Организација незаступљених нација и народа
Организација незаступљених нација и народа (енгл. Unrepresented Nations and Peoples Organization, UNPO) | |
---|---|
Чланови УНПО-а. Бивши чланови су обележени тамно сивом бојом. | |
Седиште | Брисел, Белгија |
Мемберсхип | 44 групе[1] |
Лидери | |
• Генерални секретар[2] | Ралф Ј. Банч III (2018–пресент) |
• Председник[2] | Една Адам Исмаил |
• Вицепредседник[2] | Долкун Иса Абдирахман Махди |
Естаблисхмент | 11. фебруар 1991 |
Вебсајт http://www.unpo.org/ |
Организација незаступљених нација и народа (УНПО) је међународна организација основана с циљем давања глас непредстављеним и маргинализованим нацијама и народима широм света. Она је формирана 11. фебруара 1991.[3][4] у Хагу, Холандија. Њене чланове чине аутохтони народи, мањине и непризнате или окупиране територије.
УНПО ради на развијању разумевања и поштовања права на самоопредељење, пружа савете и подршку у вези са питањима међународног признања и политичке аутономије, обучава групе како да се ефикасно залажу за њихове циљеве и директно заговара међународни одговор на кршења људских права почињена над групама чланицама УНПО-а. Неке бивше чланице, попут Јерменије, Источног Тимора, Естоније, Летоније, Грузије и Палауа, стекле су пуну независност и придружиле се Уједињеним нацијама (УН).[5][6]
Историја
[уреди | уреди извор]УНПО су током 1980-их осмислили лидери покрета за самоопредељење, Линарт Мал из Конгреса Естоније, Еркин Алптекин из Источног Туркестана и Лоди Гиари са Тибета, заједно са Михаел ван Валт ван Праагом, дугогодишњим саветником за међународно право 14. Далај Ламе. Оснивачи су били представници националних покрета Естоније, Летоније, Тибета, Кримских Татара, Јерменије, Грузије, Татарстана, Источног Туркестана, Источног Тимора, аустралијских Абориџина, Кордиљера, Грчке мањине у Албанији, Курдистана, Палауа, Тајвана и Западне Папуе.[7] Кључни циљ УНПО-а био је, и остаје, репликовање успеха 14. Далај Ламе и ненасилне поруке Тибетанског народа док су суочени са угњетавањем и окупацијом.[8][9]
Циљеви
[уреди | уреди извор]Визија УНПО-а је да афирмише демократију као основно људско право, спроведе људска, грађанска и политичка права широм света, одржи универзално право на аутономију и самоопредељење и даљи федерализам. Она подстиче ненасилне методологије за постизање мирних решења сукоба и угњетавања. УНПО подржава чланове у поштовању њихових људских и културних права и очувању њиховог окружења. Организација пружа форум за умрежавање чланова и помаже им у учешћу на међународном нивоу.[8]
Иако чланови УНПО-а често имају различите циљеве, заједничко им је једно: углавном нису дипломатски представљени (или само са мањинским статусом, као што је посматрач) у великим међународним институцијама, попут Уједињених нација (УН). Као резултат тога, ограничен је досег глобалних тела задужених за заштиту људских права и решавање сукоба у адресирању њихових проблема.[8]
УНПО је посвећен сету од пет принципа садржаних у његовом споразуму:
- Једнако право на самоопредељење;
- Придржавање међународно прихваћених стандарда људских права, утврђених Универзалном декларацијом о људским правима и другим међународним инструментима;
- Придржавање принципа демократског плурализма и одбацивање тоталитаризма и верске нетрпељивости;
- Промоција ненасиља и одбацивање тероризма као инструмента политике; и
- Заштита природног окружења.
Сви чланови морају да потпишу и да се придржавају УНПО пакта.[10] Чланови УНПО-а морају бити ненасилни.[11]
Чланови
[уреди | уреди извор]Следеће земље су наведене као чланови УНПО-а.[12]
Оригинални чланови су наведени сарозе позадином и задебљаним фонтом.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „УНПО Wелцомес 5 Неw Мемберс!”. унпо.орг. 3. 8. 2020. Приступљено 7. 8. 2020.
- ^ а б в „УНПО Организатионал Струцтуре”. УНПО. Архивирано из оригинала 06. 02. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015.
