Нуклеарно инжењерство

С Википедије, слободне енциклопедије

Нуклеарно инжењерство је грана инжењерства која се бави применом разлагања атомских језгара (фисије) или комбиновања атомских језгара (фузија), или применама других субатомских процеса базираних на принципима нуклеарне физике. У потпољу нуклеарне фисије, оно посебно укључује дизајн, интеракцију и одржавање система и компоненти попут нуклеарних реактора, нуклеарних електрана или нуклеарног оружја. Ово подручје такође обухвата проучавање медицинских и других примена зрачења, посебно јонизујућег зрачења, нуклеарне безбедности, транспорта топлоте/термодинамике, нуклеарног горива или других сродних технологија (нпр. одлагање радиоактивног отпада) и проблеми нуклеарне пролиферације. Ово поље такође обухвата и хемијско инжењерство и електротехнику.

Професионалне области[уреди | уреди извор]

Сједињене Државе тренутно производе око 18% своје електричне енергије из нуклеарних електрана. Нуклеарни инжењери у овој области углавном, директно или индиректно, раде у индустрији нуклеарне енергије или у националним лабораторијама. Тренутно истраживање у индустрији усмерено је на производњу економичних и пролиферационо отпорних дизајнерски решења реактора са пасивним безбедносним карактеристикама. Неке државне (националне) лабораторије врше истраживања у истим областима као и приватна индустрија и у другим областима као што су нуклеарна горива и циклуси нуклеарног горива, напредни дизајн реактора, и дизајн и одржавање нуклеарног оружја. Главни канал/извор обученог особља (војног и цивилног) за реакторске објекте у САД је Морнарички програм за нуклеарну енергију, укључујући његову Школу за нуклеарну енергију у Јужној Каролини.[1][2][3] Предвиђа се да ће запосленост у области нуклеарног инжењерства порасти за око девет посто до 2022. године, како би се заменили нуклеарни инжењери којима предстоји пензија, осигурало одржавање и ажурирање сигурносних система у електранама и унапредила примена нуклеарне медицине.[4]

  • Нуклеарна електрана[5]
    Нуклеарна електрана[5]
  • Б-61 термонуклеарно оружје[6]
    Б-61 термонуклеарно оружје[6]

Нуклеарна медицина и медицинска физика[уреди | уреди извор]

Медицинска физика је важно поље нуклеарне медицине; њена потпоља су нуклеарна медицина, радиотерапија, здравствена физика, и медицински имиџинг.[7] Високоспецијализована и комплексна опрема, укључујући рендгенске апарате, МРИ[8][9][10] и ПЕТ[11][12] скенере и многе друге уређаје пружа већину дијагностичких могућности савремене медицине - заједно са откривањем суптилних могућности лечења.

  • Рендгенски снимак лобање мушкарца
    Рендгенски снимак лобање мушкарца
  • Снимак људске руке магнетном резонантном томографијом (МРИ)
    Снимак људске руке магнетном резонантном томографијом (МРИ)
  • ПЕТ скан направљен помоћу ECAT Exact HR+PET сканера
    ПЕТ скан направљен помоћу ECAT Exact HR+PET сканера

Нуклеарни материјали[уреди | уреди извор]

Истраживање нуклеарних материјала фокусира се на две главне теме, нуклеарна горива и модификације нуклеарних материјала изазване зрачењем. Побољшање нуклеарних горива је пресудно за постизање повећане ефикасности нуклеарних реактора. Студије ефеката зрачења имају много сврхе, укључујући проучавање структурних промена компонената реактора и проучавање нано-модификације метала коришћењем јонских зрака или акцелератора честица.

Радијациона протекција и мерење[уреди | уреди извор]

Мерење зрачења је од суштинске важности за науку и праксу заштите од зрачења, понекад познато и као радиолошка заштита. Тиме је обухваћена заштита људи и животне средине од штетних утицаја неконтролисаног зрачења.

Нуклеарни инжењери и радиолошки научници су заинтересовани за разој напреднијих система за мерење и детекцију јонизујућег зрачења, и користе се тим напретцима за побољшање технологија снимања. Ове области укључују, између осталог, дизајн детектора, производњу и анализу, мерења основних атомских и нуклеарних параметара и системе радијационог снимања.

