Рача

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Рача (вишезначна одредница).
Рача
Crkva u Rači.jpg
Црква у Рачи
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Рача
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2603
Положај
Координате 44°13′39″ СГШ; 20°58′43″ ИГД / 44.22743° СГШ; 20.97869° ИГД / 44.22743; 20.97869 Координате: 44°13′39″ СГШ; 20°58′43″ ИГД / 44.22743° СГШ; 20.97869° ИГД / 44.22743; 20.97869
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 177 m
Рача на мапи Србије
Рача
Рача
Рача на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 34210
Позивни број 034
Регистарска ознака KG

Рача је градско насеље у Србији у општини Рача у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 2603 становника.

Историја[уреди]

Рача се као посебна административна област-нахија, први пут помиње у другом турском попису из 1489-1491. године под називом Радца. После Свиштовског мира 1791. године и у доба Првог и Другог српског устанка рачанско подручје улази у оквир ослобођене српске земље, која је због личне слободе, повољних природних услова и релативно слабе насељености постала веома привлачна за становнике неослобођоних српских крајева па и околних збежишта. Насељавање се вршило слободним заузимањем земље и у том периоду су формирана сва насеља на данашњим локацијама.

Захваљујући повољном економско-географском и саобраћајном положају, Рача се по ослобађању од Турака развила у административно-управно, економско, културно-просветно и здравствено средиште. Године 1818. формирана је лепеничка кнежина са седиштем у Рачи, а новом административном поделом на округе, срезове и општине 1835. године Рача постаје седиште лепеничког среза крагујевачког округа. Лепенички срез је тада имао 27 општина и 60 села. Прво Среско начелство било је смештено у згради „Турски конак“ у Рачи. Рача је тада била најзначајније место у Лепеници после Крагујевца.

Овде се налазе Црква брвнара у Рачи и Карађорђев дом у Рачи.

Географија[уреди]

Општина Рача је једна од седам општина Шумадијског округа, налази се у средишњем делу Србије. По пространству своје територије од 216 km², рачанској општини припада само 9,04% укупне површине Шумадијског округа и она заузима пето место у округу испред општина Баточине и Лапова.

У насељима Рачанске општине је по попису из 2002. године живело 12962 стално насељених становника у 4196 домаћинстава. На територији Рачанске општине, поред варошице Рача, налази се и седамнаест сеоских насеља.

Рељеф је представљен типичним шумадијским валовито-брежуљкастим тереном, тако да на низију долази 45,8% а на брдски рељеф 54,2%. Општини Рача припада крајњи северни део шумадијског округа, тј. делови реке Раче и Јасенице, области које пружају разнолике природне и привредне могућности. Повољном географском положају допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице које повезују Рачу, средиште општине, са Крагујевцем (32 км), Смедеревском Паланком (19 км), Тополом (29 км), Аранђеловцем (45 км), Младеновцем (54 км), ауто-путем (10 км), Београдом (100 км).

На територији општине Рача, поред варошице Раче, налази се 17 сеоских насеља. У општини Рача живи укупно 15216 становника, од чега је 43,7% пољопривредно. Повољном географском положају саме општине допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице, посебно близина ауто-пута Београд-Ниш, који се на лази на 10 километара од Раче.

Основне функције Раче, као полифункционалног насеља, и њене општине јесу: пољопрвредна, индустријска, занатска, трговинска, саобраћајна, угоститељско-туристичка, културно-просветна и здравствена. Привреда општине Рача заснована је на пољопривредној производњи, посебно из разлога што природне погодности пружају одличне услове за развој савремене пољопривреде. Она је водећа привредна грана по обиму производње и учешћу у укупном националном дохотку, као и по запослености активног становништва. Структура индустрије рачанске општине у овом степену развоја је углавном хетерогена.

Демографија[уреди]

У насељу Рача живи 2165 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,4 година (36,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 949 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.017
1953. 1.315
1961. 1.351
1971. 1.751
1981. 2.305
1991. 2.729 2.638
2002. 2.941 2.744
2011. 2.603
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.664 97,08 %
Црногорци
  
16 0,58 %
Македонци
  
7 0,25 %
Хрвати
  
5 0,18 %
Бугари
  
5 0,18 %
Словенци
  
4 0,14 %
Роми
  
4 0,14 %
Горанци
  
3 0,10 %
Југословени
  
3 0,10 %
Муслимани
  
2 0,07 %
непознато
  
24 0,87 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]