Пост-панк

С Википедије, слободне енциклопедије
Post-pank
Стилско пореклоpank rok, avangarda, dab, fank, elektronska, krautrok, disko, art rok,
Културолошко пореклоkasne 1970-e,
Изведени облициalternativni rok, sintpop, darkvejv, alternativni dens, indi pop
Поджанрови
nou vejv, gotik rok, dens-pank
Фузиони жанрови
post-hardkor, postpank revajvl

Post-pank (engl. post-punk) је музички правац који се развио из панка касних 1970-их, као одговор на панк рок експлозију из средине исте деценије.

Корени пост-панка су у панку, али музика је за разлику од панка више интровертна, комплексна и експериментална[1]. Пост-панк је поставио темељ алтернативној рок музици, проширивши границе панк и андерграунд музике уз помоћ елемената краут-рока (употреба синтесајзера и обухватног понављања), даба (поготово бас гитаре), америчког фанка па чак и диско музике, које традиционални панк никада не би допустио.

Пост-панк је 1980-их заузео јако место на инди сцени и из њега су се развили готик рок, индустријски рок, алтернативни рок и психобили.

Сам термин „пост-панк“ је ушао у употребу раних 1980-их. Британски критичар Грејл Маркус је у јулу 1980. године корстио израз да би описао музику бендова као што су Ганг оф Фоур, Тхе Раинцоатс и Ессентиал Логиц[2].

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Многи пост-панк умјетници су у почеку били инспирисани панковом уради сам етиком и енергијом,[3] али су на крају постали разочарани стилом и покретом, осјећајући да је упао у комерцијалну формулу, рок конвенцију, и самопародију.[4] Они су одбацили популистичке тврдње о приступачности и сировој једноставности, умјесто да виде прилику да прекину са музичком традицијом, поткопају уобичајена мјеста и изазову публику.[5][3] Умјетинци су се помјерили даље од фокуса панка на бриге већински бијеле, мушке радничке класе[6] и напсутили су своје конинуитано ослањање на устаљене рокенрол тропове, као што су троакордне прогресије и Чак Беријеве рифове.[7] Умјесто овога, умјетници су панк дефинисали као "императив на стално мијењање", вјерујући да "радикални садржај захтијева радикалне форме".[8]

Иако је музика у великој мјери варирала између умјетника и региона, пост-панк покрет је окарактерисан као "концептуални напад" на рок конвенције[9][10] и одбијање естетике која се доживљава као традиционалистичка,[11]хегемонична[9] или рокистичка[12] у корист експериментисања са продукцијским техникама и не-рок музичким стиловима као што су даб,[13] фанк,[14] електронска музика,[13] диско,[13] ноиз, етно музика,[3] и авангарда.[3][6][15] Неки претходни музички стилови такође су служили као камен темељац за покрет, укључујући одређене брендове краутрока,[16] глама, арт рока,[17] арт попа[18] и остале музике из 60-их.[19][нб 1] Умјетници су поново приступили студију као инструменту, користећи нове методе снимања и трагајући за новим звучним територијама.[21] Аутор Метју Бенистер написао је да су пост-панк умјетинци одбацили високе културалне референце рок умјетника 60-их као што су Битлси и Боб Дилан као и парадигме које су дефинисале "рок као прогресиван, као умјетност, као "стерилни" студијски перфекционизам... усвајајући авангардну естетику".[22][нб 2] Према музикологу Питу Дејлу, док су групе хтјеле да "исцијепају историју и почну поново", музика је била идаље "неизбјежно везана за трагове од којих никада нису могли потпуно да побјегну".[25][нб 3]

