Paul Celan

С Википедије, слободне енциклопедије
Paul Celan
Paul Celan
Ime po rođenjuPaul Antschel
Datum rođenja23. новембар 1920.(1920-11-23)
Mesto rođenjaČernovci
 Kingdom of Romania
(now Chernivtsi, Ukraine)
Datum smrti20. април 1970.(1970-04-20)(49 год.)
Mesto smrtiPariz
 Francuska
Uzrok smrtiSamoubistvo
RadoviPoezija, prevod
Potpis
Paul Celan signature.svg

Paul Celan[1] (23. novembar 1920. Černovci, tada Rumunjja, sada Ukrajina - 20. april 1970. Pariz) bio je pesnik, prevodilac i esejista nemačkog jezičnog izraza. On je rođen kao Paul Ančel (Antschel ili Ancel) u porodici nemačkih Jevreja cionista.

Biografija[уреди | уреди извор]

Godine 1938. upisuje studije medicine u Toursu (Francuska), ali ih ubrzo napušta. Već sledeće godine vraća se u rodno mesto (koje će 1940. biti priključeno SSSR-u) i upisuje studije rumanistike.[2] Po ulasku nemačkih trupa u grad 1941. odveden je na prisilni rad na izgradnji puteva. Godinu dana kasnije njegovi su roditelji transportovani u radni logor Mihailovka. Otac mu umire od tifusa, a smrt majke – ubijene pucanjem u zatiljak, biće kasnije centralni motiv u njegovoj poeziji.[3] Sam Celan biva takođe zatočenik radnog logora sve do 1943. U oslobođene Černovce, nakon bega iz logora, vratio se 1944. Nakon kratkih studija anglistike, zapošljava se 1945. kao lektor i prevodilac u jednom izdavačkom poduzeću u Bukureštu. U to vreme stupa u kontakt sa Rozom Auslender i objavljuje prve pesme u časopisu „Agora”. Istovremeno se bavi prevođenjem Kafke.

Godine 1947, napušta staljinizmom pritisnutu Rumuniju i nakon kratkog boravka u Beču 1948. (poznanstvo sa Ingeborgom Bahmanom) konačno se nastanjuje u Parizu. Od tada pesme piše isključivo na nemačkom jeziku. Studira germanistiku i lingvistiku i nakon toga radi na Višoj normalnoj školi kao lektor nemačkog jezika. Prevodi nemačke, ruske i engleske pesnike: Remba, Bloka, Mandeljštama, Jesenjina, Šekspiraa i mnoge druge pesnike na nemački jezik.

U jesen 1969. putuje u Izrael. Dana 20. aprila 1970, okončava svoj život samoubistvom u Parizu, skokom u parisku reku Senu.

Nagrađen je književnom nagradom grada Bremena 1958, a 1960. Bihnerovom nagradom, i 1964. Velikom nagradom za umetnost Severne Rajne-Vestfalije.

Poetika[уреди | уреди извор]

On se bavio pitanjima jezika. Pokušao je izvan jezičnih konvencija iznova da imenuje neizrecivo, nastup ćutnje u jeziku, dopirući do krajnjih granica izrecivog. Svoju prvu knjigu objavio je 1948. godine, u doba u kojem je uticaj Rajner Marije Rilke još trajao, a druga slava Gotfrida Bena ponovno započinjala, te ta dva velikana omeđuju otprilike iz daljine Celanov put. Književni rad započinje prevodima Rilke, i nešto kasnije, prevodima srednjovekovne poezije na rumunski.

Osnovna Celanova figura je paradoks. U svoje pesništvom uveo je „protivrečje” (Gegenwort) kao pravu reč apsurda. U njegovom delu su vrlo često reči suprotne po smislu a slažu se prema zvukovnim asocijacijama. Pesme su mu slike u koje kao da se uvukla večnost, dakle statične su, obraćaju se i ne pripovedaju već kazuju, ili bolje: pokazuju. Pesništvo je to s vrlo malo glagola, a i ono malo njih izgubilo je svoja vremenska obeležja te stoji u infinitivnim oblicima, beležeći samo neodređenu protežnost. Pesme su uglavnom pisane u trećem licu. U svojim kasnim pesmama izrezuje sliku po njezinim obrisima te kroz tako nastali otvor u inače zatvorenom svetu pokazuje, ili barem daje naslutiti, nešto od beskrajnih i večnih prostora.

Bibliografija[уреди | уреди извор]

Na nemačkom[уреди | уреди извор]

Prevodi[уреди | уреди извор]

Poema („Nachmittag mit Zirkus und Zitadelle”) Paula Celana na zidu u Lejdenu

Niz Celanovih nemačkih poema je preveden na francuski:

  • "Speech-Grille" and Selected Poems, prevod Joahima Neugrošela (1971)
  • Nineteen Poems by Paul Celan, prevod Majkla Hamburgera (1972)
  • Paul Celan, 65 Poems, prevod Brajana Linča i Petera Jankovskog (1985)
  • Last Poems, prevod Katarin Vašbern i Margret Guilemin (1986)
  • Collected Prose, uredila Rozmari Valdrop (1986) ISBN 978-0-935296-92-1
  • Atemwende/Breathturn, prevod Pjera Žoris (1995)
  • Paul Celan, Nelly Sachs: Correspondence, prevod Kristofera Klarka, uređen sa uvodom Džona Felstinera (1998)
  • Glottal Stop: 101 Poems, prevod Nikolaja B. Popova i Heter Makhaj (2000) (dobitnik internacionalne Grifinove nagrade za poeziju 2001)
  • Selected Poems and Prose of Paul Celan, edited and translated by John Felstiner (2000) (winner of the PEN, MLA, and American Translators Association prizes)
  • Poems of Paul Celan: A Bilingual German/English Edition, Revised Edition, prevod Majkla Hamburgera (2001)
  • Fathomsuns/Fadensonnen and Benighted/Eingedunkelt, prevod Ijana Fajrlija (2001)
  • Paul Celan: Selections, uređeno sa uvodom Pjera Žorisa (2005)
  • Lichtzwang/Lightduress, prevod sa uvodom Pjera Žorisa, dvojezično izdanje (Grina Intidžera, 2005)
  • Snow Part, prevod Ijana Fejrli (2007)
  • From Threshold to Threshold, prefoc Dejvida Janga (2010)
  • Paul Celan, Ingeborg Bachmann: Correspondence, prevod Vilanda Hobana (2010)
  • The Correspondence of Paul Celan and Ilana Shmueli, prevod Susan H. Gilespi sa predgovorom Džona Felstinera (2011)
  • The Meridian: Final Version – Drafts – Materials, uredili Bernhard Bešenstajn i Hejno Šmal, prevod Pjera Žorisa (2011)
  • Corona: Selected Poems of Paul Celan, prevod Susan H. Gilespi (Station Hill of Barrytown, 2013)
  • Breathturn into Timestead: The Collected Later Poetry: A Bilingual Edition, prevod Pjera Žorisa (2015)
  • Something is still present and isn't, of what's gone. A bilingual anthology of avant-garde and avant-garde inspired Rumanian poetry, (prevod Viktora Pambučijana), Aracne editrice, Rome, 2018.
  • Microliths They Are, Little Stones: Posthumous Prose, prevod Pjera Žorisa (2020)
  • Memory Rose Into Threshold Speech: The Collected Earlier Poetry, A Bilingual Edition, prevod Pjera Žorisa (2020)

Audio-vizualni snimci[уреди | уреди извор]

  • Ich hörte sagen, readings of his original compositions
  • Gedichte, readings of his translations of Osip Mandelstam and Sergei Yesenin
  • Six Celan Songs, texts of his poems "Chanson einer Dame im Schatten", "Es war Erde in ihnen", "Psalm", "Corona", "Nächtlich geschürzt", "Blume", sung by Ute Lemper, set to music by Michael Nyman
  • Tenebrae (Nah sind wir, Herr) from Drei Gedichte von Paul Celan (1998) of Marcus Ludwig, sung by the ensemble amarcord
  • "Einmal" (from Atemwende), "Zähle die Mandeln" (from Mohn und Gedächtnis), "Psalm" (from Die Niemandsrose), set to music by Giya Kancheli as parts II–IV of Exil, sung by Maacha Deubner, ECM (1995)
  • Pulse Shadows by Harrison Birtwistle; nine settings of poems by Celan, interleaved with nine pieces for string quartet (one of which is an instrumental setting of "Todesfuge").[4]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Celan". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  2. ^ Celan, Paul, and Axel Gellhaus. Paul Antschel/Paul Celan in Czernowitz, Deutsche Schillergesellschafy 2001 ISBN 978-3-933679-40-6
  3. ^ „The Schools of Czernowitz Graduating Class of 1938”. Antschel, P., 2nd row from top. MuseumOfFamilyHistory.com. Приступљено 19. 11. 2009. 
  4. ^ Christopher Thomas (јун 2002). „Birtwistle: Pulse Shadows. Classical CD Reviews. MusicWeb (UK). Приступљено 19. 10. 2021. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Dove, Richard (1981), Mindus Inversus, review of Selected Poems translated by Michael Humburger. in Murray, Glen (ed.), Cencrastus No. 7, Winter 1981-82, p. 48, ISSN 0264-0856
  • John Felstiner "Writing Zion" Paul Celan and Yehuda Amichai: An Exchange between Two Great Poets, The New Republic, 5 June 2006
  • John Felstiner, "Paul Celan and Yehuda Amichai: An Exchange between Two Great Poets", Midstream, vol. 53, no. 1 (Jan.–Feb. 2007)
  • Daive, Jean. Under The Dome: Walks with Paul Celan (tr. Rosmarie Waldrop), Providence, Rhode Island: Burning Deck, 2009.
  • Mario Kopić: "Amfiteater v Freiburgu, julija 1967", Arendt, Heidegger, Celan, Apokalipsa, 153–154, 2011 (Slovenian)
  • Hana Amichai: "The leap between the yet and the not any more", Yehuda Amichai and Paul Celan, Haaretz, 6 April 2012 (Hebrew)
  • Aquilina, Mario, The Event of Style in Literature (Palgrave Macmillan, 2014)
  • Daive, Jean. Albiach / Celan (author, tr. Donald Wellman), Anne-Marie Albiach (author), (tr. Julian Kabza), Ann Arbor, Michigan: Annex Press, 2017.
  • Paul Celan: A Biography of His Youth Israel Chalfen, intro. John Felstiner, trans. Maximilian Bleyleben (New York: Persea Books, 1991)
  • Paul Celan: Poet, Survivor, Jew, John Felstiner (Yale University Press, 1995)
  • Word Traces, Aris Fioretos (ed.), includes contributions by Jacques Derrida, Werner Hamacher, and Philippe Lacoue-Labarthe (1994)
  • Gadamer on Celan: 'Who Am I and Who Are You?' and Other Essays, Hans-Georg Gadamer (trans.) and Richard Heinemann and Bruce Krajewski (eds.) (1997)
  • Poetry as Experience Philippe Lacoue-Labarthe, Andrea Tarnowski (trans.) (1999)
  • Economy of the Unlost: Reading Simonides of Keos with Paul Celan, Carson, Anne. Princeton: Princeton University Press (1999)
  • Zur Poetik Paul Celans: Gedicht und Mensch - die Arbeit am Sinn, Marko Pajević. Universitätsverlag C. Winter, Heidelberg (2000).
  • Poésie contre poésie. Celan et la littérature, Jean Bollack. PUF (2001)
  • Celan Studies Péter Szondi; Susan Bernofsky and Harvey Mendelsohn (trans.) (2003)
  • L'écrit : une poétique dans l'oeuvre de Celan, Jean Bollack. PUF (2003)
  • Paul Celan et Martin Heidegger: le sens d'un dialogue, Hadrien France-Lanord (2004)
  • Words from Abroad: Trauma and Displacement in Postwar German Jewish Writers, Katja Garloff (2005)
  • Sovereignties in Question: the Poetics of Paul Celan, Jacques Derrida (trans.), Thomas Dutoit and Outi Pasanen (eds.), a collection of mostly late works, including "Rams," which is also a memorial essay on Gadamer and his Who Am I and Who Are You?, and a new translation of Schibboleth (2005)
  • Paul Celan and Martin Heidegger: An Unresolved Conversation, 1951–1970, James K. Lyon (2006)
  • Anselm Kiefer /Paul Celan. Myth, Mourning and Memory, Andréa Lauterwein. With 157 illustrations, 140 in colour. Thames & Hudson, London. ISBN 978-0-500-23836-3 (2007)
  • Sites of the Uncanny: Paul Celan, Specularity and the Visual Arts, Eric Kligerman. Berlin and New York (Interdisciplinary German Cultural Studies, 3) (2007)
  • Vor Morgen. Bachmann und Celan. Die Minne im Angesicht der Morde. Arnau Pons in Kultur & Genspenster. Heft Nr. 10. (2010)
  • Das Gesicht des Gerechten. Paul Celan besucht Friedrich Dürrenmatt, Werner Wögerbauer in Kultur & Genspenster. Heft Nr. 10. ISBN 978-3-938801-73-4 (2010)
  • Poetry as Individuality: The Discourse of Observation in Paul Celan, Derek Hillard. Bucknell University Press. (2010)
  • Vor Morgen. Bachmann und Celan. Die Minne im Angesicht der Morde, Arnau Pons in Kultur & Genspenster. Heft Nr. 10. (2010)
  • Still Songs: Music In and Around the Poetry of Paul Celan, Axel Englund. Farnham: Ashgate. (2012)
  • Shakespeare and Celan: A very brief comparative Study, Pinaki Roy in Yearly Shakespeare (ISSN 0976-9536) (xviii): 118-24. (2020)

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Selected multimedia presentations