Пређи на садржај

Рената Ското

С Википедије, слободне енциклопедије
Рената Ското
Рената Сцотто ин Милан ин 1967
Рената Ското у Милану 1967. године
Име по рођењуРената Сцотто
Датум рођења(1934-02-24)24. фебруар 1934.
Место рођењаСавона
 Краљевина Италија
Датум смрти16. август 2023.(2023-08-16) (89 год.)
Место смртиСавона
 Италија
ПребивалиштеИталија, САД
Држављанствоиталијанско
Занимањесопран, оперски режисер
СупружникЛоренцо Анселми

Рената Ското (Савона, 24. фебруар 1934 — Савона, 16. август 2023[1]) била је италијански сопран и оперски режисер.[2][3]

Препозната по свом стилу, музикалности и као изванредна певачица-глумица, Ското се сматра једним од истакнутих певача своје генерације, специјализована за репертоар бел канта са екскурзијама у верисму и Вердијевим репертоарима.

Откад се 2002. године повукла са позорнице као певачица, успешно се окренула режији опере и предавањима у Италији и Америци, заједно са академским радним местима на Националној академији ди Санта Сисилија у Риму и Џулијард школи у Њујорку. Она живи у Арманку у Њујорку, са супругом Лоренцом Анселмијем.

Певачка каријера

[уреди | уреди извор]

Рената Ското је рођена у Савони у Италији. Дебитовала је у свом родном граду на Бадњак 1952. године у својој 18. години испред распродате сале као Виолета у Вердијевој Ла травијати. Следећег дана имала је свој „службени” оперски деби у Театру Нуово у Милану у улози Виолете. Убрзо након тога, наступила је у својој првој Пучинијевој опери, Мадам Батерфлај,[4][5][6][7] у Савони и за то јој је плаћено двадесет и пет хиљада лира. Обе улоге ће касније постати уско повезане с њеним именом.

Године 1953, Ското је била на аудицији у Ла Скали за улогу Валтера у Каталанијевом Ла Wаллy[8] са Ренатом Тебалди и Мариом дел Монаком. Након њене аудиције, један од судија, диригент Виктор де Сабата је изјавио: „Заборави на остале“. Ла Wаллy је отворен 7. децембра 1953. и Ското је поново позвана на петнаест подизања завесе. Тебалди и Дел Монако су добили по седам.

Ренатин велики пробој је дошао 1957. године: на Фестивалу у Единбургу, Ла Скала је извела своју продукцију Белинијеве Ла Соннамбула[9] са Маријом Менегини Калас као Амина. Продукција је била толико успешна да је компанија додала непланирани пети наступ. Калас, која је имала уговор за четири извођења, одбила је да наступи у додатном наступу, али је дозволила менаџменту Ла Скале, који ју је најавио за пети наступ без њеног пристанка, да објасни њен одлазак са фестивала као последицу болести. Ското, која је обрадила улогу Амине, отпевала је улогу 3. септембра 1957. Представа је имала велики успех, а 23-годишња Ското је постала међународна оперска звезда.

Године 1961, поново је извела Амину у венецијанском Ла Феницеу са тенором Алфредом Краусом са којим је делила истог учитеља, Мерцедес Љопарт, и дуго професионално друштво.

Током 1960-их постала је једна од водећих певачица у оживљавању белканта који је покренуо Калас током 1950-их. Певала је Белинијеву Заиру и Ла страниеру, плус Ђулијету у Белинијевој I Цапулети е и Монтеццхи,[10][11] Доницетијеву Мариа ди Рохан,[12][13] Мејербировог Роберт ле Диабле[14][15][16][17] (на италијанском) и друге репертоарске реткости. Године 1964, наступила је са Ла Скалом у Бољшом театру у Москви, што је била прва турнеја оперске трупе у Совјетском Савезу током година Хладног рата.

