Рача

Рача
Рача;
	Црква у Рачи
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Рача
Становништво
— 2022.	2.362
Географске карактеристике
Координате	44° 13′ 39″ С; 20° 58′ 43″ И / 44.22743° С; 20.97869° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	177 m
	Рача Рача на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	34210
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Рача је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Шумадијском управном округу. Према попису из 2022. има 2.362 становника.^[1] Позната је и као Рача Крагујевачка.

Историја

Рача се као посебна административна област-нахија, први пут помиње у другом турском попису из 1489-1491. године под називом Радца. После Свиштовског мира 1791. године и у доба Првог и Другог српског устанка рачанско подручје улази у оквир ослобођене српске земље, која је због личне слободе, повољних природних услова и релативно слабе насељености постала веома привлачна за становнике неослобођоних српских крајева па и околних збежишта. Насељавање се вршило слободним заузимањем земље и у том периоду су формирана сва насеља на данашњим локацијама.

Захваљујући повољном економско-географском и саобраћајном положају, Рача се по ослобађању од Турака развила у административно-управно, економско, културно-просветно и здравствено средиште. Године 1818. формирана је лепеничка кнежина са седиштем у Рачи, а новом административном поделом на округе, срезове и општине 1835. године Рача постаје седиште лепеничког среза крагујевачког округа. Лепенички срез је тада имао 27 општина и 60 села. Прво Среско начелство било је смештено у згради „Турски конак“ у Рачи. Рача је тада била најзначајније место у Лепеници после Крагујевца.

Овде се налазе Црква брвнара у Рачи, Карађорђев дом у Рачи и Културни центар „Радоје Домановић” Рача. Овде постоји Црква Светих апостола Петра и Павла.^[2]

Географија

Општина Рача је једна од седам општина Шумадијског округа, налази се у средишњем делу Србије. По пространству своје територије од 216 km², рачанској општини припада само 9,04% укупне површине Шумадијског округа и она заузима пето место у округу испред општина Баточине и Лапова.

У насељима Рачанске општине је по попису из 2002. године живело 12962 стално насељених становника у 4196 домаћинстава. На територији Рачанске општине, поред варошице Рача, налази се и седамнаест сеоских насеља.

Рељеф је представљен типичним шумадијским валовито-брежуљкастим тереном, тако да на низију долази 45,8% а на брдски рељеф 54,2%. Општини Рача припада крајњи северни део шумадијског округа, тј. делови реке Раче и Јасенице, области које пружају разнолике природне и привредне могућности. Повољном географском положају допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице које повезују Рачу, средиште општине, са Крагујевцом (32 км), Смедеревском Паланком (19 км), Тополом (29 км), Аранђеловцем (45 км), Младеновцем (54 км), ауто-путем (15 км), Београдом (100 км).

На територији општине Рача, поред варошице Раче, налази се 17 сеоских насеља. У општини Рача живи укупно 15216 становника, од чега је 43,7% пољопривредно. Повољном географском положају саме општине допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице, посебно близина ауто-пута Београд-Ниш, који се на лази на 10 километара од Раче.

Основне функције Раче, као полифункционалног насеља, и њене општине јесу: пољопривредна, индустријска, занатска, трговинска, саобраћајна, угоститељско-туристичка, културно-просветна и здравствена. Привреда општине Рача заснована је на пољопривредној производњи, посебно јер природне погодности пружају одличне услове за развој савремене пољопривреде. Она је водећа привредна грана по обиму производње и учешћу у укупном националном дохотку, као и по запослености активног становништва. Структура индустрије рачанске општине у овом степену развоја је углавном хетерогена.

Демографија

У насељу Рача живи 2165 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,4 година (36,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 949 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.017
1953.	1.315
1961.	1.351
1971.	1.751
1981.	2.305
1991.	2.729	2.638
2002.	2.744	2.941
2011.	2.603
2022.	2.362

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.664	97,08%
Црногорци	16	0,58%
Македонци	7	0,25%
Хрвати	5	0,18%
Бугари	5	0,18%
Словенци	4	0,14%
Роми	4	0,14%
Горанци	3	0,10%
Југословени	3	0,10%
Муслимани	2	0,07%
непознато	24	0,87%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	14	15
80+	16	31
75—79	26	58
70—74	40	63
65—69	53	57
60—64	64	73
55—59	68	69
50—54	108	136
45—49	125	130
40—44	91	114
35—39	81	85
30—34	82	81
25—29	101	105
20—24	111	97
15—19	95	83
10—14	93	92
5—9	79	76
0—4	62	70
Просек :	36,9	39,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	326	436	475	602	765	897	949

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	192	212	198	242	73	24	7	1	0	0	2,89

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.075	330	672	35	31	7
Женски	1.197	246	687	188	67	9
УКУПНО	2.272	576	1.359	223	98	16

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	470	34	0	0	156
Женски	421	14	0	0	141
Укупно	891	48	0	0	297

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	24	11	70	10	16
Женски	5	4	62	15	6
Укупно	29	15	132	25	22

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	4	5	50	40	20
Женски	15	5	37	44	40
Укупно	19	10	87	84	60

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	14	0	0	16
Женски	10	0	0	23
Укупно	24	0	0	39

Галерија

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ „Црква Светих апостола Петра и Павла у Рачи крагујевачкој (Каленић, број 1/1987, стр. 11-12)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2019. г. Приступљено 17. 03. 2019.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[2] „Црква Светих апостола Петра и Павла у Рачи крагујевачкој (Каленић, број 1/1987, стр. 11-12)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2019. г. Приступљено 17. 03. 2019.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел