Pirazol
| |||
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
Pyrazole
| |||
| Drugi nazivi
1,2-Diazole
| |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.005.471 | ||
| |||
| Svojstva | |||
| C3H4N2 | |||
| Molarna masa | 68,08 g·mol−1 | ||
| Tačka topljenja | 66-70 °C | ||
| Tačka ključanja | 186-188 °C | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Pirazol se je ime klase organskih jedinjenja sa jednostavnim aromatičnim prstenom. Ova heterociklična serija je karakterisana sa strukturom prstena koja se sastoji od tri atoma ugljenika i dva atoma azota u susednim pozicijama. Zbog njihovih farmakoloških efekata na ljude, oni su klasifikovani kao alkaloidi, mada se oni retko javljaju u prirodi.[1] Prvi prirodni pirazol, 1-pirazolil-alanin, je izolovan 1959. godine iz semena lubenica. Naziv pirazol se je dao ovoj klasi jedinjenja Ludvig Knor 1883.
Reakcije[уреди | уреди извор]
- Klasičnim metodom koji je razvio Hans von Pechmann 1898, pirazol se može sintetisati iz acetilena i diazometana.[2]
- Pirazoli se proizvode sintetički reakcijom α,β-nezasićenih aldehida sa hidrazinom i naknadnom dehidrogenacijom:
- Pirazoli reaguju sa kalijum-borohidridom da formiraju klasu liganda poznatih kao skorpionati.
- Strukturno slična jedinjenja
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Eicher, T.; Hauptmann, S. (2003). The Chemistry of Heterocycles: Structure, Reactions, Syntheses, and Applications (2nd изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-30720-3.
- ^ H. v. Pechmann (1898). „Pyrazol aus Acetylen und Diazomethan”. Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft. 31 (3): 2950—2951. doi:10.1002/cber.18980310363.
