Милан Милишић
| Милан Милишић | |
|---|---|
 Фотографија Милана Милишића | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. јул 1941. |
| Место рођења | Дубровник, НДХ |
| Датум смрти | 5. октобар 1991. (50 год.) |
| Место смрти | Дубровник, Хрватска |
| Образовање | Универзитет у Београду |
Милан Милишић (Дубровник, 6. јул 1941 — Дубровник, 5. октобар 1991) био је српски пјесник, писац, преводилац и универзитетски предавач из Дубровника. Писао је књижевност за дјецу, поезију, романе, путописе, есеје, драме и преводио свјетске класике са енглеског језика.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у српској породици[1] поријеклом из Требиња.
Школовао се у Дубровнику и Београду, гдје је на Филолошком факултету завршио студије свјетске књижевности. Завршава факултет 1967. и сели се у Лондон, гдје живи до 1970. када се враћа у родни Дубровник.
Године 1986. је био гостујући предавач на Унивезитету НYУ (Неw Yорк Университy)[2] а 1990. као Фуллбајтов стипендиста борави на Универзитету Амхерст (Университy оф Массацхусеттс Амхерст) у САД-у.
Преводио је с енглеског језика. Између осталих превео је Толкиеново дјело Хобит[3] (заједно са својом првом супругом Марy Мартин), пјесме Роберт Фроста и неке од драма Харолд Пинтера[4].
Године 1975. Дубровачко позориште Марин Држић изводи Милишићеву драму Лов на бљедоликог у режији Ивице Кунчевића. Уређивао је омладински лист Лаус и часопис Дубровник и од 1987. радио као позоришни драматург.
Дубровачки омладински лист Лаус објавио је 1984. Милишићев текст Живот за слободу за који га је дубровачки СУБНОР оптужио за напад на тековине социјализма и НОР-а. "Опћинско јавно тужилаштво у Дубровнику, својим актом Кт – 31/83 од 18. вељаче 1983. године, подигло је оптужни приједлог против Милана Милишића због кривичног дјела ширење лажних вијести из чланка 197 став л КЗ СРХ. На основи тог оптужног приједлога 13. свибња 1983. године одржано је суђење Милану Милишићу пред вијећем Опћинског суда у Дубровнику и истог дана донесена је и објављена пресуда К – 62/83 – 14, којом је Милишић проглашен кривим за кривично дјело ширења лажних вјести из чланка 197 став л КЗ СРХ, па му је изречена увјетна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 7 мјесеци, с тим да се утврђена казна неће извршити ако окривљени не почини ново кривично дјело у року од три године."[5][6]
Током борби за Дубровник 1991. године, граната је пала на његов стан и тада је Милан Милишић погинуо.[7]
Насљеђе[уреди | уреди извор]
О његовом животу, смрти и књижевном дјелу написан је већи број текстова у БиХ, Србији и Хрватској. О Милишићу су писали Тонко Мароевић[8], Миљенко Јерговић[9] Марио Копић,[10], Војо Шиндолић,[11], Предраг Чудић и многи други. [12][13] [14]
Године 2011. сценским рециталом Љубичасти Страдун[15] је дубровачки Студентски театар Леро[16] обиљежио 70. годишњицу рођења и 20. годишњицу смрти Милана Милишића. Истим поводом је у Арт Радионици Лазарети одржана изложба новинарског и публицистичког рада Милана Милишића.[17] Исте 2011. године ИК Геопоетика из Београда први пут објављује Милишићев недовршени роман Официрова кћи.[18]
Студентски театар „Леро” на 63. Дубровачким љетним игарама 2012. године премијерно приказује представу Мјесечина за Ладy Мацбетх у режији и драматизацији Давора Мојаша, а према фрагментима из књижевних радова Милана Милишића.[19][20] [21]
Позориште „Марин Држић” у Дубровнику 2015. године премијерно изводи поему Милана Милишића Кад' је Бог стварао Дубровник.[22][5][23]
Године 2020. склопу 71. Дубровачких љетних игара изведена је перипатетичка представа која се садржајно темељи на поезији дубровачких пјесника, а у режији Доре Руждјак Подолски и Марине Пејновић. Назив представе Дубровачка зрцала – три струка ловорике, пелина и вријеса преузет је дијелом од Милишића ('Дубровачка зрцала' уреднички је наслов књиге његових постумно изданих есеја (Геопоетика, Београд, 2007).[24][25]
Године 2020. У издању Друштва дубровачких писаца Марио Копић и Ведран Салвиа објављују опсежну збирку полемичних текстова о дубровачкој култури посвећену Милану Милишићу.[26]
На тридесету годишњицу Милишићеве смрти град Дубровник је 2021. поставио спомен-плочу у Жупској улици број 5, гдје је Милишић живио и погинуо.[27][28]
Дјела[уреди | уреди извор]
