Рача

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Рача (вишезначна одредница).
Рача

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Рача
Становништво
Становништво (2011) Decrease 2603
Положај
Координате 44°13′39″N 20°58′43″E / 44.22743, 20.97869
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 177 m
Рача на мапи Србије
{{{alt}}}
Рача
Рача на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 34210
Позивни број 034
Регистарска ознака KG


Координате: 44° 13′ 39" СГШ, 20° 58′ 43" ИГД
Рача је градско насеље у Србији у општини Рача у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 2603 становника.

Историја[уреди]

Рача се као посебна административна област-нахија, први пут помиње у другом турском попису из 1489-1491. године под називом Радца. После Свиштовског мира 1791. године и у доба Првог и Другог српског устанка рачанско подручје улази у оквир ослобођене српске земље, која је због личне слободе, повољних природних услова и релативно слабе насељености постала веома привлачна за становнике неослобођоних српских крајева па и околних збежишта. Насељавање се вршило слободним заузимањем земље и у том периоду су формирана сва насеља на данашњим локацијама.

Захваљујући повољном економско-географском и саобраћајном положају, Рача се по ослобађању од Турака развила у административно-управно, економско, културно-просветно и здравствено средиште. Године 1818. формирана је лепеничка кнежина са седиштем у Рачи, а новом административном поделом на округе, срезове и општине 1835. године Рача постаје седиште лепеничког среза крагујевачког округа. Лепенички срез је тада имао 27 општина и 60 села. Прво Среско начелство било је смештено у згради „Турски конак“ у Рачи. Рача је тада била најзначајније место у Лепеници после Крагујевца.

Овде се налазе Црква брвнара у Рачи и Карађорђев дом у Рачи.

Демографија[уреди]

У насељу Рача живи 2165 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,4 година (36,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 949 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Општина Рача је једна од седам општина Шумадијског округа, налази се у средишњем делу Србије. По пространству своје територије од 216 km², рачанској општини припада само 9,04% укупне површине Шумадијског округа и она заузима пето место у округу испред општина Баточине и Лапова.

У насељима Рачанске општине је по попису из 2002. године живело 12962 стално насељених становника у 4196 домаћинстава. На територији Рачанске општине, поред варошице Рача, налази се и седамнаест сеоских насеља.

Рељеф је представљен типичним шумадијским валовито-брежуљкастим тереном, тако да на низију долази 45,8% а на брдски рељеф 54,2%. Општини Рача припада крајњи северни део шумадијског округа, тј. делови реке Раче и Јасенице, области које пружају разнолике природне и привредне могућности. Повољном географском положају допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице које повезују Рачу, средиште општине, са Крагујевцем (32 км), Смедеревском Паланком (19 км), Тополом (29 км), Аранђеловцем (45 км), Младеновцем (54 км), ауто-путем (10 км), Београдом (100 км).

На територији општине Рача, поред варошице Раче, налази се 17 сеоских насеља. У општини Рача живи укупно 15216 становника, од чега је 43,7% пољопривредно. Повољном географском положају саме општине допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице, посебно близина ауто-пута Београд-Ниш, који се на лази на 10 километара од Раче.

Основне функције Раче, као полифункционалног насеља, и њене општине јесу: пољопрвредна, индустријска, занатска, трговинска, саобраћајна, угоститељско-туристичка, културно-просветна и здравствена. Привреда општине Рача заснована је на пољопривредној производњи, посебно из разлога што природне погодности пружају одличне услове за развој савремене пољопривреде. Она је водећа привредна грана по обиму производње и учешћу у укупном националном дохотку, као и по запослености активног становништва. Структура индустрије рачанске општине у овом степену развоја је углавном хетерогена.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1017 [1]
1953. 1315
1961. 1351
1971. 1751
1981. 2305
1991. 2729 2638
2002. 2941 2744
2011. 2603
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.664 97,08%
Црногорци
  
16 0,58%
Македонци
  
7 0,25%
Хрвати
  
5 0,18%
Бугари
  
5 0,18%
Словенци
  
4 0,14%
Роми
  
4 0,14%
Горанци
  
3 0,10%
Југословени
  
3 0,10%
Муслимани
  
2 0,07%
непознато
  
24 0,87%


Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: