Пређи на садржај

Пекарска астма

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Пекарска астма
Специјалностиимунологија, медицина рада
Дијагностички методскин флицк тест или детекција серум-специфичних ИгЕ антитела
Превенцијарано откривање болести пре појаве клинички неповољних здравствених исхода
Прогнозаповољна
Фреквенција4% и 47% у Европи и Канади

Пекарска астма (енгл. Baker's asthma) је врста алергијске реакције из групе професионалних болести, коју протеини пшенице могу изазвати у организму пекарских радника само удисањем брашна у току производног процеса. За појаву алергијске реакције код ове болести одговорни су глијадини и глутенини, као компоненте глутена, мада велику улогу има и алфа-амилаза инхиби­тор.[1]

За дијагнозу пекарске астме користи се кожна проба (Печ тест ). Позитивна предиктивна вредност оваквих тестова ипак је мања од 75%.

Историја

[уреди | уреди извор]

Пекарска астма као један од најчешћих облика професионалне астме, у последњих неколико година детаљно је изучена и схваћена, захваљујући савременим нучним сазнањима и више се не би требала сматрати незаобилазном појавом.

Први опис пекарске астме датира из 1700. године, од стране Бернарда Рамазинија, који ју је описао као болест са респираторне симптоме код пекара, узроковану излагањем праху брашна.

Међутим, из античких времена постоје анегдотски извори који описују, неку врсту пекарске астме код римских робова који су радили у пекарама, и од ње се штитили користећи тканину као примитивни респиратор којим су штитили лице и дисајне путева, како би спречили отежано дисање, након директног излагања дисајних путева удисањем честица брашна из ваздуха.

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]
Морбидитет

Пекарска астма, као класична алергија позната је још из доба старе римске империје, и спада у групу професионалних болести пекарских и млинских радника, код којих се болест јавља код око трећине особа које раде у овим индустријама.[2]

У једној пољској студији саопштено је запажање — да је након само годину дана код свих пекарских приправника инциденца оболијевања од алергије на глутен била 4,4%, и да је она расла на 6% након годину дана боравка у пекарским просторијама. Слична је ситуација са алергијским ринитисом, код кога је инциденца расла са 8,4% на 12,5%.[3][4]

Пекарска астма је један од најчешће пријављених облика професионалне астме у неколико земаља. У Европи и Канади преваленција сензибилизације на пшенично брашно је између 4% и 47%, док је сензибилизација на α-амилазу од 4,6% до 24%.[5][6]

Годишња инциденција у Великој Британији је процјењена на 290 — 450 случајева на 1.000.000 у периоду од 1989. до 1994. године. У Шведској је био 800 случајева у периоду од 1984. до 1986, а у Финској 4.000 у 1990. години.

У Мароку, нађено је да је 14,5% пекара сензибилисано на пшенично брашно.[7] У Јужној Африци, уочена је преваленција сензибилизације на пшенично брашно у пекарама од 16% и α-амилазу од 3%.

Разлике између наведних вредности преваленције могу се објаснити сасвим различитим системима извештавања, а можда и разликама у нивоу излагања алергенима.

Морталитет

Мала студија спроведана у Чикагу од 1980. до 1988. године и која је укључивала појединце у доби од 20 до 35 година, показала је да пекари имају скоро девет пута већу смртност од опште популације у граду и популације исте старости.[8]

Британска студија није пронашла повећану смртност од респираторних органа.

Патогенеза

[уреди | уреди извор]

У патогенези ове болести најчешћа је алергија на пшеницу, али и на јечам, раж, зоб, или њихове хибриде, јер садрже сличне проламинске фракције.[9] Други алергени укључени у респираторну алергију код пекара су ензими који се користе као адитиви.[10]

Иако се сматра да се анафилаксија ретко јавља након уношења ражи или јечма, нека су истраживања показала да хордеини из јечма и секалини из ражи могу изазвати исту реакцију као глијадини из пшенице.

При разматрању овог облика астме треба имати у виду да пекарски радници долазе у контакт са око 300 адитива којима се коригују боја, укус и мирис хлеба, повећава еластичност и отпорност на кварење.[11] У широј групи адитива је и квасац - гљивица која се брзо размножава и такође спада у честе алергене у пекарској индустрији. Α-амилаза пореклом из гљивица један је од најпознатији заједнички ензима, а остали су гљивична ксиланаза и целулаза.[12]

Други инхалаторни алергени који могу бити присутни у пекарама, као што су гриње, плесни и жохари, иако изазивају алергију код пекара, не сматрају се професионалним алергенима.[13][14] Гриње које су предложене као алерген на радном месту, не могу се сматрати професионалном алергијом, јер је њихова преваленција сензибилизације код пекара слична оној у опшој популацији,[13][15] и према неким студијама код пекара је била око 12,2%.[14][16]

Подаци из истраживања

Студија спроведена у Чашкој открила је,

Висок степен осетљивости на састојке садржане у процесу печења производа од брашна. Осетљивост на један или више алергена, укључујући брашно, али и на широко коришћене састојке, нађена је код око једне четвртине оних који су имали симптоме астме повезане са њиховим радом.[17][18]

Према подацима из студија спроведених у Шведској,[19] утврђена је значајна повезаност између концентрације прашине (брашна) на почетку болести и ризика од астме или ринитиса, и утврђено је, да је:

  • Ризик од астме је повећан код средњих концентрација прашине од 3 мг/м³.
  • Ризик од ринитиса повећан код средње концентрације прашине од 1 мг/м³.

Што указује на то да је повећан ризик од алергије на брашно присутан у свим радним задацима у пекарама.

Британска студија,[20] је утврдила најнижу ризичну изложеност пекара (средња концентрација прашине 0,8 мг/м³) и узела је као референцу. На основу ове вредности одрежено је да:

  • Пекари у другој категорији изложености (средња концентрација прашине 1,2 мг/м³) имају увечан ризик - али он није значајан - са симптомима који се односе на промене у грудном кошу или очима/носу, или сензибилизацију за брашно или α амилазу.
  • У категорију са највећим степеном изложености (средња концентрација прашине 4,4 мг/м³ ) значајно је повећан ризика за појаву пакарске астме са израженим симптомима (због промена у грудном кошу или очима/носу или сензибилизација).

Анализе излагања алергену брашна уместо инхалабилне прашине дале су врло сличне резултате.[20]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Клиничку слику поред класичних симптома астме, може пратити и:[21]

  • алергијски ринитис, који врло чест и обично претходи астми.[22]
  • коњунктивитис
  • кожни симптоми.

Симптоми се развијају након периода латенције од неколико месеци или година, чак и након више десетина година.[23]

У почетку болести, најчешће се јавља јасна временска веза између симптома и периода рада у пекари. Временом, респираторни симптоми могу престати да се повлаче и поред престанка рада у пекари.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Сензитизација на брашно се традиционално често сматра предусловом за дијагнозу пекарске астме. Иако се у литератури не наводи прогноза пекарске астме, обично се претпоставља да се симптоми астме губе ако се прекине излагање алергенима.[24]

У постављању дијагнозе, користе се различити тестови, због нејединственог става по том питању, па неки клиничари користе Печ тест за дијагностику сензибилизације, док други користе детекцију серум-специфичних ИгЕ антитела.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Као и код других облика алергијске астме, терапијска метода избора за класичну врсту пекарске астме са сензибилизацијом је избегавање контакта са алергеном. То се може постићи техничком контролом прашине, премештањем пекара на мање изложен посао прашини од брашна, или ношеwем заштитне опреме, респиратора за дисање. Међутим респиратори, према досадашњем искуству се ретко добро толеришу од стране пекара због високе температуре ваздуха у пекарама и ометања норманлних физичке активности. Респиратори такође могу изазивати и друге нелагодност када се носе дужи период.

