Мула Садра

С Википедије, слободне енциклопедије
Мула Садра
Лични подаци
Пуно имеСадрудин Мухамед бин Ибрахим бин Јахја Кавами Ширази
Надимакصدرالمتألهین
Датум рођења1571/1572.
Место рођењаШираз, Иран
Датум смрти1635/1636.
Место смртиБасра, Ирак
ОбразовањеИсламска трансцендентна филозофија
Научни рад
УченициФејз Кашани, Мула Абдуразак Лахиџи, Мула Хусеин Тонекабони, Мула Мухамед Агаџани
МенториМир Дамад и Шејх Бахаи

Мула Садра (персијски ملا صدرا), пуним именом Садрудин Мухамед бин Ибрахим бин Јахја Кавами Ширази; Шираз, 1571/1572. – Басра, 1635/1636), ирански филозоф и научник, најзначајнији представник исламске филозофије након Авицене.

Живот[уреди | уреди извор]

Садрудин Мухамед ибн Ибрахим ибн Јахја рођен је у Ширазу 1571. године. Отац му је био саветник сафавидског престолонаследника Мухамеда Ходабандеа, који је у то време, у име свог оца краља Тахмаспа I, руководио шираским подручјем. Очев друштвени положај и његово познанство са каснијим сафавидским владарем, младом Садрудину су омогућили приступ богатим државним библиотекама. Ову драгоцену прилику он је искористио на најбољи могући начин, те је свакодневно, поред редовног истраживања у просторијама библиотеке, присуствовао програмима семинара чији су оснивачи били чланови породице Даштаки. Благовремено, млади Мухамед, је добио звање „Мула Садра“ које је преузето из његовог имена Садрудин.

Пошто је Казвин у то доба проглашен за престоницу сафавидске династије, млади Садрудин се са својим оцем одселио у тај град како би своје студије усавршио присуствујући предавањима истакнутих мислилаца те епохе Мир Дамада и шејха Бахаија. Мула Садра са својих 25 година, тј. 1596, важио је за једног од главних ученика ове две маркантне личности.

По устоличењу Абаса I, сина краља Мухамеда Ходабандеа, престоница ове исламске владавине званично је премештена у Исфахан. Заједно са државним, финансијским и политичким административним установама, научне институције су измештене из Казвина у Исфахан. Мула Садра се 1597, овај пут заједно са Мир Дамадом и шејхом Бахаијем, доселио у Исфахан, где је постепено утемељен нови период исламске мисаоности који називамо епохом исфаханске школе. Године које је провео у новој сафавидској престоници Мула Садри су пружиле повољну прилику да подробно упозна најновија филозофска становишта која су износили главни представници новонастале школе у том граду. Стога, основне смернице трансцендентне филозофије своје корене вуку управо из овог периода живота њеног оснивача.

Мула Садрина кућа у Кахаку, у близини Кома.

Године 1605/1606, овај славни Исламски филозоф одселио се у село Кахак у близини светог града Кома. Издвојивши се из центра ондашње власти, па и из друштва уопште, он је покушао да изглади своје срце и да га припреми за поимање тананих истина које није могао да пронађе на часовима и семинарима. Префињени интуитивни тренуци које је Мула Садра доживео у издвојеним куцима у близини Кома несумњиво су оставили најзначајније трагове на утемељење грандиозног мисаоног система који је он касније назвао трансцендентном филозофијом.

У трансцендентној филозофији тајновито се сусрећу бриљантне вештине светих учења религије, интуитивних гностичких откровења, демонстративних закључака муслиманских представника перипатетичке и илуминативне филозофије и, најзад, истанчаних расправа исламске догматичке теологије.[1]

Употпунивши школу коју је утемељио, након 25 година боравка у Кахаку, тада већ продуховљени Мула Садра враћа се 1629/1630. у родни Шираз, у којем проводи последње године свог бриљантног живота. У том периоду, у школи Хан – коју су по декрету Краља Абаса I саградили Алахверди-хан и његов син Имам Коли-хан – он је своје знање преносио млађој генерацији исламских мислилаца. Мула Садра је овде имао бројне студенте који су с великим респектом касније овековечили његов труд. Овај славни исламски филозоф преминуо је у 66. години 1636. године у Басри, док је путовао ка Меки ради обављања годишњег ходочашћа.

Три периода у Мула Садрином животу[уреди | уреди извор]

Основне прекретнице у Мула Садрином животу можемо поделти у три различита периода:

  1. период образовања;
  2. период самопрочишћења и духовно-гностичких искустава и откровења;
  3. период коначног утемељења трансцендентне филозофије.

Сваки од ових периода је, мање више, врло значајно утицао на стварање новог мисаоног поретка Мула Садре Ширазија.[2]

Мула Садрини ученици[уреди | уреди извор]

Унутрашјост Мула Садрине куће у Кахаку.