Николас Лезард описао је пост-панк као "фузију умјетности и музике". Ова ера је доживјела снажну апопријацију идеја из литературе, умјетности, кина, филозофије, политике и критичке теорије у музички и поп поп културални контекст.[9][26] Умјетници су настојали да одбију заједничку разлику између високе и ниске културе[27] и врартили се традицији умјетничке школе умјетника као што су Рокси Мјузик анд Дејвид Боуи.[28][6][18] Рејнолдс је примијетио преокупацију међу многим пост-панк умјетницима као што су отуђење, репресија, и технократија западне модерности.[29] Међу великим утицајима на разне пост-панк умјетнике били су писци Wиллиам С. Бурроугхс и Ј. Г. Баллард, авангардна политичка сцена као што су ситуационизам и Дада, и интелектуални покрети као што је постмодернизам.[30] Многи умјетници су свој рад посматрали у ескплицитно политичким темама.[31] Поред тога, на неким мјестима, стварање пост-панк музике била је уско везана за развој ефикасних субкултура, које су играле важне улоге у продукцији умјетности, мултимедијалних перформанси, франшиза и независних издавачких кућа повезаних са музиком.[32] Многи пост-панк умјетници су задржали антикорпоративистички приступ снимању и умјесто тога су користили алтернативна средства за производњу и снимање музике.[10] Новинари су такође постали важан елемент културе, а популарни музички часописи и критичари су се укључили у покрет.[33]

Класични пост-панк састави[уреди | уреди извор]

Тхе Соунд, Сецтион 25, Сад Ловерс анд Гиантс, Тхе Цхамелеонс, Оранге Јуице, Тхе Псyцхеделиц Фурс, Дево, Тхе Биртхдаy Партy, Тхе Фалл, Сиоуxсие анд тхе Бансхеес, Лордс оф тхе Неw Цхурцх, Јоy Дивисион, Неw Ордер, Киллинг Јоке, Ецхо & тхе Буннyмен, Тхе Цуре, Баухаус, Магазине, Wире, Тхе Јесус анд Марy Цхаин, Талкинг Хеадс, Тубеwаy Армy, Црасс, Телевисион.

Нови талас[уреди | уреди извор]

Око 1977. се у Северној Америци развио нови талас који се уклопио у пост-панк. Карактеристика бендова новог таласа јесте да се више усредсређују на перформансе него на кохерентну структуру саме музике. Бендови новог таласа су на пример Теенаге Јесус анд тхе Јеркс, Гленн Бранца, Рхyс Цхатхам, Марс, Јамес Цханце анд тхе Цонтортионс, ДНА, Бусх Тетрас, Тхеоретицал Гирлс, Сwанс и Сониц Yоутх.

Пост-панк ревајвл[уреди | уреди извор]

