Трицијум
| Трицијум | |
|---|---|
 Трицијум | |
| Опште | |
| Име, симбол | тритијум, тритон,3H |
| Број неутрона | 2 |
| Број протона | 1 |
| Подаци о нуклидима | |
| Природна распрострањеност | trace |
| Полураспад | 12.32 године |
| Производ распада | 3He |
| Маса изотопа | 3.0160492 u |
| Спин | 1⁄2 |
| Вишак масе | 14,949.794± 0.001 KeV |
| Eнергија везивања | 8,481.821± 0.004 KeV |
| Мод распада | Енергија распада |
| Бета распад | 0.018590 MeV |
Трицијум (из грчког tritós »трећи«) је поред протијума и деутеријума природни изотоп водоника. Његово атомско језгро се понекад назива и тритон.[1][2]
Хемијски симбол трицијума је 3H, а поједностављено се може обиљежити са T. У поређењу са деутеријумом, поред што има протон у атомском језгру, не посједује један, већ два неутрона. Међутим ово атомско језгро је нестабилно и распада се са једним временом полураспада од 12,32 година по емисији једног електрона у 3He (бета распад). Такође трицијум је радиоактиван.[3]
Иако изотопи истог хемијског елемента имају једнаке физичке и хемијске особине, код водоника се због значајне разлике у тежини атомског језгра појављују различите физичке особине између обичне, тешке и претешке воде. Трицијум оксид (претешка вода) T2O има тачку кључања од 101,51 °C, а температуру топљења износи 4,48 °C.
Производња[уреди]
Природним путем трицијум настаје неутронским бомбардовањем језгара атома азота из космичког зрачења у горњим слојевима атмосфере.
Конвекционалним струјањима трицијум доспијева до земљине површине као трицијумводоник. У читавој природи постоји можда око 2 – 3,5 kg трицијума.
Вјештачки трицијум се добија у језгро-реактору. Ово се одвија:
- бомбардовањем 6Li-мете са неутронима из реакторског језгра
- екстракцијом из хладне воде из реактора тешке воде, гдје настаје као нус продукт.
Употреба[уреди]
Између осталог користи се у биологији, хемији и медицини. Користи се као маркер (трејсер) за маркирање појединих супстанци.
Као средство за освјетљавање користи се мјешавина гасовитог Трицијума и флуоресцентног средства у запечаћеним боросиликат-ампулама. Трицијумово бета зрачење активира унутрашњи слој којим је премазана унутрашња страна ампуле и на тај начин производи слабо, флуоресцентно свјетло. Ово „хладно освјетљење“ има теоретски животни вијек од више деценија, а на тржишту га је могуће наћи у више боја, под називом Трејсер (Tracer).
Трицијум се такође користи као средство за освјетљавање, на примјер на казаљкама сатова, на бројевима сатова. Код производње и складиштења већих количина трицијума, не смију се искључити ризици по здравље.
Трицијум је такође саставни дио појединог атомског оружја У будућим атомским електранама требало би да се користи мјешавина деутеријума и трицијума као погонско гориво.
Доказивање[уреди]
Доказивање постојања трицијума се врши помоћу течних цинтилатора и отворених јонизаторских комора.
Види још[уреди]
 |
Трицијум на Викимедијиној остави. |
Извори[уреди]
- ^ „Tritium (Hydrogen-3) – Human Health Fact sheet” (PDF). Argonne National Laboratory. 2005-08. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 02. 2010. Приступљено 19. 9. 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Serot, O.; Wagemans, C.; Heyse, J. (2005). „New Results on Helium and Tritium Gas Production From Ternary Fission”. International conference on nuclear data for science and technology. AIP Conference Proceedings. 769: 857—860. doi:10.1063/1.1945141.
- ^ L. L. Lucas; M. P. Unterweger (2000). „Comprehensive Review and Critical Evaluation of the Half-Life of Tritium” (PDF). Journal of Research of the National Institute of Standards and Technology. 105 (4): 541. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 10. 2011. Приступљено 21. 12. 2011.
