијске, микробиолошке и цитолошке анализе. Коришћење ултразвука за обележавање може повећати успех.[5]

Медицинске употребе

[уреди | уреди извор]
Игла за лумбалну пункцију

Разлог за извођење лумбалне пункције може бити постављање дијагнозе[6][7][8] или лечење болести.[7]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Главне дијагностичке индикације лумбалне пункције су прикупљање цереброспиналне течности (ЦСФ). Анализа ЦСФ може искључити инфективне,[7][9] инфламаторне[7] и неопластичне болести[7] које утичу на централни нервни систем. Најчешћа сврха је код сумње на менингитис,[10] пошто не постоји друго поуздано средство помоћу које се може искључити менингитис, по живот опасно, али веома излечиво стање. Лумбална пункција се такође може користити да би се открило да ли неко има 'Стаге 1' или 'Стаге 2' Трyпаносома бруцеи. Младој новорођенчади обично је потребна лумбална пункција као део рутинског прегледа због грознице без извора. То је због веће стопе менингитиса него код старијих особа. Одојчад такође поуздано не показује класичне симптоме менингеалне иритације (менингизам) као што су укоченост врата и главобоља као код одраслих.[10] У било којој старосној групи, субарахноидно крварење, хидроцефалус, бенигна интракранијална хипертензија и многе друге дијагнозе могу бити подржане или искључене овим тестом. Такође се може користити за откривање присуства малигних ћелија у ЦСФ, као код карциноматозног менингитиса или медулобластома. ЦСФ који садржи мање од 10 црвених крвних зрнаца (РБЦ)/мм³ представља „негативни” показатељ у контексту анализе субарахноидалног крварења. Показатељи који су „позитивни“ имају број еритроцита од 100/мм³ или више.[11]

Третман

[уреди | уреди извор]

Лумбалне пункције се такође могу урадити да би се лекови убризгали у цереброспиналну течност („интратекално“), посебно за спиналну анестезију[12] или хемотерапију.

Серијске лумбалне пункције могу бити корисне у привременом лечењу идиопатске интракранијалне хипертензије (ИИХ). Ову болест карактерише повећан притисак ликвора који може изазвати главобољу и трајни губитак вида. Док су главни ослонци лечења лекови, у неким случајевима вишеструка лумбална пункција може побољшати симптоме. Не препоручује се као основни третман због непријатности и ризика од процедуре и кратког трајања његове ефикасности.[13][14]

Поред тога, неки људи са хидроцефалусом нормалног притиска (које карактерише уринарна инконтиненција, промењена способност правилног ходања и деменција) добијају извесно олакшање симптома након уклањања ЦСФ.[15]

Индикације

[уреди | уреди извор]

Главне индикације за лумбалну пункцију су:

  • Узимање узорка цереброспиналну течности за биохемијску и бактериолошку анализу (нпр код сумње на менингитис, енцефалитис итд.)
  • Мерење интракранијалног притиска
  • Приступ интратекалном простору, у случају потребе за дренажу ликвора, убризгавање течности, лекова или контрастног средстава интратекални простор за извођење миелографије.

У неуролошким клиникама и другим установама, ЛП се користи за откривање поремећаја локалне производње имуноглобулина у ЦНС-у, као што су мултипла склероза и ССПЕ, малигни инфилтрати као што су акутна леукемија и лимфом и блокада спиналног канала.

Контариндикације

[уреди | уреди извор]
Спинални канал

Контраиндикације за лумбалну пункцију су:

  • Симптоми или знаци повишеног интракранијалног притиска, праћени смањеним нивоом свести, локализованим (фокалним) неуролошких знацима и промена папиларног рефлекас. Код ових пацијената лумбална пумкција може довести до појаве хернијација и смрти.
  • Тешког крварења или поремећаја згрушавања нпр. код пацијента на антикоагулантној терапији,
  • Инфекције на планираном месту пункције или у нервном систему, абцес мозга,
  • Малигнитет
  • Генерализована нфекција.[16]

Начин извођења

[уреди | уреди извор]
Начин извођења пункције

Пре почетка пункције пацијент се поставља у лежаћи положај на један бок са ногама савијеним у коленима и примакнутим ка грудима, или седећи положај нагнут ка напред.

