Селена Дукић

Селена Дукић
Лични подаци
Пуно име	Селена Дукић
Датум рођења	1910.
Датум смрти	1935.
Занимање	Књижевница и новинарка

Селена Дукић (Рача, 1910 – Голник, 1935) била је српска књижевница, новинарка и књижевна критичарка.

Биографија

Рођена 1910. године, Селена са пет година остаје без оца Уђила који је као капетан српске војске погинуо током аустроугарске офанзиве против Србије. Две године касније, умире јој и мајка, Милка Дукић (рођена Савић). Била је друго од троје деце и са својим братом и сестром остаје да живи са баком.

Прве песме јој објављује Милорад Петровић Сељанчица у „Београдском листу“ 1917. године. Песме говоре о ратном периоду са врло зрелом емоцијом за њене године.

У Београду завршава Трговачку академију и каријеру започиње као сарадник листа „Време“ 1927. године. Ту се профилише као књжевни критичар, пишући о књижевности и уметности. Драган Алексић ће 1930. године, говорећи о књижевној критици у београдској штампи, истаћи „специјалан жанр и умешност, као и квалитет стила и објективност одличне критичарке г-це Селене Дукић“.

У том периоду Селена почиње да пише и приче, које јој објављује Летопис Матице српске, Време и Српски књижевни гласник. Тада упознаје и велике српске књижевнике попут Мирослава Крлеже, Милоша Црњанског и Марка Ристића, као и књижевног критичара Милана Богдановића са којим започиње љубавну везу. Осамнаест година старији и ожењен, Богдановић напушта своју супругу како би отпочео живот са Селеном. Њихов заједнички дом у Београду постаје стециште окупљања знаменитих београдских књижевника. Због овог скандала, Селена Дукић ће се наћи у жижи јавности.

У забелешкама Драгана Р. Аћимовића који 1961. године објављује „Са Црњанским у Лондону“, помиње се сукоб Црњанског и Богдановића око „свињарије са Селеном Дукић“.

1932. године Селена постаје члан редакције листа „Политика“, а 1934. године путује у Јерусалим, одакле Политици шаље запажене репортаже.

Болест и смрт

1935. године Селена оболева од туберколозе и одлази у Словенију на лечење. У пролеће те године враћа се у Београд где објављује анкету о праву гласа за жене. Сматрала је да „жена, међутим, није пуноправни грађанин земље, премда је с мушкарцима изједначена у свим дужностима и одговорностима.“

Убрзо јој се стање поново погоршава и она се враћа у санаторијум у Голнику, где и умире 1935. године.

Одлуком Скупштине града Београда из 2019. године, једна улица на граници Миријева и Карабурме, названа је по Селени Дукић.

Библиографија

Кратке приче

• Ја као кћи
• Грађанска новела
• Тренутак кад сам био антисемита

Романи

• Велики и мали

2021. године њена прича „Ја као кћи“ уврштена је у збирку прича „Немири између четири зида“, коју је објавила издавачка кућа Лагуна са текстовима 25 заборављених српских књижевница.