Њени каснији концертни наступи укључивали су Берлиозове Лес нуитс д'éтé,[18][19] Лиедер од Малера и Штрауса, као и Шенбергов Ерwартунг[20] са оркестром Академије ди Санта Сесилија и РАИ оркестром из Торина.[21]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Аудио

  • Беллини; I Цапулети е и Монтеццхи. Цлаудио Аббадо, 1968
  • Беллини, Ла соннамбула. Цилларио, 1972, Цовент Гарден
  • Беллини, Ла соннамбула, Санти, Ла Фенице 1961
  • Беллини, Ла страниера, Грацис.
  • Беллини; Норма; Левине; Сонy 1979
  • Беллини, Норма, Мути, Фирензе 1981
  • Беллини, Заира, Белардинелли
  • Бизет, Цармен (Мицаела), Молинари-Праделли
  • Цилеа; Адриана Лецоувреур; Левине; Сонy
  • Цилеа; Адриана Лецоувреур; Гаваззени
  • Цхерубини; Медеа (Глауце), Серафин, ЕМИ 1957
  • Донизетти, Дон Пасqуале, Франци
  • Донизетти, L'елисир д'аморе, Гаваззени
  • Донизетти. Луциа ди Ламмермоор, Санзогно, 1959
  • Донизетти. Луциа ди Ламмермоор, Гаваззени
  • Донизетти. Луциа ди Ламмермоор, Санзогно
  • Донизетти. Луциа ди Ламмермоор, Ригацци
  • Донизетти, Мариа ди Рохан, Гаваззени
  • Донизетти, Анна Болена, Даллас, Рудел, 1980
  • Гиордано; Андреа Цхéниер; Левине; РЦА 1976
  • Гоунод, Пхилéмон ет Бауцис, Санзогно
  • Гоунод, Фауст, Пароди
  • Леонцавалло; Паглиацци. Мути. ЕМИ
  • Масцагни; Цаваллериа рустицана; Левине; РЦА
  • Меyербеер, Роберто ил диаволо, Санзогно
  • Меyербеер, Ле пропхèте, Леwис, ЦБС
  • Перголеси, Ла серва падрона, Фасано
  • Понцхиелли, Ла Гиоцонда, Бартолетти
  • Пуццини: Едгар. Qуелер. ЦБС
  • Пуццини; Ла бохèме; Вотто ДГ, 1962
  • Пуццини; Ла бохèме; Левине, ЕМИ, 1979
  • Пуццини; Ле Вилли; Маазел, ЦБС
  • Пуццини; Ил триттицо (ин Ил табарро & Суор Ангелица); Маазел; ЦБС 1979
  • Пуццини; Мадама Буттерфлy; Барбиролли. ЕМИ 1966
  • Пуццини; Мадама Буттерфлy; Маазел. Сонy 1978
  • Пуццини; Мадама Буттерфлy, Адлер, Сан Францисцо 1965
  • Пуццини, Мадама Буттерфлy, Басиле
  • Пуццини; Тосца. Левине, ЕМИ, 1980
  • Пуццини; Турандот (Лиù), Молинари-Праделли, ЕМИ, 1967
  • Рефице; Цецилиа, Цампори
  • Респигхи; Ил трамонто, Фултон, Токyо Стринг Qуартет
  • Россини, Ил барбиере ди Сивиглиа, Беллезза
  • Россини, , ''Петите мессе соленнелле", Бертола
  • Спонтини, Ла вестале, Пиццхи
  • Верди, I Ломбарди, Гаваззени
  • Верди, I веспри сицилиани, Гаваззени
  • Верди, I веспри сицилиани, Мути
  • Верди, Ла травиата, Цилларио
  • Верди; Ла травиата; Вотто ДГ 1963
  • Верди; Ла травиата; Мути. ЕМИ 1980
  • Верди; Набуццо; Мути ; ЕМИ
  • Верди; Месса да реqуием; Мути; ЕМИ
  • Верди, Месса да реqуием, Аббадо, Роме 1977
  • Верди; Риголетто; Гаваззени; РЦА
  • Верди; Риголетто; Кубелик; РЦА
  • Верди, Риголетто, Гиулини
  • Верди; Отелло; Левине; РЦА
  • Верди, Отелло, Мути, Фирензе, 1978
  • Верди; Сонгс, Wасхингтон
  • Wолф-Феррари; Ил сегрето ди Сусанна, Притцхард, ЦБС 1980
  • Тхе верy бест оф Рената Сцотто; Ариас y есценас; ЕМИ
  • Италиан Опера Ариас; Гаваззени; Сонy 1976
  • Ариа & Сонг, Масцагни-Лисзт-Сцарлатти-Россини, Иван Давис
  • Френцх Рецитал (Берлиоз, Оффенбацх, Массенет, Тхомас, Гоунод), Росенкранс
  • Хаyдн-Донизетти-Фауре-Пуццини Рецитал, Арналтес
  • Цхристмас wитх Сцотто, Анселми
  • Ин Мосцоw. Рецордед Ливе Ин 1964 (Мелодиyа, 2009)

