Тирозин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тирозин
L-tyrosine-skeletal.png
L-tyrosine-3D-sticks.png
IUPAC име
Други називи 2-Amino-3-(4-hidroksifenil)propanoinska kiselina
Идентификација
Абревијација Tyr, Y
PubChem[1][2] 1153
MeSH Tyrosine
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула C9H11NO3
Моларна маса 181.19 g mol−1

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Тирозин је неуротрансмитер и аминокиселина која подстиче мождану активност. Највише га има у млечним производима, бананама, махунама, авокаду, сусаму и бадемима.[3][4]

Тирозин (Tyr ili Y) поспешује правилан рад штитне жлезде, хипофизе и тироидне жлезде. Осим тога подстиче ослобађање хормона раста и производи норадреналин, који смањује потребу за јелом. Спречава потиштеност, умор и раздражљивост, па је због тога погодан и за зависнике који желе да се одвикну од кокаина.

Допуне L-тирозина је најбоље узимати са оброком који обилује угљеним хидратима или пре одласка на спавање.

Референце[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  4. David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  5. Broadley KJ (2010). „The vascular effects of trace amines and amphetamines”. Pharmacol. Ther. 125 (3): 363—375. doi:10.1016/j.pharmthera.2009.11.005. PMID 19948186. 
  6. Lindemann L, Hoener MC (2005). „A renaissance in trace amines inspired by a novel GPCR family”. Trends Pharmacol. Sci. 26 (5): 274—281. doi:10.1016/j.tips.2005.03.007. PMID 15860375. 
  7. Wang X, Li J, Dong G, Yue J (2014). „The endogenous substrates of brain CYP2D”. Eur. J. Pharmacol. 724: 211—218. doi:10.1016/j.ejphar.2013.12.025. PMID 24374199. 

Литература[уреди]

  • Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

Спољашње везе[уреди]