Због обиља прашине у већини пекара, време изложености алергенима до изазивање симптом, код јако сензибилисаних радника је јако кратко, и често је за талве особе у склопу лечења потребна промена запослења.

Код пекара са израженим симптомима без сензибилизације може се помоћи пресељењем на мање изложене задатке ако су симптоми узроковани неспецифичном иритацијом.

Превенција

[уреди | уреди извор]

Циљ медицинског надзора је секундарна превенција и рано откривање болести пре појаве клинички неповољних здравствених исхода. У недостатку научних података који подржавају следећа два у даљем тексту наведан превентивни потенцијала, чини се упитним да ли има смисла издвојити ресурсе за скупе медицинске надзоре ако би то угрозило примарну превенцију смањењем изложености.

Примена упитника

Иако се понекад препоручује, мало је научних доказа о ефикасности програма медицинског надзора који су усмерени на професионалну астму. Постоји једна студија да упитник за откривање пекарске астме није довољно осјетљив и да је открио само половину броја случајева.

Контрола плућних функцијаи примена тестова на алергију

Друга могућа превенција је контрола плућних функција и тестови на алергију. Спирометрија је неосјетљив тест за астму. Серијско праћење вршног протока издисаја, поновљена испитивања неспецифичних бронхијалних реактивности или алергијских тестова су можда осјетљивији начини надзора када се примјењују код пекарских радника.

Види још

[уреди | уреди извор]