Садрудин Ширази је у разним фазама живота подучио бројне ученике и студенте који су после њега остварили значајне резултате. Ипак, главно раздобље у том процесу представља трећи период учитељевог живота, а то су последње године његовог боравка у Кахаку и доба активног предавања у школи Хан у Ширазу.

Из редова утицајних ученика Мула Садре Ширазија, историчари претежно издвајају њих десет. А међу њима, највеће похвале због мукотрпног труда око тога да наставе традицију коју је отпочео славни учитељ заслужују Мула Садрини зетови Фејз Кашани и Мула Абдуразак Лахиџи. Наравно, овде не треба изоставити ни Мула Хусеина Тонекабонија, као ни Мула Мухамеда Агаџанија, коментатора Мир Дамадовог најпознатијег дела ал-Кабасат.

Док пишемо о Мула Садриним ученицима, не можемо се ограничити само на генерацију која је била непосредно повезана са славним учитељем. Овај филозоф из Шираза утемељио је драгоцену традицију у оквиру које је однегован читав низ међусобно повезаних филозофа и гностика. Према томе, сви исламски филозофи чији радови до данас одишу аромом трансцендентне филозофије, у ствари, ученици су чувенога Мула Садре Ширазија.

Мула Садрина дела[уреди | уреди извор]

Историчари истичу да је Садрудин Ширази оставио за собом око 50 писаних дела, како краћих посланица и трактата, тако и обимних књига и монографија. Најславније дело Садрудина Ширазија ал-Хикма ал-мута’алија представља најобимнији приказ његове трансцендентне филозофије. Раније смо споменули да је исписивање овог ремек-дела наш славни исламски филозоф отпочео већ у Кахаку и да га је довршио у родном Ширазу. Своја епистемолошка, онтолошка, космолошка, антрополошка и есхатолошка становишта у овом делу, аутор је презентовао кроз езотерично образлагање четири духовно-рационална пропутовања – од створења до Истине, с Истином кроз Истину, с Истином од Истине до створења, и најзад с Истином у створењима. Упоредо с исписивањем првог дела ове значајне књиге и непосредно после окончања другог раздобља свог научног живота, Мула Садра ствара и нека друга своја дела, од којих можемо издвојити књиге Шарх ал-хидаја ал-Асиријја [Коментар на Упуту Асирудина Абхарија] и ал-Мабда ва ал-Ма’ад [Почетак и повратак]. Доктрине које је овај чувени филозоф изнео у тим књигама значајне су до те мере да се може утврдити да Мула Садра у ранијим раздобљима није написао изразито важна дела.

У овом периоду, Мула Садра није престао да ствара нову литературу која је више и дубље утемељила и овековечила трансцендентну филозофију. Драгоцени коментари на Авиценин ал-Илахијјат, Сухравардијев Хикмат ал-ишрак [Илуминативна филозофија] и Кулеинијев Усул ал-Кафи, као и гностичко-филозофско дело у коме је тумачио одређене кур’анске одељке, а на основу ког је крајем живота отпочео толико жељено исписивање коментара на муслиманску свету књигу Кур’ан – представљају само један део резултата његовог мукотрпног научног труда. У међувремену, разни интелектуални изазови били су повод за то да он испише неколико спорадичних трактата и посланица од којих треба издвојити ат-Танких [Прочишћење] и ат-Тасавур ва ат-тасдик [Појам и суд]. Пишући о његовим списима, свакако не треба изоставити ни она дела етичко-васпитне природе, попут чувене персијске посланице Се асл [Три принципа] у којој аутор износи и своју кратку научну биографију. С тим у вези, део историчара сматра да је Мафатих ал-гајб [Кључеви скривености] једно од његових последњих дела у којем нас овај шираски филозоф маестрално уводи у своје најосновније доктрине.

Повезано[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Халиловић, Сеид (2016), Свето и савремено: огледи о политичкој филозофији и реформистичкој мисли у исламу, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 21–22.
  2. ^ Халиловић, Т., Халиловић, С. и Халиловић, M. (2014), Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 198.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Халиловић, Т., Халиловић, С. и Халиловић, M. (2014), Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 196–206.
  • Халиловић, Сеид (2016), Свето и савремено: огледи о политичкој филозофији и реформистичкој мисли у исламу, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 21–27.
  • Халиловић, Техран (2016), Светови у нама, светови изнад нас, Београд, Центар за религијске науке „Ком”.
  • Халиловић, Муамер (2016), Моћ друштва: ислам, фолозофија, циивилизација, Београд, Центар за религијске науке „Ком”.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мула Садра на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mula_Sadra&oldid=27673624”