Почетком 21. века се из британског и америчког инди рока развио пост-панк ревајвл, музички правац који има јасне карактеристике пост-панка. Ова модернија врста пост-панка је комерцијално далеко успешнија од класичне пост-панк музике, са бендовима као што су Тхе Строкес, Интерпол, Тхе Раптуре, Тхе Ракес, Тхе Либертинес, Франз Фердинанд, Тхе Киллерс, Едиторс и Стросзек.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „www.аллмусиц.цом”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2010. г. Приступљено 11. 11. 2010. 
  2. ^ Греил Марцус, Рантерс анд Цроwд Плеасерс, пп. 109
  3. ^ а б в г „Пост-Пунк”. АллМусиц. Приступљено 5. 12. 2014. 
  4. ^ Реyнолдс 2005, стр. 1.
  5. ^ Реyнолдс 2005, "Он оне сиде wере тхе популист "реал пункс ... wхо белиевед тхат тхе мусиц неедед то стаy аццессибле анд унпретентиоус, то цонтинуе то филл итс роле ас тхе ангрy воице оф тхе стреетс. Он тхе отхер сиде wас тхе вангуард тхат цаме то бе кноwн ас постпунк, wхо саw 1977 нот ас а ретурн то раw роцк 'н' ролл бут ас а цханце то маке а бреак wитх традитион..
  6. ^ а б в Ројек, Цхрис. Поп Мусиц, Поп Цултуре. Политy, Јуне 2013. Принт. п. 28
  7. ^ Реyнолдс 2005.
  8. ^ Реyнолдс 2005, стр. 1, 3.
  9. ^ а б в Киттy Емпире (17. 4. 2005). „Невер минд тхе Сеx Пистолс" - [Рип Ит Уп Анд Старт Агаин: Пост-Пунк 1978–1984 – боок ревиеw]”. Тхе Гуардиан. Приступљено 17. 2. 2016. 
  10. ^ а б Лезард, Ницхолас (22. 4. 2005). „Фанс фор тхе меморy [Симон Реyнолдс Рип ит Уп анд Старт Агаин – боок ревиеw]”. Тхе Гуардиан. Приступљено 21. 3. 2016. 
  11. ^ „Тхе Qуиетус | Опинион | Блацк Скy Тхинкинг | Беyонд Рип Ит Уп: Тоwардс А Неw Дефинитион Оф Пост Пунк?”. Тхе Qуиетус (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-03. 
  12. ^ Станлеy, Боб. Yеах! Yеах! Yеах!: Тхе Сторy оф Поп Мусиц фром Билл Халеy то Беyонцé. W.W. Нортон & Цо. 14 Јулy 2014. Принт.
  13. ^ а б в Расмус, Агниесзка. Агаинст анд Беyонд: Субверсион анд Трансгрессион ин Масс Медиа, Популар Цултуре анд Перформанце. Цамбридге Сцхоларс Публисхинг, Марцх 2012.
  14. ^ Реyнолдс 2005, стр. 3, 261.
  15. ^ Реyнолдс 2005, "Тхеy дедицатед тхемселвес то фулфиллинг пунк'с унцомплетед мусицал револутион, еxплоринг неw поссибилитиес бy ембрацинг елецтроницс, ноисе, јазз, анд тхе цлассицал авант-гарде.".
  16. ^ Реyнолдс, Симон (јул 1996). „Краутроцк”. Мелодy Макер. 
  17. ^ Реyнолдс 2005, стр. xи-xии.
  18. ^ а б Фисхер, Марк. "Yоу Реминд Ме оф Голд: Диалогуе wитх Симон Реyнолдс". Калеидосцопе: Иссуе 9, 2010.
  19. ^ а б Палациос 2010, стр. 418.
  20. ^ Wилсон, Царл (9. 6. 2015). „Тхе Беацх Боyс' Бриан Wилсон: Америца'с Мозарт?”. ББЦ. 
  21. ^ Реyнолдс 2005, стр. 7.
  22. ^ Баннистер 2007, стр. 36–37.
  23. ^ О'Хаган, Сеан; Вуллиамy, Ед; Еллен, Барбара (31. 1. 2016). „Wас 1966 поп мусиц'с греатест yеар?”. Тхе Гуардиан. 
  24. ^ Греене 2014, стр. 173.
  25. ^ а б Дале 2016, стр. 153.
  26. ^ Реyнолдс 2005, "Тхосе постпунк yеарс фром 1978 то 1984 саw тхе сyстематиц рансацкинг оф тwентиетх центурy модернист арт анд литературе ...".
  27. ^ Аниндyа Бхаттацхарyyа. "Симон Реyнолдс интервиеw: Поп, политицс, хип-хоп анд постпунк" Социалист Wоркер. Иссуе 2053, Маy 2007.
  28. ^ Реyнолдс 2005, стр. 3≠.
  29. ^ Реyнолдс, Симон (13. 2. 1987). „Енд оф тхе Трацк”. Неw Статесман. Приступљено 5. 3. 2017. 
  30. ^ Реyнолдс 2005, стр. xxxи.
  31. ^ Реyнолдс 2005, стр. xи.
  32. ^ Реyнолдс 2005, "Беyонд тхе мусицианс, тхере wас а wхоле цадре оф цаталyстс анд цултуре wарриорс, енаблерс анд идеологуес wхо стартед лабелс, манагед бандс, бецаме инновативе продуцерс, публисхед фанзинес, ран хипстер рецорд сторес, промотед гигс анд организед фестивалс.".
  33. ^ Реyнолдс 2005, стр. 19.

Литература[уреди | уреди извор]


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „nb“, али нема одговарајуће ознаке <references group="nb"/>