Пређи на садржај

Разбуриказа

С Википедије, слободне енциклопедије
Разбуриказа
IUPAC име
Аспергилус урат оксидаза
Клинички подаци
Начин применеИнтравенозно
Правни статус
Правни статус
  • РX/ПОМ
Фармакокинетички подаци
БиорасположивостН/А
Полувреме елиминације8 сати
Идентификатори
CAS број134774-45-1 ДаY
ATC кодV03AF07 (WHO)
DrugBankBIOD00090
Хемијски подаци
ФормулаC1521H2381N417O461S7
Моларна маса34109.5

Разбуриказа (бранд имена: Елитек у САД, и Фастуртец у Европи ) је рекомбинантна верзија урат оксидазе, ензима који се јавља код многих сисара али не код људи.

Употреба[уреди | уреди извор]

Разбуриказа је одобрена за употребу од стране ФДА (и европског еквивалента) за превенцију и третман тумор лиза синдрома (ТЛС)[1] код пацијената који примају хемотерапију за хематолошки рак као што су леукемија и лимфом. Такође се истражује могућа употреба овог ензима за лечење озбиљних хиперурицемија из других извора (нпр. гихт[2] и друга реуматолошка обољења).

Разбуриказа катализује конверзију уричне киселине у алантоин. Алантоин је неактивни метаболит пурин метаболизма, и пет пута је растворљивији од уричне киселине, тако да је ренална екскреција ефективнија. Разбуриказа је јединствена као третман и превенција губитка реналне функције везане за ТЛС у смислу да катализује метаболизам постојеће уричне киселине. Друге опције спречавају формирање мокраћне киселине.

Разбуриказа умањује ризик оштећења бубрега и потребе за трансфузијом. Сматра се да је трансфузија неопходна у 17 до 25% ТЛС случајева третираних са алопуринолом, и 1.4% случајева третираних са разбуриказом.[3] Међутим, разбуриказа је много скупља него конвенционална терапија.[4]

Нуспојаве[уреди | уреди извор]

Могуће нуспојаве употребе разбуриказе су анафилакса и метемоглобинемија.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хо ВQ, Wетзстеин ГА, Паттерсон СГ, Брадбурy Р (2006). „Аббревиатед расбурицасе досинг фор тхе превентион анд треатмент оф хyперурицемиа ин адултс ат риск фор тумор лyсис сyндроме”. Суппортиве цанцер тхерапy. 3 (3): 178—82. ПМИД 18632493. дои:10.3816/СЦТ.2006.н.016. Архивирано из оригинала 28. 01. 2013. г. Приступљено 25. 08. 2018. 
  2. ^ Цаммаллери L, Малагуарнера M (2007). „Расбурицасе репресентс а неw тоол фор хyперурицемиа ин тумор лyсис сyндроме анд ин гоут”. Интернатионал јоурнал оф медицал сциенцес. 4 (2): 83—93. ПМЦ 1838823Слободан приступ. ПМИД 17396159. 
  3. ^ Линдсеy, Хеатхер (2009). „НЦЦН Цонгресс он Хематологиц Малигнанциес: Суппортиве Царе Треатмент Цхалленгес”. Онцологy Тимес. 31 (22): 50—54. дои:10.1097/01.ЦОТ.0000365305.26838.а7. 
  4. ^ Реиндерс МК, ван Роон ЕН, Броуwерс ЈР, Јансен ТЛ (2005). „А цостлy тхерапеутиц дилемма ин топхацеоус гоут: ис етанерцепт ор расбурицасе преферабле?”. Анналс оф тхе рхеуматиц дисеасес. 64 (3): 516; аутхор реплy 516. ПМЦ 1755382Слободан приступ. ПМИД 15708917. дои:10.1136/ард.2003.017087цорр1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).