- ^ „УНПО Wорлд Статесман.орг”. Wорлдстатесман. Приступљено 7. 2. 2012.
- ^ „Абоут УНПО”. УНПО. Архивирано из оригинала 05. 03. 2012. г. Приступљено 7. 2. 2012.
- ^ Барбара Цроссетте, Тхосе Кноцкинг, Унхеедед, ат УН'с Доорс Финд Цхампион, Неw Yорк Тимес, 18 Децембер 1994.
- ^ Тисхков, Валерие, Ан Антхропологy оф НГОс Архивирано на сајту Wayback Machine (29. фебруар 2012), Eurozine, July 2008
- ^ Simmons (ур.). Unrepresented Nations and Peoples Organization Yearbook 1995. Kluwer Law International. стр. 1—3. ISBN 90-411-0223-X.
- ^ а б в UNPO 20 th Anniversary Publication: Twenty Years of Promoting Nonviolence, Human Rights and Self Determination (PDF). The Hague, Netherlands: UNPO. 2011.
- ^ Gluckman, Ron (1998). „World's wanna-be republics find a home with UNPO”. Asiaweek. Приступљено 4. 11. 2010.
- ^ „UNPO: UNPO Covenant”. unpo.org. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 2019-12-21.
- ^ Bob, Clifford (2005). The Marketing of Rebellion: Insurgents, Media, and International Activism. Cambridge University Press. стр. 47–48, 76–77.
- ^ „Members”. UNPO. Архивирано из оригинала 17. 06. 2019. г. Приступљено 20. 6. 2020.
- ^ „UNPO: Abkhazia”. unpo.org. 16. 2. 2015. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Acheh”. unpo.org. 19. 1. 2018. Приступљено 24. 10. 2019.
- ^ „UNPO: Afrikaners”. unpo.org. 28. 7. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Ahwazi”. unpo.org. 9. 11. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Ambazonia”. unpo.org. 26. 3. 2018. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Assyria”. unpo.org. 19. 1. 2018. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Balochistan”. unpo.org. 5. 4. 2018. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Barotseland”. unpo.org. 18. 8. 2015. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Bellah People”. unpo.org. 6. 7. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ а б в г „Guam: Territory to be Inducted into UNPO”. unpo.org. 31. 7. 2020. Приступљено 7. 8. 2020.
- ^ „UNPO: Brittany”. unpo.org. 8. 7. 2015. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: UNPO Welcomes the Assemblea Nacional Catalana as its Newest Member”. unpo.org. 10. 1. 2019. Приступљено 31. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Chittagong Hill Tracts”. unpo.org. 31. 5. 2018. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: District of Columbia (Washington, DC)”. unpo.org. 4. 12. 2015. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Crimean Tatars”. unpo.org. 19. 10. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: East Turkestan”. unpo.org. 16. 12. 2015. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Gilgit Baltistan”. unpo.org. 11. 9. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Haratin”. unpo.org. 10. 4. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Hmong”. unpo.org. 17. 7. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Iranian Kurdistan”. unpo.org. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Kabylia”. unpo.org. 6. 7. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Khmer-Krom”. unpo.org. 30. 1. 2018. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Lezghin”. unpo.org. 19. 10. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Madhesh”. unpo.org. 31. 10. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Nagalim”. unpo.org. 17. 9. 2018. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Ogaden”. unpo.org. 12. 2. 2010. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Ogoni”. unpo.org. 11. 9. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Oromo”. unpo.org. 12. 2. 2015. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Rehoboth Basters”. unpo.org. 11. 2. 2015. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Savoy”. unpo.org. 8. 7. 2015. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Sindh”. unpo.org. 6. 2. 2018. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Somaliland”. unpo.org. 1. 2. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: South Moluccas”. unpo.org. 25. 3. 2008. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Southern Azerbaijan”. unpo.org. 31. 1. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Southern Mongolia”. unpo.org. 25. 3. 2008. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Sulu”. unpo.org. 5. 1. 2015. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Taiwan”. unpo.org. 19. 7. 2018. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Tibet”. unpo.org. 23. 5. 2018. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: West Balochistan”. unpo.org. 22. 8. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „UNPO: Western Togoland”. unpo.org. 15. 11. 2017. Приступљено 24. 1. 2019.