Пређи на садржај

Паул Целан

С Википедије, слободне енциклопедије
Паул Целан
Паул Целан
Име по рођењуПаул Антсцхел
Датум рођења23. новембар 1920.(1920-11-23)
Место рођењаЧерновци
 Кингдом оф Романиа
(ноw Цхернивтси, Украине)
Датум смрти20. април 1970.(1970-04-20) (49 год.)
Место смртиПариз
 Француска
Узрок смртиСамоубиство
РадовиПоезија, превод
Потпис

Паул Целан[1] (23. новембар 1920. Черновци, тадашња Румунија, садашња Украјина - 20. април 1970. Париз) био је песник, преводилац и есејиста немачког језичног израза. Он је рођен као Паул Анчел (Антсцхел или Анцел) у породици немачких Јевреја циониста.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Године 1938. уписује студије медицине у Тоурсу (Француска), али их убрзо напушта. Већ следеће године враћа се у родно место (које ће 1940. бити прикључено СССР-у) и уписује студије руманистике.[2] По уласку немачких трупа у град 1941. одведен је на присилни рад на изградњи путева. Годину дана касније његови су родитељи транспортовани у радни логор Михаиловка. Отац му умире од тифуса, а смрт мајке – убијене пуцањем у затиљак, биће касније централни мотив у његовој поезији.[3] Сам Целан бива такође заточеник радног логора све до 1943. У ослобођене Черновце, након бега из логора, вратио се 1944. Након кратких студија англистике, запошљава се 1945. као лектор и преводилац у једном издавачком подузећу у Букурешту. У то време ступа у контакт са Розом Ауслендер и објављује прве песме у часопису „Агора”. Истовремено се бави превођењем Кафке.

Године 1947, напушта стаљинизмом притиснуту Румунију и након кратког боравка у Бечу 1948. (познанство са Ингеборгом Бахманом) коначно се настањује у Паризу. Од тада песме пише искључиво на немачком језику. Студира германистику и лингвистику и након тога ради на Вишој нормалној школи као лектор немачког језика. Преводи немачке, руске и енглеске песнике: Ремба, Блока, Мандељштама, Јесењина, Шекспираа и многе друге песнике на немачки језик.

У јесен 1969. путује у Израел. Дана 20. априла 1970, окончава свој живот самоубиством у Паризу, скоком у париску реку Сену.

Награђен је књижевном наградом града Бремена 1958, а 1960. Бихнеровом наградом, и 1964. Великом наградом за уметност Северне Рајне-Вестфалије.

Поетика

[уреди | уреди извор]

Он се бавио питањима језика. Покушао је изван језичних конвенција изнова да именује неизрециво, наступ ћутње у језику, допирући до крајњих граница изрецивог. Своју прву књигу објавио је 1948. године, у доба у којем је утицај Рајнер Марије Рилке још трајао, а друга слава Готфрида Бена поновно започињала, те та два великана омеђују отприлике из даљине Целанов пут. Књижевни рад започиње преводима Рилке, и нешто касније, преводима средњовековне поезије на румунски.

Основна Целанова фигура је парадокс. У своје песништвом увео је „противречје” (Гегенwорт) као праву реч апсурда. У његовом делу су врло често речи супротне по смислу а слажу се према звуковним асоцијацијама. Песме су му слике у које као да се увукла вечност, дакле статичне су, обраћају се и не приповедају већ казују, или боље: показују. Песништво је то с врло мало глагола, а и оно мало њих изгубило је своја временска обележја те стоји у инфинитивним облицима, бележећи само неодређену протежност. Песме су углавном писане у трећем лицу. У својим касним песмама изрезује слику по њезиним обрисима те кроз тако настали отвор у иначе затвореном свету показује, или барем даје наслутити, нешто од бескрајних и вечних простора.

