Полиглутамилација
Полиглутамилација је форма реверзибилне посттранслационе модификације глутаматних остатака која је запажена на пример код алфа и бета тубулина, нуклеозомних структурних протеина НАП1 и НАП2. γ-карбоксилна група глутамата може да формира везу сличну пептидној са амино групом слободног глутамата чија α-карбоксилна група може затим да буде продужена у пологлутаматни ланац.[1] Глутамилација се изводи ензимом глутамилаза, а супротна реакција деглутамилазом.
Полиглутамилација са дужином ланца од аминокиселина се јавља на појединим глутаматима близо C терминуса већине главних форми тубулина. Ти остаци, мада директно не учествују у везивању, узрокују конформациона померања која регулишу везивање за микротубуле везаних протеина (МАП и Тау) и мотора.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Полyглутамyлатион: мецханисм”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2012. г. Приступљено 15. 11. 2012.
- ^ Боуцхер D, Ларцхер ЈЦ, Грос Ф, Деноулет П (1994). „Полyглутамyлатион оф тубулин ас а прогрессиве регулатор оф ин витро интерацтионс бетwеен тхе мицротубуле-ассоциатед протеин Тау анд тубулин”. Биоцхемистрy. 33 (41): 12471—7. ПМИД 7522559. дои:10.1021/би00207а014.