Алергија на пшеницу

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Брисман, Јонас (2002-07-01). „Бакер'с астхма”. Оццупатионал анд Енвиронментал Медицине (на језику: енглески). 59 (7): 498—502. ИССН 1351-0711. ПМИД 12107305. дои:10.1136/оем.59.7.498. 
  2. ^ Хеедерик D, Неwман Таyлор АЈ. Оццупатионал астхма ин тхе бакинг индустрy. Ин: Бернстеин ИЛ, Цхан-Yеунг M, Мало Ј-L, Бернстеин DI, едс. Астхма ин тхе wоркплаце. Неw Yорк: Марцел Деккер 1999:377–97.
  3. ^ Веселинка Лола Ђуришић, Глутеном изазване болести
  4. ^ Хоуба Р, Доекес Г, Хеедерицк ДЈЈ. Оццупатионал респираторy аллергy ин бакерy wоркерс: а ревиеw оф тхе литературе. Ам Ј Инд Мед1998;34:529–46
  5. ^ Брант А. Бакер’с астхма. Цурр Опин Аллергy Цлин Иммунол. 2007;7(2):152–5
  6. ^ Патоуцхас D, Сампсонас Ф, Папантринопоулоу D, Тсоукалас Г, Каркоулиас К, Спиропоулос К. Детерминантс оф специфиц сенситизатион ин флоур аллергенс ин wоркерс ин бакериес wитх усе оф скин прицк тестс. Еур Рев Мед Пхармацол Сци. 2009;13(6):407–11.
  7. ^ Алаоуи Yазиди А, Бакхатар А, Лараqуи ЦХ, Махмал А, Моутаwакил Ел Оудгхири А, Ламрики А, ет ал. Сенсибилисатион à ла фарине ет ауx пнеумаллергèнес ен боулангерие ет пâтиссерие à Цасабланца. Рев Фр Аллергол Иммунол Цлин. 2001;41:555–64.
  8. ^ Баатјиес Р, Лопата АЛ, Сандер I, Раулф-Хеимсотх M, Батеман ЕД, Меијстер Т, ет ал. Детерминантс оф астхма пхенотyпес ин супермаркет бакерy wоркерс. Еур Респир Ј. 2009;34(4):825–33.
  9. ^ Баур X, Фрухманн Г, Хауг Г, ет ал. Роле оф Аспергиллус амyласе ин бакерс'с астхма [леттер]. Ланцет1986;и:43
  10. ^ Де Зотти Р, Бовензи M. Проспецтиве студy оф wорк релатед респираторy сyмптомс ин траинее бакерс. Оццуп Енвирон Мед2000;57:58–61
  11. ^ Хеинонен К, Кулмала I, Сääмäнен А. Лоцал вентилатион фор поwдер хандлинг – цомбинатион оф лоцал супплy анд еxхауст аир. Ам Инд Хyг Ассоц Ј1996;57:356–64
  12. ^ Баур X, Фрухманн Г, Хауг Б, Расцхе Б, Реихер W, Wеисс W. Роле оф Аспергиллус амyласе ин бакерс’с астхма. Ланцет. 1986;327(8471):43.
  13. ^ а б Брисман Ј. Бакер’с астхма. Оццуп Енвирон Мед. 2002;59:498–502.
  14. ^ а б Де Зотти Р, Ларесе Ф, Бовензи M, Негро M, Молинари С. Аллергиц аирwаy дисеасе ин Италиан бакерс анд пастрy макерс. Оццуп Енвирон Мед. 1994;51:548–22.
  15. ^ Видал C, Боqуете О, Гуде Ф, Реy Ј, Меијиде ЛМ, Фернандез-Мерино MC, ет ал. Хигх преваленце оф стораге мите сенситизатион ин а генерал адулт популатион. Аллергy. 2004;59(4):401–5.
  16. ^ Дросте Ј, Мyнy К, Ван Спрундел M, Кустерс Е, Булат П, Браецкман L, ет ал. Аллергиц сенситизатион, сyмптомс, анд лунг фунцтион амонг бакерy wоркерс ас цомпаред wитх а нонеxпосед wорк популатион. Ј Оццуп Енвирон Мед. 2003;45(6):648–55.
  17. ^ Пřи печенí колáчů мůжете достат астма! Иноваце, ч. 1, 2005, пп. 21.
  18. ^ Пекаřи мохоу достат астма На: www.бозпинфо.цз 21.2.2006.
  19. ^ Цуллинан П, Цоок А, Ниеуwенхуијсен МЈ, ет ал. Аллерген анд дуст еxпосуре ас детерминантс оф wорк-релатед сyмптомс анд сенситизатион ин а цохорт оф флоур-еxпосед wоркерс; а цасе-цонтрол аналyсис. Анн Оццуп Хyг2001;45:97–103.
  20. ^ а б Брисман Ј, Јäрвхолм Б, Лиллиенберг L. Еxпосуре-респонсе релатионс фор селф репортед астхма анд рхинитис ин бакерс. Оццуп Енвирон Мед2000;57:335–40.

  21. ^ Брисман Ј, Јäрвхолм Б, Лиллиенберг L. Еxпосуре-респонсе релатионс фор селф репортед астхма анд рхинитис ин бакерс. Оццуп Енвирон Мед2000;57:335–40.
  22. ^ Брисман Ј, Јäрвхолм Б. Бакерy wорк, атопy анд тхе инциденце оф селф-репортед хаy февер анд рхинитис. Еур Респир Ј1999;13:502–7.
  23. ^ Цуллинан П, Лоwсон D, Ниеуwенхуијсен МЈ, ет ал. Wоркрелатед сyмптомс, сенситисатион, анд естиматед еxпосуре ин wоркерс нот превиоуслy еxпосед то флоур. Оццуп Енвирон Мед1994;51:579–83
  24. ^ Бландс Ј, Диамант Б, Каллóс-Деффнер L, ет ал. Флоур аллергy ин бакерс: идентифицатион оф аллергениц фрацтионс ин флоур анд цомпарисон оф диагностиц метходс. Инт Арцх Аллергy Аппл Иммунол1976;52:392–406.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Хоуба Р, Доекес Г, Хеедерицк ДЈЈ. Оццупатионал респираторy аллергy ин бакерy wоркерс: а ревиеw оф тхе литературе. Ам Ј Инд Мед1998;34:529–46.


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pekarska_astma&oldid=27448329”