- Волеле су ме две сестре, скупа (Видици, Београд, 1970)
- Кога нема (Просвета, Београд, 1972)
- Хобит (пријевод, 1975)
- Зград (Рад-Народна књига-БИГЗ, Београд, 1977)
- Хавинг а Гоод Тиме (Народна књига, Београд, 1981)
- Мачка на смећу (БИГЗ, Београд, 1984)
- Тумарало (Дубровник, Дубровник, 1985)
- Врт без доби (КПЗ, Дубровник, 1986)
- Волиле су ме двије сестре скупа (Свјетлост, Сарајево, 1989)
- Постумно објављено
- Стаинс (Загреб-Дубровник, 1993)
- Треперење (Хрватска свеучилишна наклада, Загреб, 1994)
- Настрана врана (СИЦ, Београд, 1995)
- Роберт Фрост, Изабране пјесме (пријевод 1996)
- Стварање Дубровника (Босанска књига, Сарајево, 1996)
- Треперење (Стубови културе, Београд, 1997)
- Мртво звоно (Ферал Трибуне, Сплит, 1997)
- Отоци (Дуриеуџ, Загреб, 1997)
- Путописи (Босанска књига, Сарајево, 1997)
- Флека, е (Меандар, Загреб, 2001)
- Хоммаге Милишићу, аутор Јелена Трпковић; ет ал (ЛИР БГ, Београд, 2005)
- Дубровачка зрцала, (Геопоетика, Београд, 2007)
- Бог и Марин (Дом Марина Држића, Дубровник, 2008)
- Официрова кћи (Геопоетика, Београд, 2011)[29]
- Сабрана поезија (Културни центар Новог Сада, 2016)[30]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ онлине, Монитор. „ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ГОДИШЊИЦА АГРЕСИЈЕ НА ДУБРОВНИК: Деценије ћутања и порицања” (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-10-31.
- ^ „Из ината”. Пешчаник (на језику: енглески). 2015-10-04. Приступљено 2021-10-31.
- ^ http://ehive.com/account/3437/object/2862/Hobit_%5BHobbit_The%5D
- ^ http://kazaliste.hr/index.php?p=article&id=1536
- ^ а б https://kmd.hr/wp-content/uploads/2020/02/2015_Kad-je-Bog-stvarao-stvarao-Dubrovnik.pdf
- ^ Вечерњи лист, Дубровачки Србин Милан Милишић прва је цивилна жртва у родном граду, објављено 22. студенога 2019., приступљено 5. листопада 2021.
- ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „30 година од смрти Милана Милишића: Не сметати животу пред собом”. www.ртс.рс. Приступљено 2021-10-31.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 31. 10. 2021.
- ^ http://www.jergovic.com/subotnja-matineja/pjesnik-koji-se-nasmrt-pomokrio/
- ^ http://old.dubrovniknet.hr/novost.php?id=48753#.X5QGF4gzZPY
- ^ http://www.novossti.com/2012/05/beatnici-su-danas-aktualniji-nego-ikad/
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2014. г. Приступљено 31. 10. 2021.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 10. 10. 2013.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 10. 6. 2015. г. Приступљено 10. 10. 2013.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 10. 6. 2015. г. Приступљено 10. 10. 2013.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 10. 6. 2015. г. Приступљено 10. 10. 2013.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2011. г. Приступљено 20. 10. 2013.
- ^ http://www.jergovic.com/subotnja-matineja/milan-milisic-jedna-mladost-u-dubrovniku/
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 10. 10. 2013.
- ^ http://kazaliste.hr/index.php?p=article&id=1592
- ^ http://dubrovacki.hr/clanak/41115/premijerna-izvedba-mjesecina-za-lady-macbeth
- ^ https://www.teatar.hr/182794/kad-je-bog-stvarao-dubrovnik/
- ^ https://kmd.hr/predstave/kad-je-bog-stvarao-dubrovnik/
- ^ https://www.tportal.hr/kultura/clanak/na-tri-lokacije-u-povijesnoj-jezgri-dubrovnika-odrzana-premijera-predstave-dubrovacka-zrcala-foto-20200728
- ^ https://kazaliste.hr/index.php?p=article&id=2840https://kazaliste.hr/index.php?p=article&id=2840
- ^ Дубровачки вјесник, Против саморазумљивости, Ведран Салвиа и Марио Копић објавили збирку полемичних текстова посвећену великом Милану Милишићу, објављено 22. липња 2020., приступљено 5. листопада 2021.
- ^ Дубровачки вјесник, Фото/ У Жупској улици откривена Спомен плоча Милану Милишићу: Град је изгубио пјесника, али не и његове стихове, објављено и приступљено 5. листопада 2021.
- ^ Дубровачки вјесник, Одржан пригодни програм "Хоммаге à Милан Милишић" Сурађивао је са смрћу као ниједан наш пјесник, објављено и приступљено 5. листопада 2021.
- ^ „„Официрова кћи“ Милана Милишића - Култура - Дневни лист Данас” (на језику: српски). Приступљено 2021-10-31.
- ^ „КЊИЖЕВНО ЗАВЕШТАЊЕ (Милан Милишић: Сабрана поезија I, Нови Сад: КЦНС, 2016 [и. е.] 2017)”. Поља (на језику: српски). Приступљено 2021-10-31.