Лекар затим убацује танку, шупљу иглу у простор између два кичмена пршљена у слабинском делу кичме (лумбалном), преко овојнице (дуре) у кичмени канал.

Након узорковања ликвора у другом акту лекар ће измерити притисак цереброспиналне течности, и према потреби убризгаће лек или неко друго средство.

По завршетку пункције врши се уклањање игл, а место убода на кожи прекрива се стерилном газом.

Место пункције
  • Између 4. и 5. лумбалног пршљена

Нежељене реакције

[уреди | уреди извор]

Након лумбалне пункције може се јавити:

  • Главобоља, која најчешће почиње неколико сати до два дана након поступка и може бити праћена мучнином, повраћањем и вртоглавицом. Обично је присутна при седењу или стајању и смирује се у лежећем положају. Може трајати неколико сати до недељу дана.
  • Нелагодност или бол у леђима.
  • Крварење.
  • Хернијација мозга (померање делова мозга).

Главобоља

[уреди | уреди извор]

Пост спинална главобоља са мучнином је најчешћа компликација; често се може третирати лековема против болова и инфузијом течности. Дуго се сматрало да се ова компликација може спречити строгим одржавањем лежећег положаја два сата након успешне пункције; ово није потврђено у савременим студијама које укључују велики број људи. Извођење процедуре са особом на њиховој страни може смањити ризик.[17] Интравенска ињекција кофеина је често прилично ефикасна у прекиду ових главобоља у кичми. Главобоља која је упорна упркос дугом периоду спавања и јавља се само када се седи, може указивати на цурење ЦСФ-а са места лумбалне пункције. Она се може лечити додатним лежајем или епидуралним фластером крви,[18] где се сопствена крв особе убризгава назад у место цурења како би се створио угрушак и затворио цурење.

Ризик од главобоље и потребе за аналгезијом и крвним фластером знатно је смањен ако се користе „атрауматске” игле. Ово на друге начине не утиче на успешност поступка.[19][20] Иако су трошкови и потешкоћа слични, усвајање је и даље ниско - само 16% 2014.[21]

Главобоље могу бити узроковане нехотичном пункцијом тврде мождане опне.[22]

Лумбална пункција код деце

[уреди | уреди извор]
  • Припрема детета за лумбалну пункцију
    Припрема детета за лумбалну пункцију
  • Убод иглом
    Убод иглом
  • Узимање узорка ликвора
    Узимање узорка ликвора

