Стајнберг Кјубејс

С Википедије, слободне енциклопедије
Стајнберг Кјубејс
Кјубејс 6
Програмер(и)Стајнберг ( у власништву Јамахе) [1]
Прва верзијаАприл 1989/ Пре 26 година [2]
Најновија
верзија		9.5
15. март 2017/
Статус развојаАктиван
Писано уC, C++
ОСWиндоwс, Линукс, иОС Мац ОС
ТипДигитална Аудио Станица , Секвенцер
ЛиценцаВласнички софтвер
Веб-сајтhttp://www.steinberg.net

Стајнберг Кјубејс (енгл: Стеинберг Цубасе) је софтверска апликација за музичку продукцију, развијена од стране немачке компаније Стајнберг. Спада у категорију такозваних, Дигиталних Аудио Станица (ДАС) или Секвенцера, који се користе за снимање, аранжирање и обраду звука у музичкој продукцији.[2] Један је од најстаријих алата своје врсте и спада у сам врх софтверских решења у овој категорији. Своју употребу налази од малих кућних, преко великих професионалних студија, све до аудио продукција за филмове и телевизијске куће.

У почетку независна, компанију 2003. године преузима Америчка фирма Пинакл Системс, коју након нешто мање од две године купује јапански гигант Јамаха.[1]

Настанак и развој[уреди | уреди извор]

Компанија Стањберг настала је 1984. године. Основали су је Карл Стајнберг и Манфред Руруп, и први озбиљнији производ који су избацили на тржиште био је Про - 16, мали МИДИ секвенцер са 16 трака за Комодор 64 платформу. Његов наследник, и главна претеча Кјубејса, Про - 24, који је у продају пуштен две године касније, најавио је прелазак на новију и бржу платформу, Атари 520СТ која је подржавала МИДИ у фабричкој конфигурацији. Захваљујући већој количини меморије и бржем процесору Атари платформе, нови производ компаније Стајнберг поседовао је 8 додатних трака за секвенце и мноштво нових и унапређених опција за обраду и аранжирање трака. Про - 24 крај животног века доживео је 1989. године.[3]

Стајнберг Про-16

Нови производ компаније Стајнберг појавио се на тржишту у априлу те године под називом Кјубејс. Прва верзија Кјубејса, иако првобитно развијена за постојећу Атари СТ платформу, означила је окретање компаније ка новој Мекинтош платформи , компаније Епл, тада једној од поузданијих и бржих платформи личних рачунара. У односу на свог претходника, Кјубејс је имао унапређен и прегледнији кориснички интерфејс, те значајно побољшање на пољу ергономије као и проширену МИДИ функционалност. Крајем 1991. развој програма донео је на тржиште Кјубејс Аудио, верзију програма која по први пут нуди и аудио подршку у комбинацији са већ постојећом подршком за МИДИ секвенцирање. 1992. године, компанија Стајнберг избацује верзију Кјубејса за Wиндоwс чиме он постаје први софтвер своје врсте, који је доступан на свим релевантним рачунарским платформама истовремено.[2] 1996. године појављује се Кјубејс ВСТ верзије 3.02, и поред побољшања интеграције снимања звука и микса у реалном времену, на тржиште доноси праву револуцију на пољу музичке продукције, у виду ВСТ плаг ин-ова. ВСТ или Виртуелна Студио Технологија, је аудио протокол за симулацију спољних аудио ефеката, дизајнирана да омогући корисницима манипулацију над аудио ефектима у оквиру самог софтвера. Овим потезом људи из Стајнберга су квалитетну аудио продукцију приближили свакодневним корисницима рачунара, јер за манипулацију звуком више није била неопходна спољна опрема коју се до тада, због цене, углавном могла срести само у професионалним студијима за музичку продукцију. Протокол је 1999. године унапређен, добија могућност контроле преко МИДИ сигнала и тиме уводи још једну новину на пољу музичке продукције, виртуелне, ВСТи, инструменте. Исте године, Стајнберг на тржиште избацује пакет алата за развој ВСТ и ВСТи плаг ин-ова. Омогућавање корисницима и другим софтверским фирмама да под лиценцом, независно развијају сопствене плаг ин-ове показало се јако популарним. Та популарност приморала је и друге произвођаче аудио софтвера да се прилагоде том стандарду, резултирајући тиме да ВСТ и ВСТи стандарди постану матични стандарди за велику већину плаг ин-ова за музичку продукцију и свој развој и унапређење наставе до данас. Иако из прва доступна само на Макинтош платформи, ВСТ верзија Кјубејса, 1997. године нашла је пут и до Wиндоwс рачунара, у верзији ВСТ 3.5.[3]

Почетком прве деценије новог миленијума, иако лидер на пољу ВСТ интеграције и ефеката, Кјубејс ВСТ је по функционалности у сфери обраде аудио сигнала почео да заостаје за конкурентима. Да би надоместили недостатак, људи из Стајнберга 2002. године представљају Кјубејс СX. Нова верзија, заснована на другој платформи исте фирме , Стајнберг Нуендо, донела је бројна унапређења у погледу обраде аудио секвенци, микса и мењања темпа те у многоме боље аутоматизације и исправљања грешки при раду.[3] Кјубејс СX, од свог изласка на тржиште до данас постао је полазна основа за све следеће верзије програма. Побољшања у каснијим верзијама била су углавном козметичке природе као и на пољу квалитета звука, аутоматизације, ергономије и праћења стандарда који се тичу ВСТ - а и развоја хардверских компоненти за музичку продукцију. 2006. године Стајнберг на тржиште пласира нову верзија програма, Кјубејс 4 који као главну новину доноси унапређење у погледу ВСТ стандарда, ВСТ3 . Кјубејс 5 на тржишту се појавио 2009. године и представио побољшану сигурност пројеката и заштиту од крађе док се 2011. године заједно са Кјубејс верзијом 6, на тржишту по први пут појављују Стајнбергове хардверске компоненте, аудио интерфејси и МИДИ контролери специјално дизајнирани за рад у Кјубејсу. Кјубејс верзија 7, 2012. године осим унапређеног дизајна интерфејса, поседовала је и нову конзолу за микс и побољшану интеракцију са Стајнберговим алатом за пост продукцију Стајнберг Нуендо.[2]

2012. године Стајнберг је после готово две деценије развио Кјубејс за нову рачунарску платформу. Кјубејсис је верзија Кјубејса намењена Епловим иОС уређајима, Ајпед и Ајфон. Иако због ограничених ресурса код ових уређаја, ова верзија по карактеристикама заостаје за Кјубејсом, Кјубејсис се показао као веома користан алат за мобилну музичку продукцију и наставља редован развој и унапређење функционалности.[4]

Начин рада[уреди | уреди извор]

Рад у Кјубејсу

Кјубејс, као и готово сви програми ове врсте, за почетак рада од корисника захтева да креира пројекат, у случају Кјубејса он је .цпр формата. У оквиру овог пројекта налазе се сва подешавања, аутоматизације, аудио и МИДИ траке, информације о миксу, снимљеним и виртуелним инструментима, глобалне информације о пројекту и хардверским компонентама које се користе у комбинацији са апликацијом. Кјубејс је више - трачни секвенцер, што значи да корисници у пројекту могу креирати јако много, што аудио, што МИДИ трака са виртуелним инструментима. Све траке имају визуелну репрезентацију на главној радној површини програма, у случају аудио трака оне су у виду синусоиде снимљеног сигнала, док су у случају МИДИ трака оне тачкастог приказа где свака тачка означава по једну МИДИ инструкцију. Када корисник заврши са снимањем инструмената и програмирањем МИДИ секвенци, пружа му се могућност за даљу обраду трака. Додавање и подешавање ефеката и компресије, додавање виртуелних инструмената МИДИ тракама као и њихово подешавање, уклањање грешака насталих при снимању, сечење и спајање трака, подешавање темпа, квантизације и синхронизације само су неке од опција које корисник има у обради трака. Након подешавања свих претходно поменутих аспеката пројекта, приступа се изради микса. Микс представља процес подешавања јачине и позиције различитих трака у пројекту, односно инструмената у композицији. Обавља се у Микс конзоли апликације, где свака трака има свој канал у коме се може подешавати јачина тојест гласноћа излазног сигнала и позиција, односно која се порција сигнала јаче чује на ком крају стерео спектра. Микс може бити и аутоматизован тако да се, у зависности од подешавања, динамички у одређеним деловима композиције мења сам. У новијим верзијама Кјубејса постоји и опција за микс у 5.1 звучним окружењима. Када је корисник задовољан звучном сликом и миксом композиције, преостаје му да сачува пројекат и пружају му се опције за извоз пројекта у један аудио фајл .мп3 или .wав формата који може да послужи за проверу микса на другим платформама или даљу обраду у програмима за пост продукцију.[5]

Најбитније верзије[уреди | уреди извор]

Датум Верзија Платформа
12/04/1989 Кјубејс 1 Атари СТ, Мекинтош [6]
10/01/1992 Кјубејс 1.13 Атари СТ, Мекинтош, Wиндоwс [6]
12/01/1994 Кјубејс Скор 2.0 Мекинтош [6]
12/04/1994 Кјубејс Аудио 2.0 Мекинтош, Wиндоwс [6]
04/01/1996 Кјубејс Скор 2.5 Wиндоwс [6]
05/01/1996 Кјубејс ВСТ 3.0 Атари СТ, Мекинтош [6]
12/01/1996 Кјубејс ВСТ 3.02 Атари СТ, Мекинтош [6]
11/01/1997 Кјубејс ВСТ 3.5 Мекинтош, Wиндоwс [6]
09/01/2000 Кјубејс ВСТ 5/32 Мекинтош, Wиндоwс [6]
08/02/2002 Кјубејс СX Мекинтош, Wиндоwс [6]
11/03/2003 Кјубејс СX2 Мекинтош, Wиндоwс [6]
11/04/2004 Кјубејс СX3 Мекинтош, Wиндоwс [6]
12/06/2006 Кјубејс 4 Мекинтош, Wиндоwс [2]
03/09/2009 Кјубејс 5 Мекинтош, Wиндоwс [2]
04/11/2011 Кјубејс 6 Мекинтош, Wиндоwс [2]
17/12/2012 Кјубејсис иОС [4]
13/02/2013 Кјубејс 7 Мекинтош, Wиндоwс [2]
14/12/2014 Кјубејс 8 Мекинтош, Wиндоwс [2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Yамаха Анноунцес Ацqуиситион оф Стеинберг Присупљено 15.5.2015.године
  2. ^ а б в г д ђ е ж з Тхе Стеинберг Сторy Присупљено 15.5.2015.године
  3. ^ а б в А бриеф хисторy оф Стеинберг Цубасе Присупљено 15.5.2015.године
  4. ^ а б Цубасис (Стеинберг Цубасе ДАW фор иПад) Присупљено 15.5.2015.године
  5. ^ Стеинберг ЦУБАСЕ | СОС Туториалс, Тецхниqуес & Wорксхопс Приступљено 16.5.2015. године
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Цубасе Версион Релеасе |Тимелине Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2015) Pristupljeno 16.5.2015 godine.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stajnberg_Kjubejs&oldid=26786164”