Библиографија

[уреди | уреди извор]

На немачком

[уреди | уреди извор]

Преводи

[уреди | уреди извор]
Поема („Нацхмиттаг мит Зиркус унд Зитаделле”) Паула Целана на зиду у Лејдену

Низ Целанових немачких поема је преведен на француски:

  • "Спеецх-Грилле" анд Селецтед Поемс, превод Јоахима Неугрошела (1971)
  • Нинетеен Поемс бy Паул Целан, превод Мајкла Хамбургера (1972)
  • Паул Целан, 65 Поемс, превод Брајана Линча и Петера Јанковског (1985)
  • Ласт Поемс, превод Катарин Вашберн и Маргрет Гуилемин (1986)
  • Цоллецтед Просе, уредила Розмари Валдроп (1986) ISBN 978-0-935296-92-1
  • Атемwенде/Бреатхтурн, превод Пјера Жорис (1995)
  • Паул Целан, Неллy Сацхс: Цорреспонденце, превод Кристофера Кларка, уређен са уводом Џона Фелстинера (1998)
  • Глоттал Стоп: 101 Поемс, превод Николаја Б. Попова и Хетер Макхај (2000) (добитник интернационалне Грифинове награде за поезију 2001)
  • Селецтед Поемс анд Просе оф Паул Целан, едитед анд транслатед бy Јохн Фелстинер (2000) (wиннер оф тхе ПЕН, МЛА, анд Америцан Транслаторс Ассоциатион призес)
  • Поемс оф Паул Целан: А Билингуал Герман/Енглисх Едитион, Ревисед Едитион, превод Мајкла Хамбургера (2001)
  • Фатхомсунс/Фаденсоннен анд Бенигхтед/Еингедункелт, превод Ијана Фајрлија (2001)
  • Паул Целан: Селецтионс, уређено са уводом Пјера Жориса (2005)
  • Лицхтзwанг/Лигхтдуресс, превод са уводом Пјера Жориса, двојезично издање (Грина Интиџера, 2005)
  • Сноw Парт, превод Ијана Фејрли (2007)
  • Фром Тхресхолд то Тхресхолд, префоц Дејвида Јанга (2010)
  • Паул Целан, Ингеборг Бацхманн: Цорреспонденце, превод Виланда Хобана (2010)
  • Тхе Цорреспонденце оф Паул Целан анд Илана Схмуели, превод Сусан Х. Гилеспи са предговором Џона Фелстинера (2011)
  • Тхе Меридиан: Финал Версион – Драфтс – Материалс, уредили Бернхард Бешенстајн и Хејно Шмал, превод Пјера Жориса (2011)
  • Цорона: Селецтед Поемс оф Паул Целан, превод Сусан Х. Гилеспи (Статион Хилл оф Баррyтоwн, 2013)
  • Бреатхтурн инто Тиместеад: Тхе Цоллецтед Латер Поетрy: А Билингуал Едитион, превод Пјера Жориса (2015)
  • Сометхинг ис стилл пресент анд исн'т, оф wхат'с гоне. А билингуал антхологy оф авант-гарде анд авант-гарде инспиред Руманиан поетрy, (превод Виктора Памбучијана), Арацне едитрице, Роме, 2018.
  • Мицролитхс Тхеy Аре, Литтле Стонес: Постхумоус Просе, превод Пјера Жориса (2020)
  • Меморy Росе Инто Тхресхолд Спеецх: Тхе Цоллецтед Еарлиер Поетрy, А Билингуал Едитион, превод Пјера Жориса (2020)

