Пређи на садржај

Миомир Грујић Флека

С Википедије, слободне енциклопедије
Миомир Грујић Флека
Лични подаци
Датум рођења(1954-06-01)1. јун 1954.
Место рођењаШабац, ФНР Југославија
Датум смрти11. јул 2003.(2003-07-11) (49 год.)
Место смртиБеоград, Србија и Црна Гора
Уметнички рад
Пољесликарство
Правацандерграунд

Миомир Грујић Флека (Шабац, 1. јун 1954Београд, 11. јул 2003)[1] био је српски и југословенски уметник. По образовању магистар сликарства, Флека је био мултидисциплинарни уметник чија је уметничка пракса заступљена у свим важнијим историјама савремене уметности пост-југословенског простора.[2]

Први разговор
Венера 2000
Биг мама
Позивница
Велики знак
ТРОТОЛЕТАК

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1. јуна 1954. године у Шапцу и већ као средњошколац активно се укључује у културни живот града као члан Клуба младих стваралаца Шапца и колумниста у листовима Пламен, Сусрети, Колоквијуми 25. мај. Студирао право и сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, где је дипломирао 1985. године. На истој школи завршио је и постдипломске студије. Један од оснивача Завичајног клуба студената који се налазио у Дому омладине, садашњем Културном центру Шабац. Деловање клуба студената везано је за култно место града, клуб Рупа, у којем је Флека био програмски уредник свих културних садржаја. Овај клуб данас носи његово име.

Као мултимедијални уметник и новинар активан на јавној сцени већ од краја седамдесетих година 20. века. Био је творац клуба Академија при ФЛУ у Београду, где је од 1983. до 1990. године радио као програмски уредник. Од 1989. до 23. марта 1999. године радио као аутор и уредник експерименталног медијског пројекта Радио Шишмиш на радију Б92, која постаје заштитни знак београдске андерграунд сцене. Гласањем редакција београдских радио станица ова емисија је проглашена као најбољи ауторски радио пројекат за 1990. и 1991. годину. Савременици су га називали Вергилије деведесетих, словенски вук, сатиричар из подземља и глас андерграунда.

Објављивао литерарне радове, илустраторске прилоге, текстове, есеје из области популарне културе, проширених медија и теорије уметности. Од 1982. до 1984. године радио као главни и одговорни уредник часописа 4Ф, Универзитета уметности у Београду. Био је члан Савеза новинара Југославије од 1985. до 1990. године и члан УЛУС-а од 1986. године.[3] Током 1986. био стипендиста УЛУС-овог Фонда младих. Као студент постдипломских студија, током 1987. био стипендиста Фонда за развој научног и уметничког подмлатка Србије.

Умро је 11. јула 2003. године у Београду.

Важнији медијски пројекти[уреди | уреди извор]

  • Аутор Linija EX - серија трочасовних ТВ емисија посвећених алтернативним облицима уметничког изражавања која је реализована на ТВ Канал културе током 1992. године.[4]
  • Аутор, уредник и координатор пројекта URBAZONA (пројект окупљања, анимације и јавне презентације рада аутора са актуелне домаће уметничке и музичке сцене). Као друштвена иницијатива, покрет за урбану свест и освајање стваралачких и грађанских слобода, пројекат УРБАЗОНА је од 1993. до данас под покровитељством YУ Фонда за отворено друштво реализовао преко стотину појединачних акција уметничког и проширено медијског садржаја.
  • Оснивач и уредник TROTOROCK етикете, музичке едиције непрофитног типа, која је од 1995. године до данас објавила дванаест касетних издања са музиком аутентичних домаћих роцк бендова.
  • Аутор и интерпретатор текста у звучном раду MAGNIFICENT 7 (SERBIA CALLING) са B. Drummondom и J. Coutyjem - K Foundation. Објављено на компилацији NEXT 1995. Лондон – интернационалном хуманитарном пројекту у корист деце страдале у босанском рату.
  • Сценариста и редитељ документарног филма TROTOTERROR ROCK (1997) посвећеног ауторима заступљеним на TROTOROCK етикети.
  • Аутор радио драме АЛФИ ПРОТИВ ЦРВЕНИХ БАРОНА, произведене 1991. и посвећене догађајима од 9. марта те године.
  • Аутор звучне слике и графичких инсталација за документарни филм „Академија Република” (продукција Б92/1997)
  • Аутор сценарија и наратор у сценско-музичком перформансу ПОБУНА МАШИНА (у сарадњи са бендомСУПЕРНАУТ), изведеног у пратећем програму БИТЕФ фестивала 1994.
  • Аутор концепта и водитељ у документарном филму ZOMBIETOWN, пројекту посвећеном београдској алтернативној уметничкој сцени (редитељ Mark Hawker, продукција Channel 4, Лондон, 1995). Филм је награђен специјалном плакетом на Фестивалу алтернативног филма у Њујорку 1996.
  • Учесник у филму VICTIMS OF GEOGRAPHY (режија: Doug Aubrey, продукција Channel 4, 1998).
  • Аутор звучне инсталације за пројект СРБИЈА 2000, путујућу уметничку изложбу, која у продукцији KC REX током 2000. године обилази градове у унутрашњости Србије.
  • Аутор пројекта ТРОТОЛЕТАК.[5] Пројект изведен у првој етапи у периоду 1. јун5. октобар 2000. године на Интернету, у дневној штампи, у виду mailart пројекта и коначно у форми хепенинга, електронске презентације и изложбене поставке у Центру за културну деконтаминацију, 6. октобра 2000. у Београду. У наредној фази пројекат је презентован путујућом изложбеном поставком по градовима у унутрашњости Србије.