Нуклеарне инжењерске организације[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „БСАСТ: Нуцлеар Енгинееринг Тецхнологy”. Приступљено 17. 2. 2019. 
  2. ^ „БС Дегрее ин Нуцлеар Енергy Енгинееринг Тецхнологy ат Тхомас Едисон Стате Университy”. www.тесц.еду. Архивирано из оригинала 15. 12. 2015. г. Приступљено 17. 2. 2019. 
  3. ^ „Ацтиве [УС Навy Схипс] Ин Цоммиссион”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 18. 10. 2011. 
  4. ^ "Нуцлеар Енгинеерс – Јоб Оутлоок" ин Оццупатионал Оутлоок Хандбоок, 2014–15. Буреау оф Лабор Статистицс, У.С. Департмент оф Лабор
  5. ^ „Wорлд Нуцлеар Поwер Реацторс 2007–08 анд Ураниум Реqуирементс”. Wорлд Нуцлеар Ассоциатион. 9. 6. 2008. Архивирано из оригинала 3. 3. 2008. г. Приступљено 21. 6. 2008. 
  6. ^ Сублетте, Цареy (9. 1. 2007). „Тхе Б61 Бомб”. Нуцлеар wеапон арцхиве. Архивирано из оригинала 27. 2. 2009. г. Приступљено 9. 6. 2012. 
  7. ^ Медицал Пхyсицист. Америцан Ассоциатион оф Пхyсицистс ин Медицине
  8. ^ МцРоббие ДW, Мооре ЕА, Гравес МЈ, Принце МР (2007). МРИ фром Пицтуре то Протон. Цамбридге Университy Пресс. стр. 1. ИСБН 978-1-139-45719-4. 
  9. ^ Смитх-Биндман Р, Миглиоретти DL, Јохнсон Е, Лее C, Феигелсон ХС, Флyнн M, et al. (јун 2012). „Усе оф диагностиц имагинг студиес анд ассоциатед радиатион еxпосуре фор патиентс енроллед ин ларге интегратед хеалтх царе сyстемс, 1996–2010”. ЈАМА. 307 (22): 2400—09. ПМЦ 3859870 Слободан приступ. ПМИД 22692172. дои:10.1001/јама.2012.5960. 
  10. ^ Хеалтх ат а гланце 2009 ОЕЦД индицаторс. Хеалтх ат а Гланце. 2009. ИСБН 978-92-64-07555-9. дои:10.1787/хеалтх_гланце-2009-ен. 
  11. ^ Баилеy, D.L; D.W. Тоwнсенд; П.Е. Валк; M.Н. Маисеy (2005). Поситрон-Емиссион Томограпхy: Басиц Сциенцес. Сецауцус, Њ: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-1-85233-798-8. 
  12. ^ Царлсон, Неил (22. 1. 2012). Пхyсиологy оф Бехавиор. Метходс анд Стратегиес оф Ресеарцх. 11тх едитион. Пеарсон. стр. 151. ИСБН 978-0205239399. 
  13. ^ Гленн Ф Кнолл. Радиатион Детецтион анд Меасуремент, тхирд едитион 2000. Јохн Wилеy анд сонс. ISBN 978-0-471-07338-3.
  14. ^ Тсоулфанидис, Ницхолас (1995). Меасуремент анд Детецтион оф Радиатион (2нд изд.). Wасхингтон, D.C.: Таyлор & Францис. стр. 467–501. ИСБН 978-1-56032-317-4. 
  15. ^ Yоусуке, I.; Даики, С.; Хирохико, К.; Нобухиро, С.; Кењи, I. (2000). Детериоратион оф пулсе-схапе дисцриминатион ин лиqуид органиц сцинтиллатор ат хигх енергиес. Нуцлеар Сциенце Сyмпосиум Цонференце Рецорд. 1. ИЕЕЕ. стр. 6/219—6/221. ИСБН 978-0-7803-6503-2. дои:10.1109/НССМИЦ.2000.949173. 
  16. ^ Каwагуцхи, Н.; Yанагида, Т.; Yокота, Y.; Wатанабе, К.; Камада, К.; Фукуда, К.; Суyама, Т.; Yосхикаwа, А. (2009). Студy оф црyстал гроwтх анд сцинтиллатион пропертиес ас а неутрон детецтор оф 2-инцх диаметер еу допед ЛиЦаАлФ6 сингле црyстал. Нуцлеар Сциенце Сyмпосиум Цонференце Рецорд. ИЕЕЕ. стр. 1493—1495. ИСБН 978-1-4244-3961-4. дои:10.1109/НССМИЦ.2009.5402299. 
  17. ^ Дуцлос, Стевен Ј. (1998). „Сцинтиллатор Пхоспхорс фор Медицал Имагинг” (ПДФ). Интерфаце. 7 (2): 34—39. ИССН 1944-8783. 
  18. ^ Дyер, Степхен А. (2001). Сурвеy оф Инструментатион анд Меасуремент. Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 978-0471394846. 
  19. ^ Клеин, Цорнелис анд Цорнелиус С. Хурлбут, Јр., Мануал оф Минералогy, Wилеy, 1985, 20тх ед. ISBN 978-0-471-80580-9. стр. 307–308.
  20. ^ Антхонy, Јохн W.; Бидеауx, Рицхард А.; Бладх, Кеннетх W.; Ницхолс, Монте C. (ур.). „Уранините”. Хандбоок оф Минералогy (ПДФ). III (Халидес, Хyдроxидес, Оxидес). Цхантиллy, ВА, УС: Минералогицал Социетy оф Америца. ИСБН 978-0-9622097-2-7. Приступљено 5. 12. 2011. 
  21. ^ Уранините. Миндат.орг
  22. ^ Уранините. Wебминерал.цом