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј. Алфред Лее, Р. С. Аткинсон (13. 11. 1978). Лумбар Пунцтуре анд Спинал Аналгесиа: Интрадурал анд Еxтрадурал (4тх изд.). Цхурцхилл Ливингстоне. ИСБН 9780443014505. 
  2. ^ Qуинцке ХИ (1891). Верхандлунген дес Цонгрессес фüр Иннере Медизин, Зехнтер Цонгресс, Wиесбаден. 10. стр. 321—331. 
  3. ^ Qуинцке ХИ (1902). Дие Тецхник дер Лумбалпунктион. Берлин & Виенна. 
  4. ^ Маранхао, Б.; Лиу, M.; Паланисамy, А.; Монкс, D. Т.; Сингх, П. M. (2020-12-17). „Тхе ассоциатион бетwеен пост‐дурал пунцтуре хеадацхе анд неедле тyпе дуринг спинал анаестхесиа: а сyстематиц ревиеw анд нетwорк мета‐аналyсис”. Анаестхесиа. Wилеy. ИССН 0003-2409. дои:10.1111/анае.15320 Слободан приступ. 
  5. ^ Готтлиеб, M; Холладаy, D; Пекса, ГД (јануар 2019). „Ултрасоунд-ассистед Лумбар Пунцтурес: А Сyстематиц Ревиеw анд Мета-Аналyсис.”. Ацадемиц Емергенцy Медицине. 26 (1): 85—96. ПМИД 30129102. дои:10.1111/ацем.13558 Слободан приступ. 
  6. ^ Дохертy, Царолyнне M; Форбес, Раебурн Б (2014). „Диагностиц Лумбар Пунцтуре”. Тхе Улстер Медицал Јоурнал. 83 (2): 93—102. ИССН 0041-6193. ПМЦ 4113153 Слободан приступ. ПМИД 25075138. 
  7. ^ а б в г д Семпере, АП; Беренгуер-Руиз, L; Лезцано-Родас, M; Мира-Беренгуер, Ф; Wаез, M (2007). „Пунциóн лумбар: индицационес, цонтраиндицационес, цомплицационес y тéцница де реализациóн” [Лумбар пунцтуре: итс индицатионс, цонтраиндицатионс, цомплицатионс анд тецхниqуе]. Ревиста де Неурологíа (на језику: шпански). 45 (7): 433—6. ПМИД 17918111. дои:10.33588/рн.4507.2007270. 
  8. ^ Грöсцхел, К; Сцхнаудигел, С; Пилграм, С; Wассер, К; Каструп, А (19. 12. 2007). „Дие диагностисцхе Лумбалпунктион” [Тхе диагностиц лумбар пунцтуре]. Деутсцхе Медизинисцхе Wоцхенсцхрифт (на језику: немачки). 133 (1/02): 39—41. ПМИД 18095209. дои:10.1055/с-2008-1017470. 
  9. ^ Матата, C; Мицхаел, Б; Гарнер, V; Соломон, Т (24—30. 10. 2012). „Лумбар пунцтуре: диагносинг ацуте централ нервоус сyстем инфецтионс”. Нурсинг Стандард. 27 (8): 49—56; qуиз 58. ПМИД 23189602. дои:10.7748/нс2012.10.27.8.49.ц9364. 
  10. ^ а б Висинтин, C.; Мугглестоне, M. А.; Фиелдс, Е. Ј.; Јацклин, П.; Мурпхy, M. С.; Поллард, А. Ј.; Гуиделине Девелопмент Гроуп; Натионал Институте фор Хеалтх анд Цлиницал Еxцелленце (28. 6. 2010). „Манагемент оф бацтериал менингитис анд менингоцоццал септицаемиа ин цхилдрен анд yоунг пеопле: суммарy оф НИЦЕ гуиданце”. БМЈ (Цлиницал Ресеарцх Ед.). 340: ц3209. ПМИД 20584794. С2ЦИД 7685756. дои:10.1136/бмј.ц3209. 
  11. ^ Манн, Давид (2002). „Тхе роле оф лумбар пунцтуре ин тхе диагносис оф субарацхноид хеморрхаге wхен цомпутед томограпхy ис унаваилабле”. Јоурнал оф тхе Цанадиан Ассоциатион оф Емергенцy Пхyсицианс. 4 (2): 102—105. ПМИД 17612428. дои:10.1017/с1481803500006205 Слободан приступ. 
  12. ^ Лóпез, Т; Сáнцхез, ФЈ; Гарзóн, ЈЦ; Муриел, C (јануар 2012). „Спинал анестхесиа ин педиатриц патиентс.”. Минерва Анестесиологица. 78 (1): 78—87. ПМИД 22211775. С2ЦИД 205522367. дои:10.1111/ј.1460-9592.2011.03769.x. 
  13. ^ Биоуссе, V. (октобар 2012). „Идиопатхиц интрацраниал хyпертенсион: Диагносис, мониторинг анд треатмент”. Ревуе Неурологиqуе. 168 (10): 673—683. ПМИД 22981270. дои:10.1016/ј.неурол.2012.07.018. 