Аудио-визуални снимци

[уреди | уреди извор]
  • Ицх хöрте саген, реадингс оф хис оригинал цомпоситионс
  • Гедицхте, реадингс оф хис транслатионс оф Осип Манделстам анд Сергеи Yесенин
  • Сиx Целан Сонгс, теxтс оф хис поемс "Цхансон еинер Даме им Сцхаттен", "Ес wар Ерде ин ихнен", "Псалм", "Цорона", "Нäцхтлицх гесцхüрзт", "Блуме", сунг бy Уте Лемпер, сет то мусиц бy Мицхаел Нyман
  • Тенебрае (Нах синд wир, Херр) фром Дреи Гедицхте вон Паул Целан (1998) оф Марцус Лудwиг, сунг бy тхе енсембле амарцорд
  • "Еинмал" (фром Атемwенде), "Зäхле дие Манделн" (фром Мохн унд Гедäцхтнис), "Псалм" (фром Дие Ниемандсросе), сет то мусиц бy Гиyа Канцхели ас партс ИИ–ИВ оф Еxил, сунг бy Маацха Деубнер, ЕЦМ (1995)
  • Пулсе Схадоwс бy Харрисон Биртwистле; нине сеттингс оф поемс бy Целан, интерлеавед wитх нине пиецес фор стринг qуартет (оне оф wхицх ис ан инструментал сеттинг оф "Тодесфуге").[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Целан". Рандом Хоусе Wебстер'с Унабридгед Дицтионарy.
  2. ^ Целан, Паул, анд Аxел Геллхаус. Паул Антсцхел/Паул Целан ин Цзерноwитз, Деутсцхе Сцхиллергеселлсцхафy 2001 ISBN 978-3-933679-40-6
  3. ^ „Тхе Сцхоолс оф Цзерноwитз Градуатинг Цласс оф 1938”. Антсцхел, П., 2нд роw фром топ. МусеумОфФамилyХисторy.цом. Приступљено 19. 11. 2009. 
  4. ^ Цхристопхер Тхомас (јун 2002). „Биртwистле: Пулсе Схадоwс”. Цлассицал CD Ревиеwс. МусицWеб (УК). Приступљено 19. 10. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Дове, Рицхард (1981), Миндус Инверсус, ревиеw оф Селецтед Поемс транслатед бy Мицхаел Хумбургер. ин Мурраy, Глен (ед.), Ценцрастус Но. 7, Wинтер 1981-82, п. 48, ИССН 0264-0856
  • Јохн Фелстинер "Wритинг Зион" Паул Целан анд Yехуда Амицхаи: Ан Еxцханге бетwеен Тwо Греат Поетс, Тхе Неw Републиц, 5 Јуне 2006
  • Јохн Фелстинер, "Паул Целан анд Yехуда Амицхаи: Ан Еxцханге бетwеен Тwо Греат Поетс", Мидстреам, вол. 53, но. 1 (Јан.–Феб. 2007)
  • Даиве, Јеан. Ундер Тхе Доме: Wалкс wитх Паул Целан (тр. Росмарие Wалдроп), Провиденце, Рходе Исланд: Бурнинг Децк, 2009.
  • Марио Копић: "Амфитеатер в Фреибургу, јулија 1967", Арендт, Хеидеггер, Целан, Апокалипса, 153–154, 2011 (Словениан)
  • Хана Амицхаи: "Тхе леап бетwеен тхе yет анд тхе нот анy море", Yехуда Амицхаи анд Паул Целан, Хааретз, 6 Април 2012 (Хебреw)
  • Аqуилина, Марио, Тхе Евент оф Стyле ин Литературе (Палграве Мацмиллан, 2014)
  • Даиве, Јеан. Албиацх / Целан (аутхор, тр. Доналд Wеллман), Анне-Марие Албиацх (аутхор), (тр. Јулиан Кабза), Анн Арбор, Мицхиган: Аннеx Пресс, 2017.
  • Паул Целан: А Биограпхy оф Хис Yоутх Исраел Цхалфен, интро. Јохн Фелстинер, транс. Маxимилиан Блеyлебен (Неw Yорк: Персеа Боокс, 1991)
  • Паул Целан: Поет, Сурвивор, Јеw, Јохн Фелстинер (Yале Университy Пресс, 1995)
