Преглед биохемије
Изглед
Биохемија |
---|
Кључне компоненте |
Историја и теме |
Портали: Биологија, Хемија, MCB |
Следећи садржај даје се као преглед и тематски водич за биохемију.
Биохемија је студија хемијских процеса у живим организмима, укључујући живу материју. Биохемија покрива све живе организме и процесе који се одвијају у њима.[1]
Примене биохемије
[уреди | уреди извор]- Тестирање
- Амес тест – бактерија салмонела се излаже датој хемикалији (на пример прехрамбеном атитиву), и промене у начину на који бактерија расте се мере. Овај тест је користан за скрининг хемикалија с циљем уочавања потенцијалних мутација структуре ДНК, и ради њихове даље идентификације као потенцијалних узрочника канцера код људи.
- Тест на трудноћу – у коме се користи узорак урина и други крвни узорци. Оба вида теста детектују присуство хормона хуманог хорионског гонадотропина (хЦГ). Овај хормон производи материца након имплантације ембриона у матичне зидове, и долази до његове акумулације.
- Скрининг рака дојке – идентификација ризика од појаве рака путем тестирања појаве мутација у два гена: БРЦА1 и БРЦА2.
- Пренатално генетско тестирање – тестирање фетуса за потенцијалне генетичке поремећаје, ради детектовања хромозомских абнормалности, као што је Даунов синдром, или порођајних дефеката, као што је спина бифида.
- ПКУ тест – Фенилкетонурија (ПКУ) је метаболички поремећај при коме особи недостаје ензим фенилаланин хидроксилаза. Одсуство овог ензима омогућава накупљање фенилаланина, што може довести до менталне ретардације.
- Генетички инжењеринг – узимање гена из једног организма и његово уношење у други. Биохемичари су на пример уметнули ген људског инсулина у бактерије.
- Клонирање – Овца Доли је била први сисар који је икад клониран из одрасле животињске ћелије. Клонирана овца је генетички идентична са оригиналном одраслом овцом. Овај клон је креиран полазећи од ћелија вимена шестогодишње овце и њиховим узгојем у лабораторијским условима.
- Генска терапија – модификовани или здрави ген се умеће у организам ради замене гена који узрокује болест. Обично се користи вирус који је био модификован тако да може да носи људски ДНК за испоруку здравог гена у циљне ћелије пацијента. Овај процес је први пут успешно кориштен 1990. године ан четворогодишњем пацијенту коме је недостајао имунски систем услед ретке генетичке болести зване тешка комбинована имунодефицијенција (SCID).
Гране биохемије
[уреди | уреди извор]Главне гране
[уреди | уреди извор]- Животињска биохемија
- Биљна биохемија
- Молекуларна биологија
- Цитологија
- Метаболизам
- Имунологија
- Генетика
- Ензимологија
Остале гране
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Биоцхемистрy, 5тх ед. Фулл теxт оф Берг, Тyмоцзко, анд Стрyер, цоуртесy оф НЦБИ.
- Биоцхемистрy, 2нд ед. Фулл теxт оф Гарретт анд Грисхам.