Трицијум

Трицијум
Трицијум
Опште
Име, симбол	тритијум, тритон,3H
Број неутрона	2
Број протона	1
Подаци о нуклидима
Природна распрострањеност	trace
Полураспад	12.32 године
Производ распада	3He
Маса изотопа	3.0160492 u
Спин	1⁄2
Вишак масе	14,949.794± 0.001 KeV
Eнергија везивања	8,481.821± 0.004 KeV
Мод распада	Енергија распада
Бета распад	0.018590 MeV

Трицијум (из грчког tritós »трећи«) је поред протијума и деутеријума природни изотоп водоника. Његово атомско језгро се понекад назива и тритон.

Хемијски симбол трицијума је ³H, а поједностављено се може обиљежити са T. У поређењу са деутеријумом, поред што има протон у атомском језгру, не посједује један, већ два неутрона. Међутим ово атомско језгро је нестабилно и распада се са једним временом полураспада од 12,32 година по емисији једног електрона у ³He (бета распад). Такође трицијум је радиоактиван.

Иако изотопи истог хемијског елемента имају једнаке физичке и хемијске особине, код водоника се због значајне разлике у тежини атомског језгра појављују различите физичке особине између обичне, тешке и претешке воде. Трицијум оксид (претешка вода) T₂O има тачку кључања од 101,51 °C, а температуру топљења износи 4,48 °C.

Производња

Природним путем трицијум настаје неутронским бомбардовањем језгара атома азота из космичког зрачења у горњим слојевима атмосфере.

¹⁴N + n → ¹²C + ³H

Конвекционалним струјањима трицијум доспијева до земљине површине као трицијумводоник. У читавој природи постоји можда око 2 – 3,5 kg трицијума.

Вјештачки трицијум се добија у језгро-реактору. Ово се одвија:

• бомбардовањем ⁶Li-мете са неутронима из реакторског језгра
• екстракцијом из хладне воде из реактора тешке воде, гдје настаје као нус продукт.

Употреба

Између осталог користи се у биологији, хемији и медицини. Користи се као маркер (трејсер) за маркирање појединих супстанци.

Као средство за освјетљавање користи се мјешавина гасовитог Трицијума и флуоресцентног средства у запечаћеним боросиликат-ампулама. Трицијумово бета зрачење активира унутрашњи слој којим је премазана унутрашња страна ампуле и на тај начин производи слабо, флуоресцентно свјетло. Ово „хладно освјетљење“ има теоретски животни вијек од више деценија, а на тржишту га је могуће наћи у више боја, под називом Трејсер (Tracer).

Трицијум се такође користи као средство за освјетљавање, на примјер на казаљкама сатова, на бројевима сатова. Код производње и складиштења већих количина трицијума, не смију се искључити ризици по здравље.

Трицијум је такође саставни дио појединог атомског оружја У будућим атомским електранама требало би да се користи мјешавина деутеријума и трицијума као погонско гориво.

Доказивање

Доказивање постојања трицијума се врши помоћу течних цинтилатора и отворених јонизаторских комора.

Види још

• Протијум
• Деутеријум
• Водоник