Милорад М. Петровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милорад Петровић
Милорад М. Петровић
Датум рођења(1875-07-26)26. јул 1875.
Место рођењаВелика Иванча
 Кнежевина Србија
Датум смрти17. април 1921.(1921-04-17) (45 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина СХС

Милорад М. Петровић Сељанчица (Велика Иванча, 26. јул 1875Београд, 17. април 1921) био је српски песник, преводилац, учитељ и ратник.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Спомен биста у Младеновцу

Рођен је 1875. године у Великој Иванчи код Младеновца, где је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Београду, а затим Учитељску школу у Алексинцу. У младости је стално носио шумадијску народну ношњу, а испод кошуље амајлију – платнени замотуљак са груменом земље из његове родне Иванче. Радио је у већем броју сеоских основних школа. Учествовао је у Балканским ратовима, у бици на Куманову и опсади Једрена. Сећао се како су ратници после освајања Једрена причали како им је жао што опсаду Једрена нису искористили да продуже даље, све до Цариграда. Учествовао је у Колубарској бици, после које је оболео од тифуса. Бугарске окупационе власти су га 1915. протерале преко Мораве као празноскитајушчег.

Сарађивао је са часописима: „Звезда", „Нова искра", „Бранково коло", „Босанска вила", „Зора" и „Будућност".[2]

Преводио је поезију и прозу са француског, руског, пољског, чешког, словачког, словеначког и бугарског језика.[2]

Године 1902. објавио је своју прву песнику збирку Сељанчица, по којој ће понети надимак.[2] Годину дана касније објавио је проширено издање истоимене збирке. Његов рад био је критикован од стране модерниста као конзервативан, док му је конзервативни део књижевних критичара замерала новотарије и модернизам.[2] Сима Пандуровић је за Петровића написао да се ради о "безосећајној незналици" и „шарлатану који записује све што чује по сеоским механама, сокацима и пољима".[2] Јован Скерлић је записао: "...г. Петровић пада у одушевљење певајући да ће све донде трајати, и славе и Србина, докле год буде имало вина. Зато нам тако лепо и иде! Књижица г. Петровића је свежа, ведра, пријатна - права лепушкаста сељанчица. Али она је монотона као обзорје и живот сеоски, једнострана мотивима, претерано оптимистична по ономе што писац види на селу и што држи за достојно да се у стихове стави. Та оскудица надахнућа, та скученост хоризонта главна је мана целе наше младе поезије, целе, без и једнога изузетка. 'Сељанчице‘ се дају читати, то је књижица од вредности, али колико је све то далеко од праве поезије!"[2]

Петровић је за стихове Играле се делије насред земље Србије, ситно коло до кола чуло се до Стамбола нашао инспирацију у сећању на ратна дејства током којих је опседано Једрене. Том приликом је српска војска жалила што не могу да освоје и Стамбол (данашњи Истанбул) „царски град охол".[2]

Био је велики боем и дружио се са колегама песницима и писцима, попут Јанка Веселиновића и Антуна Густава Матоша.[2]

Живео је одвојен од жене и деце у Крушевцу и Београду. Оболео је од туберкулозе. Заборављен од свих, умро је у беди и немаштини на Чукарици.[3] Према речима његове супруге Руже,[2] 3. марта 1921. је рекао да ће умрети 17. априла, што се и догодило. Сахрањен је у Београду на Топчидерском гробљу о државном трошку, без споменика на његовом гробу.[2]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Сељанчица, збирка песама[2]
  • Васкрсење, збирка родољубивих песама[2]
  • Чучук Стана[2]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

У градском парку у Младеновцу налази се његова спомен биста која је постављена 12. јула 2013. године.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 633. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Трагична судбина M. Петровића Сељанчице, човека који је написао "Играле се делије": Делија са Ружом у срцу”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-17. 
  3. ^ "Политика", 18. април 1921
  4. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Трагична судбина M. Петровића Сељанчице, човека који је написао "Играле се делије": Делија са Ружом у срцу”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-17. 
  5. ^ Откривена биста песнику из Велике Иванче, аутору песме „Играле се делије“ („Блиц“, 12. јул 2013)