Сериф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

У типографији, серифи су неструктурални детаљи на крајевима неких слова. Фонт који има серифе назива се сериф фонт. Фонт без серифа назива се санс-сериф, од француске речи sans - „без“. Неки типографски извори коментаришу санс сериф облике као „гротеске“ или „готик“, а серифне типове као „Римски (Roman)“. Ови термини се, међутим, више не употребљавају, осим у називима специфичних фонтова.

Серифни фонт
Серифни фонт (црвеном обележени серифи)
Пример

Порекло и етимологија[уреди]

За сериф се сматра да води порекло из римског алфабета, словима уклесаним у антиквитетима римског порекла. Ово објашњење је предложио Едвард Кетич у својој књизи из 1968.: „Порекло серифа“, и широко је прихваћено, мада не свуда. Римска слова су прво сликана на камен, а затим су клесана тако да се боја ширила на крајевима линија и на угловима, креирајући тако сериф.

Порекло речи „сериф“ је непознато, али изгледа да потиче из времена када је тај стил и настао. Најстарији цитати у „Оксфордском речнику енглеског језика“ (енгл. Oxford English Dictionary) су из 1841. за „санс сериф“ и 1830. за „сериф“, где је спекулисано да је сериф настао из санс серифа. Вебстеров „Трећи нови интернационални речник“ каже за реч „сериф“ да потиче од фламанске речи schreef, што значи писано. Коначно код schrijven, немачког schreiben и латинског scribere, који сви значе „писати“.

Најранија појава гротеске у Оксфордском речнику у овом смислу је из 1875, дајући „камено слово“ као синоним. Може се чинити да значе „необично“ у овој употреби, као сто у уметности реч „гротесктно“ обично значи претерано украшено. Други синоними су „дорски“ и „готски“, често употребљавани у јапанским фонтовима.

У кинеском и јапанском језику, постоје два уобичајена облика слова која се базирају на регуларној скрипти за кинеске карактере сличне сериф и санс сериф фонту на западу. Најпопуларнија је група фонтова названа Сонг, такође познати као Минчо у Јапану, Минг на Тајвану и у Хонг Конгу. Имена ових фонтова долазе од назива Сонг и Минг династија, када је штампа процветала у Кини. Зато што је текстура на дрвеним штампарским блоковима имала хоризонталне линије, било је лако уклесати хоризонталне црте заједно са текстуром. Међутим, уклесавање вертикалних или косих линија је било тешко због тога сто су долазиле у сукоб са текстуром и лако се ломиле. Ово је резултовало у тип слова која се састоји од танких хоризонталних потеза и дебелих вертикалних. Као превенција од оштећења, завршеци хоризонталних линија су такође подебљавани. Ово је резултовало у садашњи Сонг фонт карактерисан дебелим вертикалним линијама у контрасту са танким хоризонталним.

Друга уобичајена група фонтова се назива црним, Хеити у Кини и Готским у Јапану. Ову групу карактеришу праве линије једнаке дебљине за сваки потез, слично санс-сериф стилу. Ова група фонтова, први пут представљена у новинским насловима, је често употребљавана у заглављима, вебсајтовима, на знаковима и билбордима. У Јапанској типографији, еквивалент серифа на канџи и кана карактерима назива се „уроко“ - рибља ребра. У кинеском, серифи су звани или youjiaoti (дословно, форме са ногама) или youchunxianti (дословно, форме са орнаменталним линијама). У традиционалној штампи сериф фонтови се употребљавају за главни текст зато што се верује да се лакше чита него санс-сериф фонт. Санс-сериф фонтови се употребљавају за краће текстове и мање формалне него са сериф фонтом. Санс-сериф су почели скоро да замењују сериф у заглављима због „чистијег изгледа“.

Употреба[уреди]

Текст писан серифом

Сериф фонтови су широко коришчени за дуге текстове у књигама, новимама и часописима. За такве примене санс-сериф фонтови су прихваћенији у Европи него у Северној Америци, али још увек мање него сериф. Док су штампани сериф фонтови сматрани читљивијима, санс-сериф се сматра читљивијим на рачунарском екрану. Из овог разлога већина веб страница користи санс-сериф. AntiAliased и SubPixel Rendering технологије су делом ублажиле проблем читљивости серифа, али основни ограничавач је резолуција екрана – типично 100 пиксела по инчу или мање.

Класификација[уреди]

Сериф фонтови могу да се класификују у четри подгрупе: стари стил, транзиционални, плочасти сериф, и модерни.

Стари стил[уреди]

Стари стил

Стари стил води порекло из 1465. године и карактеришу га дијагоналне танке линије и одлична читљивост. Стари стил су користили хуманистички калиографи из чијих је форма он и настао. Стари стил је подељен у Венецијски и Алдински или Гаралдски. Примери старог стила су Jenson, Garamond, Bembo, Goudi, Palatino.

Транзиционални[уреди]

Транзиционални стил

Транзиционални или барокни сериф прво се појавио средином 18. века. Он је међу најкоришћенијим, укључујући и такве широко коришћене фонтове као што су Times Roman из 1932. и Baskerville 1757. године. Они су између модерног и старог стила, одакле име транзиционални. Разлике између задебљаних и танких линија су веће него код старог стила, али су мање него код модерних сериф фонтова.

Плочасти сериф[уреди]

Плочасти сериф

Плочасти сериф (Египатски) обично имају мало или нимало контраста између танких и дебелих линија. Серифи су задебљани као и вертиканле линије и обично немају заграда. Плочасти сериф фонтови имају задебљан, четвртаст изглед и понекад фиксирану ширину, што значи да сви карактери заузимају исти хоризонтали простор (као код писаће машине). Понекад се описују као санс-сериф фонтови са серифима због облика карактера који су слични санс-серифу. Поткатегорија плочастих серифа је Claredon, који имају мале заграде и структуром су сличнији серифу. Плочасти сериф датира из 1800. године. Примери плочастог серифа су Clarendon, Rockwell, Courier.

Модерни[уреди]

Модерни стил

Модерни сериф, који се појавио у касном 18. веку, карактерисан је екстремним контрастом између танких и дебелих линија. Модерни има дуге и изражене серифе са минималним заградама. Серифи су веома танки, а вертикалне линије веома задебљане. Већина модерних фонтова су мање читљиви него транзиционални или старог стила. Примери су Bodoni, Centurz Skulbuk, Computer Modern (фамилија фонтова која долази са TeX и LaTeX open-source рачунарским типографским системима).

Види још[уреди]

Референце[уреди]