Пиразол
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
Pyrazole
| |||
| Други називи
1,2-Диазоле
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.005.471 | ||
| |||
| Својства | |||
| C3H4N2 | |||
| Моларна маса | 68,08 g·mol−1 | ||
| Тачка топљења | 66-70 °C | ||
| Тачка кључања | 186-188 °C | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Пиразол се је име класе органских једињења са једноставним ароматичним прстеном. Ова хетероциклична серија је карактерисана са структуром прстена која се састоји од три атома угљеника и два атома азота у суседним позицијама. Због њихових фармаколошких ефеката на људе, они су класификовани као алкалоиди, мада се они ретко јављају у природи.[1] Први природни пиразол, 1-пиразолил-аланин, је изолован 1959. године из семена лубеница. Назив пиразол се је дао овој класи једињења Лудвиг Кнор 1883.
Реакције[уреди | уреди извор]
- Класичним методом који је развио Ханс вон Пецхманн 1898, пиразол се може синтетисати из ацетилена и диазометана.[2]
- Пиразоли се производе синтетички реакцијом α,β-незасићених алдехида са хидразином и накнадном дехидрогенацијом:
- Пиразоли реагују са калијум-борохидридом да формирају класу лиганда познатих као скорпионати.
- Структурно слична једињења
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Еицхер, Т.; Хауптманн, С. (2003). Тхе Цхемистрy оф Хетероцyцлес: Струцтуре, Реацтионс, Сyнтхесес, анд Апплицатионс (2нд изд.). Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-30720-3.
- ^ Х. в. Пецхманн (1898). „Пyразол аус Ацетyлен унд Диазометхан”. Берицхте дер деутсцхен цхемисцхен Геселлсцхафт. 31 (3): 2950—2951. дои:10.1002/цбер.18980310363.
