Стенли Милер

Станлеy Ллоyд Миллер
Лични подаци
Датум рођења	(1930-03-07)7. март 1930.
Место рођења	Оакланд, Калифорнија, САД
Датум смрти	20. мај 2007.(2007-05-20) (77 год.)
Место смрти	Нашонал Сити, Калифорнија, САД
Држављанство	САД
Образовање	Универзите у Чикагу Колумбија универзитет Универзите у Калифорнији, Сан Дијего
Научни рад
Поље	хемија
Академија	Универзитет Калифорније (Беркли)
Ученици	Јефри Бада
Познат по	Абиогенеза
Награде	Опаринова медаља

Станлеy Ллоyд Миллер (Оакланд, 7. март 1930. - Нашонал Сити, 20. мај 2007) био је амерички хемичар, познат по свом истраживању порекла живота. Посебно је познат по Милер-Урејевом експерименту, којим је доказао да је могућ настанак органских молекула из једноставних неорганских молекула деловањем једноставних физичких појава као што су топлота и електрична струја. Огледом је покушао да симулише прилике за које се сматрало да су постојале на Земљи у првим фазама настанка.

Животопис

Станлеy Миллер рођен је у Оакланду у Калифорнији 7. марта 1930. Студирао је на универзитету Беркли, где је дипломирао 1951, а докторирао је хемију на универзитету у Чикагу 1954. Његов ментор за стицања доктората био је Харолд Уреј, добитник Нобелове награде за хемију 1934.

Бавио се истраживачким радом најпре на Калифорнијском технолошком институту (Цалтецх) 1954, али након само годину дана одлази на универзите Колумбија, Њујорк на којем ради следећих пет година. Враћа се у Калифорнију 1960, где добија место асистента професора хемије на универзитету у Сан Дијегу, а од 1968. постаје постаје професор хемије на том универзитету. Био је члан америчке Националне академије наука (Натионал Ацадемy оф Сциенцес), а добио је и Опаринову медаљу за изучавање настанка живота на Земљи. Милер умире 2007. године од срчане инсуфицијенције у 77. години у клиници у близини свог дома у Нашонал Ситију у Калифорнији.

Истраживачки рад

Главни чланак: Милер-Урејев експеримент

Његов је истраживачки рад на подручју хемије био усмерен на изучавање природног формирања гасних клатрата, на објашњење механизма деловања анестезије, а највише на изучавање хемијских почетака живота. Заједно с докторским ментором Харолдом Урејем, Миллер је извео 1953. пионирски експеримент да би потврдио хипотезу Александра Опарина и Ј.Б.С. Халданеа да су први органски молекули на Земљи потребне за живот настали од једноставних неорганских једињења. Милер и Уреј су претпоставили да је рана Земљина атмосфера била редукујућа, врло слична оној на спољашњим гасним планетама сунчевог система као нпр. на Јупитеру. У Милер-Урејевом огледу једноставна су хемијска једињења, као амонијак, метан, водоник и водена пара били изложени електричним пражњењима који су симулирали муње, што је развило хемијске реакције које су као резултат имале формирање низа органских једињења, између осталог и четири аминокиселина, молекула који су саставни делови беланчевина. Године 1958. Милер је поновио оглед у измењеном облику, додавши сумпороводоник и добио је као резултат неке органске молекуле које садрже сумпор, између осталих и метионин.

Након његове смрти 2007. неки су његови сурадници пронашли старе запечаћене узорке огледа из 1958. и сувременим методама доказали да је број аминокиселина и других органских једињења важних за настанак живота формираних у огледу био у ствари пуно већи.

Спољашње везе

• 'Лост' Миллер-Уреy еxперимент цреатед море оф лифе'с буилдинг блоцкс
• Биограпхy ат ННДБ
• Биограпхy ат Енцyцлопаедедиа Британница
• Станлеy Миллер Паперс МСС 642. Специал Цоллецтионс & Арцхивес, УЦ Сан Диего Либрарy.