Метионин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Метионин
IUPAC име
Други називи 2-amino-4-(methylthio)butanoic acid
Идентификација
Абревијација Met, M
PubChem[1][2] 876
ChemSpider
ЕЦ-број 200-432-1
MeSH Methionine
АТЦ V03AB26,QA05BA90, QG04BA90
СМИЛЕС
InChI
Својства[3]
Молекулска формула C5H11NO2S
Моларна маса 149.21 g mol−1
Агрегатно стање Бели кристални прах
Густина 1.340 g/cm3
Тачка топљења

281 °C (разлаже се)

Растворљивост у води Soluble
pKa 2,16 и 9,08
Изоелектрична тачка 5,74

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Метионин или α-амино γ-метил тиобутерна киселина је есенцијална аминокиселина. Заједно са цистеином и цистином спада и у тиоаминске киселине (аминокиселине које у свом молекулу садрже сумпор). Метионин учествује у синтези протеина, трансметилационим реакцијама и синтези аминокиселина цистеин и цистин.[4][5]

Синтеза[уреди]

Не може се синтетисати у организму већ се мора унети путем хране. Има га у воћу, месу, поврћу, посебно у спанаћу, сиру, лешницима, пистаћима, пасуљу, риби.

Значај и метаболизам[уреди]

У табели су приказане значајније трансметилационе реакције.

Донатор метил групе Прималац метил групе Производ реакције
С-аденозил-метионин гуанидосирћетна киселина креатин
С-аденозил-метионин норадреналин адреналин
С-аденозил-метионин карнозин ансерин
С-аденозил-метионин лизин карнитин
С-аденозил-метионин етаноламин холин

Одвајањем метил групе од С-аденозил-метионина настаје С-аденозил хомоцистеин. С-аденозил-хомоцистеин се хидролизом разлаже на аденозин и хомоцистеин.

Извори[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Weast, Robert C., ур. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8. .
  4. Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  5. David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Литература[уреди]

  • Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

Спољашње везе[уреди]