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гоwинг, Маргарет. Бритаин анд Атомиц Енергy, 1939–1945 (1964).
  • Гоwинг, Маргарет, анд Лорна Арнолд. Индепенденце анд Детерренце: Бритаин анд Атомиц Енергy, Вол. I: Полицy Макинг, 1945–52; Вол. II: Полицy Еxецутион, 1945–52 (Лондон, 1974)
  • Јохнстон, Сеан Ф. "Цреатинг а Цанадиан Профессион: Тхе Нуцлеар Енгинеер, 1940–68," Цанадиан Јоурнал оф Хисторy, Wинтер 2009, Вол. 44 Иссуе 3, пп 435–466
  • Јохнстон, Сеан Ф. "Имплантинг а дисциплине: тхе ацадемиц трајецторy оф нуцлеар енгинееринг ин тхе УСА анд УК," Минерва, 47 (2009), пп. 51–73
  • Асх, Милтон, "Нуцлеар реацтор кинетицс", МцГраw-Хилл, (1965)
  • Брансден, БХ; Јоацхаин, ЦЈ (2002). Пхyсицс оф Атомс анд Молецулес (2нд изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-582-35692-4. 
  • Фоот, ЦЈ (2004). Атомиц Пхyсицс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850696-6. 
  • Херзберг, Герхард (1979) [1945]. Атомиц Спецтра анд Атомиц Струцтуре. Неw Yорк: Довер. ИСБН 978-0-486-60115-1. 
  • Цондон, Е.У. & Схортлеy, Г.Х. (1935). Тхе Тхеорy оф Атомиц Спецтра. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-09209-8. 
  • Цоwан, Роберт D. (1981). Тхе Тхеорy оф Атомиц Струцтуре анд Спецтра. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-03821-9. 
  • Линдгрен, I. & Моррисон, Ј. (1986). Атомиц Манy-Бодy Тхеорy (Сецонд изд.). Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-0-387-16649-0. 
  • Clarfield, Gerald H. and William M. Wiecek (1984). Nuclear America: Military and Civilian Nuclear Power in the United States 1940-1980, Harper & Row.
  • Stephanie Cooke (2009). In Mortal Hands: A Cautionary History of the Nuclear Age, Black Inc.
  • Цравенс, Гwyнетх (2007). Поwер то Саве тхе Wорлд: тхе Трутх абоут Нуцлеар Енергy. Неw Yорк: Кнопф. ИСБН 978-0-307-26656-9. 
  • Elliott, David (2007). Nuclear or Not? Does Nuclear Power Have a Place in a Sustainable Energy Future?, Palgrave.
  • Falk, Jim (1982). Global Fission: The Battle Over Nuclear Power, Oxford University Press.
  • Ferguson, Charles D., (2007). Nuclear Energy: Balancing Benefits and Risks Council on Foreign Relations.
  • Herbst, Alan M. and George W. Hopley (2007). Nuclear Energy Now: Why the Time has come for the World's Most Misunderstood Energy Source, Wiley.
  • Mycle Schneider, Steve Thomas, Antony Froggatt, Doug Koplow (2012). The World Nuclear Industry Status Report, German Federal Ministry of Environment, Nature Conservation and Reactor Safety.
  • Walker, J. Samuel (1992). Containing the Atom: Nuclear Regulation in a Changing Environment, 1993-1971, Berkeley: University of California Press.
  • Спенцер Wеарт Р. (2012). Тхе Рисе оф Нуцлеар Феар. Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0-674-05233-8. -
  • Ian Hore-Lacy: Nuclear Energy in the 21st Century: World Nuclear University Press. . Academic Press. 2006. ISBN 978-0-12-373622-2. 
  • Раyмонд L. Мурраy: Нуцлеар Енергy, Сиxтх Едитион: Ан Интродуцтион то тхе Цонцептс, Сyстемс, анд Апплицатионс оф Нуцлеар Процессес. Буттерwортх-Хеинеманн. 2008. ISBN 978-0-12-370547-1.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Нуклеарно инжењерство на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nuklearno_inženjerstvo&oldid=27702293”