Ауторски видео радови[уреди | уреди извор]

  • Радио Шишмиш, ХАРМОНИЈА ХАОСА, 1993, продукција Урбазона,
  • БУЛЕВАР ПРОПАЛИХ ПОКУШАЈА, 1995. (са Марком Хаwкером),
  • ТРОТОТОТЕМ, Култ Сличности, 1996, продукција б92,
  • БЛАЦК БОX (црна авионска кутија), 1998, продукција б92.

Изложбе[уреди | уреди извор]

Важније самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

  • Nigthawk, Галерија СКЦ, 1984.
  • Запис, Галерија СКЦ, 1985.
  • Чувари ватре, Галерија СКЦ, 1986.
  • Велики знак, Галерија СКЦ, 1987.
  • Јавни илегалац, Центар за културну деконтаминацију, 2000.

Важније групне изложбе[уреди | уреди извор]

  • XIII Перспективе српског сликарства, Галерија код позоришта, Београд, 1985.
  • ЛИНИЈА ЕX, Галерија СКЦ-напуштена фабрика на Дорћолу, 1986.
  • Критика – Уметност усред осамдесетих, Цоллегиум Артисицум Сарајево, Павиљон Цвијета Зузорић Београд, 1986.
  • УЛУС-чланови 86, Галерија дома културе Стари Град, 1986.
  • XV Бијенале младих, Ријека, 1989.
  • УРБАЗОНА, Галерија Дома омладине, 1993.
  • Инстинкт, Београду, 1994. године.
  • ФЛУX 01, пројекат презентације рада савремених уметника у београдским предграђима, КЦ РЕX, 2001.

Изабрана библиографија о аутору[уреди | уреди извор]

  • Осамдесете: Теме српске уметности (1980—1990), аутор Јеша Денегри, издање Светови Нови Сад, 1997.
  • Уметност-критика усред осамдесетих, текст Бојана Пејић, издање Цоллегиум Артисицум Сарајево, 1986.
  • Art in Yugoslavia 1992—1995, текст Лидија Мереник, Центар за савремену Југословенску уметност
  • Видео уметност у Србији, текст Дарка Радосављевић, издање Центар за савремену Југословенску уметност, 1999.
  • Непристајање, текст Оливера Милош Тодоровић (књига и CD Ром), издање ShockArt 2000.
  • This is Serbia calling, аутор Matthew Collin, издавач Serpents Tail 2001. У издању Самиздат б92.
  • Autobiography 45, Bill Drummond (оснивач KLF), Little Brown, London, 2000.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Флека је био инспирација за лик Црног, главног јунака у филму Црни бомбардер. Половином деведесетих учествује у документарном филму Zombietown и у пројекту Child in war, групе KLF, где је глас у нумери The Magnificent.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Панчић, Теофил (17. јул 2003). „Ин мемориам:Миомир Грујић Флека” (Време). Приступљено 16. 10. 2017. 
  2. ^ „Флека, радио-гуру” (Блиц). 23. 9. 2008. Приступљено 16. 10. 2017. 
  3. ^ „Миомир Грујић Флека (1954 – 2003)”. УЛСШ. Архивирано из оригинала 09. 06. 2017. г. Приступљено 16. 10. 2017. 
  4. ^ „Урбазон анд Линија ЕX пројецтс”. Схоркарт. Приступљено 16. 10. 2017. 
  5. ^ „Тротолетак”. Цyберреx. Архивирано из оригинала 01. 02. 2021. г. Приступљено 16. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]