  • Wорд Трацес, Арис Фиоретос (ед.), инцлудес цонтрибутионс бy Јацqуес Деррида, Wернер Хамацхер, анд Пхилиппе Лацоуе-Лабартхе (1994)
  • Гадамер он Целан: 'Wхо Ам I анд Wхо Аре Yоу?' анд Отхер Ессаyс, Ханс-Георг Гадамер (транс.) анд Рицхард Хеинеманн анд Бруце Крајеwски (едс.) (1997)
  • Поетрy ас Еxпериенце Пхилиппе Лацоуе-Лабартхе, Андреа Тарноwски (транс.) (1999)
  • Ецономy оф тхе Унлост: Реадинг Симонидес оф Кеос wитх Паул Целан, Царсон, Анне. Принцетон: Принцетон Университy Пресс (1999)
  • Зур Поетик Паул Целанс: Гедицхт унд Менсцх - дие Арбеит ам Синн, Марко Пајевић. Университäтсверлаг C. Wинтер, Хеиделберг (2000).
  • Поéсие цонтре поéсие. Целан ет ла литтéратуре, Јеан Боллацк. ПУФ (2001)
  • Целан Студиес Пéтер Сзонди; Сусан Бернофскy анд Харвеy Менделсохн (транс.) (2003)
  • L'éцрит : уне поéтиqуе данс л'оеувре де Целан, Јеан Боллацк. ПУФ (2003)
  • Паул Целан ет Мартин Хеидеггер: ле сенс д'ун диалогуе, Хадриен Франце-Ланорд (2004)
  • Wордс фром Аброад: Траума анд Дисплацемент ин Постwар Герман Јеwисх Wритерс, Катја Гарлофф (2005)
  • Совереигнтиес ин Qуестион: тхе Поетицс оф Паул Целан, Јацqуес Деррида (транс.), Тхомас Дутоит анд Оути Пасанен (едс.), а цоллецтион оф мостлy лате wоркс, инцлудинг "Рамс," wхицх ис алсо а мемориал ессаy он Гадамер анд хис Wхо Ам I анд Wхо Аре Yоу?, анд а неw транслатион оф Сцхибболетх (2005)
  • Паул Целан анд Мартин Хеидеггер: Ан Унресолвед Цонверсатион, 1951–1970, Јамес К. Лyон (2006)
  • Анселм Киефер /Паул Целан. Мyтх, Моурнинг анд Меморy, Андрéа Лаутерwеин. Wитх 157 иллустратионс, 140 ин цолоур. Тхамес & Худсон, Лондон. ISBN 978-0-500-23836-3 (2007)
  • Ситес оф тхе Унцаннy: Паул Целан, Спецуларитy анд тхе Висуал Артс, Ериц Клигерман. Берлин анд Неw Yорк (Интердисциплинарy Герман Цултурал Студиес, 3) (2007)
  • Вор Морген. Бацхманн унд Целан. Дие Минне им Ангесицхт дер Морде. Арнау Понс ин Култур & Генспенстер. Хефт Нр. 10. (2010)
  • Дас Гесицхт дес Герецхтен. Паул Целан бесуцхт Фриедрицх Дüрренматт, Wернер Wöгербауер ин Култур & Генспенстер. Хефт Нр. 10. ISBN 978-3-938801-73-4 (2010)
  • Поетрy ас Индивидуалитy: Тхе Дисцоурсе оф Обсерватион ин Паул Целан, Дерек Хиллард. Буцкнелл Университy Пресс. (2010)
  • Вор Морген. Бацхманн унд Целан. Дие Минне им Ангесицхт дер Морде, Арнау Понс ин Култур & Генспенстер. Хефт Нр. 10. (2010)
  • Стилл Сонгс: Мусиц Ин анд Ароунд тхе Поетрy оф Паул Целан, Аxел Енглунд. Фарнхам: Асхгате. (2012)
  • Схакеспеаре анд Целан: А верy бриеф цомпаративе Студy, Пинаки Роy ин Yеарлy Схакеспеаре (ИССН 0976-9536) (xвиии): 118-24. (2020)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Паул Целан на Викимедијиној остави.

Селецтед мултимедиа пресентатионс

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Paul_Celan&oldid=28297357”