Видео

  • Донизетти. L'елисир д'аморе. Гаваззени. Фирензе, 1967
  • Донизетти. Луциа ди Ламмермоор. Бартолетти, Токyо 1967
  • Гоунод. Фауст. Етхуин, Токyо, 1973
  • Пуццини. Ла бохèме; Левине (Мимì), Мет 1977
  • Пуццини. Ла бохèме; Левине (Муссетта), Мет 1982
  • Пуццини. Манон Лесцаут; Левине; Мет 1983
  • Верди. Отелло; Левине; Мет 1978
  • Верди. Ла травиата; Верцхи, Токyо 1973
  • Верди. Луиса Миллер; Левине; Мет 1979
  • Зандонаи. Францесца да Римини, Левине; Мет 1984
  • Рецитал ин Будапест 1991, Лукацс
  • Ин Цонцерт анд Рецитал ин Монтреал 1986, Фултон, Армениан

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Редацциóн (2023-08-16). „Фаллеце цон 89 аñос ла цéлебре сопрано италиана Рената Сцотто”. Платеа Магазине (на језику: шпански). Приступљено 2023-08-16. 
  2. ^ Сцотто: Море Тхан а Дива бy Рената Сцотто анд Оцтавио Роца, Доубледаy & Цомпанy, Инц. 1984. ISBN 0-385-18039-X.
  3. ^ Конрад Дрyден: "Риццардо Зандонаи, А Биограпхy", Фореwорд бy Рената Сцотто, Петер Ланг Инц. 1999. ISBN 0-8204-3649-6.
  4. ^ Van Rij, Jan. Madame Butterfly: Japonisme, Puccini, and the Search for the Real Cho-Cho-San. Stone Bridge Press, Inc., 2001.
  5. ^ Lane Earns, "Madame Butterfly: The Search Continues", Opera Today 16 August 2007. Review of Van Rij's book on operatoday.com
  6. ^ Chadwick Jenna, "The Original Story: John Luther Long and David Belasco" Архивирано 20 април 2013 на сајту Wayback Machine он цолумбиа.еду
  7. ^ Гроос, Артхур (1994). Тхе Пуццини Цомпанион, Лиеутенант Ф. Б. Пинкертон: Проблемс ин тхе Генесис анд Перформанце оф Мадама Буттерфлy. Неw Yорк: Нортон. стр. 169—201. ИСБН 978-0-393-02930-7. 
  8. ^ "А Герман Пеасант Романце", Цорнхилл Магазине, вол. 32, Јулy 1875
  9. ^ Wеинстоцк 1971, стр. 89.
  10. ^ Перформанце хисторy фром Оператодаy
  11. ^ Сyнопсис фром операјапоница Архивирано 22 новембар 2005 на сајту Wayback Machine
  12. ^ „Gaetano Donizetti: Maria di Rohan”. culturekiosque.com. Архивирано из оригинала 05. 11. 2018. г. Приступљено 19. 4. 2018. 
  13. ^ „Bergamo, Teatro Donizetti: Maria di Rohan”. gbopera.it. 8. 10. 2011. Архивирано из оригинала 02. 02. 2023. г. Приступљено 19. 4. 2018. 
  14. ^ Tim Ashley (7. 12. 2012). „Robert le diable – Review”. The Guardian (London). Приступљено 22. 12. 2012. 
  15. ^ „Royal Opera House website 2012/13 season page on Robert le diable”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2013. г. Приступљено 6. 12. 2012. 
  16. ^ Anne Ozorio (9. 12. 2012). „Meyerbeer Robert le Diable, Royal Opera House”. Opera Today. Приступљено 22. 12. 2012. 
  17. ^ Sam Smith. „Robert le Diable – Opera Reviews – MusicOMH”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2013. г. Приступљено 30. 12. 2012. 
  18. ^ Anderson, Keith (2005). Berlioz: Les nuits d'été (Медијске белешке). Naxos Records. OCLC 232300936. CD 8. 557274. 
  19. ^ Berlioz, Hector; Gautier, Théophile (1904) [1856]. Les nuits d'été. Leipzig: Breitkopf & Härtel. OCLC 611290556. 
  20. ^ Schoenberg, Arnold. Style and Idea. University of California Press (Los Angeles, 1984), p. 105 (ISBN 0-520-05294-3)
  21. ^ „Рената Сцотто, Сопрано, Сингер”. Операбасе (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-13. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Рената Ското на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Renata_Skoto&oldid=28524594”