  14. ^ Кеслер, Анат; Купферминц, Мицхаел (јун 2013). „Идиопатхиц Интрацраниал Хyпертенсион анд Прегнанцy”. Цлиницал Обстетрицс анд Гyнецологy. 56 (2): 389—396. ПМИД 23563883. С2ЦИД 20556772. дои:10.1097/ГРФ.0б013е31828ф2701. 
  15. ^ Галлиа, Гарy L; Ригамонти, Даниеле; Wиллиамс, Мицхаел А (јул 2006). „Тхе диагносис анд треатмент оф идиопатхиц нормал прессуре хyдроцепхалус”. Натуре Цлиницал Працтице Неурологy. 2 (7): 375—381. ПМЦ 5390935 Слободан приступ. ПМИД 16932588. дои:10.1038/нцпнеуро0237. 
  16. ^ Марy Лоуисе Тургеон (2005). Цлиницал хематологy: тхеорy анд процедурес. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. стр. 401—. ИСБН 978-0-7817-5007-3. Приступљено 28. 10. 2010. 
  17. ^ Зоррилла-Ваца, А; Маккар, ЈК (мај 2017). „Еффецтивенесс оф Латерал Децубитус Поситион фор Превентинг Пост-Дурал Пунцтуре Хеадацхе: А Мета-Аналyсис”. Паин Пхyсициан. 20 (4): Е521—Е529. ПМИД 28535561. дои:10.36076/ппј.2017.Е529. 
  18. ^ Со, Yун; Парк, Јунг Мин; Лее, Пил-Моо; Ким, Цхо Лонг; Лее, Цхеолхан; Ким, Јае Хун (2016). „Епидурал Блоод Патцх фор тхе Треатмент оф Спонтанеоус анд Иатрогениц Ортхостатиц Хеадацхе”. Паин Пхyсициан. 19 (8): Е1115—Е1122. ИССН 2150-1149. ПМИД 27906941. 
  19. ^ Натх, Сиддхартх; Козиарз, Алеx; Бадхиwала, Јетан Х; Алхаззани, Wалеед; Јаесцхке, Роман; Схарма, Суњаy; Банфиелд, Лаура; Схоаманесх, Асхкан; Сингх, Схеила; Нассири, Фарсхад; Оцзкоwски, Wиеслаw; Беллеy-Цôтé, Емилие; Труант, Раy; Реддy, Кесава; Меаде, Мауреен О; Фаррокхyар, Фороугх; Бала, Малгорзата M; Алсхамси, Фаyез; Краг, Метте; Етxеандиа-Икобалтзета, Итзиар; Кунз, Регина; Нисхида, Осаму; Матоук, Цхарлес; Селим, Магдy; Рходес, Андреw; Хаwрyлук, Грегорy; Алменаwер, Салех А (март 2018). „Атрауматиц версус цонвентионал лумбар пунцтуре неедлес: а сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис”. Тхе Ланцет. 391 (10126): 1197—1204. ПМИД 29223694. С2ЦИД 4436591. дои:10.1016/С0140-6736(17)32451-0. 
  20. ^ Роцхwерг, Брам; Алменаwер, Салех А; Сиемиениук, Реед А C; Вандвик, Пер Олав; Агоритсас, Тхомас; Лyтвyн, Лyубов; Алхаззани, Wалеед; Арцхамбаулт, Патрицк; Д’Арагон, Фредерицк; Фархоуманд, Паулине Дарбеллаy; Гуyатт, Гордон; Лааке, Јон Хенрик; Белтрáн-Арроyаве, Цлаудиа; МцЦредие, Вицториа; Прице, Амy; Цхабот, Цхристиан; Зервакис, Трацy; Бадхиwала, Јетан; Ст-Онге, Мауде; Сзцзеклик, Wојциецх; Мøллер, Мортен Хyландер; Ламонтагне, Францоис (22. 5. 2018). „Атрауматиц (пенцил-поинт) версус цонвентионал неедлес фор лумбар пунцтуре: а цлиницал працтице гуиделине”. БМЈ. 361: к1920. ПМЦ 6364256 Слободан приступ. ПМИД 29789372. дои:10.1136/бмј.к1920. 
  21. ^ Давис, А; Добсон, Р; Каниниа, С; Гиованнони, Г; Сцхмиерер, К (фебруар 2016). „Атрауматиц неедлес фор лумбар пунцтуре: wхy хавен'т неурологистс цхангед?”. Працтицал Неурологy. 16 (1): 18—22. ПМИД 26349834. С2ЦИД 36928177. дои:10.1136/працтнеурол-2014-001055. 
  22. ^ Пател, Р.; Уритс, I.; Орхурху, V.; Орхурху, M. С.; Пецк, Ј.; Охуабунwа, Е.; Сикорски, А.; Мехрабани, А.; Манцхиканти, L.; Каyе, А. D.; Каyе, Р. Ј.; Хелмстеттер, Ј. А.; Висwанатх, О. (2020). „А Цомпрехенсиве Упдате он тхе Треатмент анд Манагемент оф Постдурал Пунцтуре Хеадацхе”. Цуррент Паин анд Хеадацхе Репортс. 24 (6): 24. ПМИД 32323013. С2ЦИД 216049548. дои:10.1007/с11916-020-00860-0. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lumbalna_punkcija&oldid=28522564”