Стилистика

С Википедије, слободне енциклопедије

Лингвистика
Теоријска
Дескриптивна
Примењена и експериментална
Повезани чланци
Лингвистички портал

Стилистика је лингвистичка наука која проучава правила и својства доброг језичког и књижевног стила,[1] реторичке фигуре и моделе синтаксе, који су специфични за различите групе, контексте, а посебно књижевне жанрове.

Као дисциплина, стилистика повезује књижевну критику са лингвистиком. Она не функционише као аутономна област сама по себи, и може се применити на разумевање књижевности и новинарства, као и лингвистике.[2][3][4] Извори за проучавање стилистике могу се кретати од канонских писаних дела до популарних текстова, од рекламних копија до вести,[5] нефикције и популарне културе, као и политичког и верског дискурса.[6] Заиста, како је недавни рад у области критичке стилистике,[7] мултимодалне стилистике[8] и посредоване стилистике[9] јасно показао, некњижевни текстови могу бити подједнако интересантни стилистичарима као и књижевни. Другим речима, књижевност је овде замишљена као „тачка на клини, а не као апсолут“.[10][11]

Рани двадесети век[уреди | уреди извор]

Анализа књижевног стила сеже до проучавања класичне реторике, иако модерна стилистика има своје корене у руском формализму[12] и повезаној Прашкој школи раног двадесетог века.

Године 1909, Чарлс Бали је предложио стилистику као посебну академску дисциплину која би допунила сосировску лингвистику. За Балија, Сосирова лингвистика сама по себи није могла у потпуности да опише језик личног изражавања.[13] Балијев програм се добро уклапа у циљеве Прашке школе.[14]

Пратећи идеје руских формалиста, Прашка школа је изградила концепт првог плана, где се претпоставља да се песнички језик издваја од некњижевног позадинског језика, путем одступања (од норми свакодневног језика) или паралелизам.[15] Међутим, према Прашкој школи, овај позадински језик није сталан, те се однос између поетског и свакодневног језика стога увек мења.[16]

Касни двадесети век[уреди | уреди извор]

Роман Јакобсон[17][18] је био активан члан руских формалиста и Прашке школе, пре него што је емигрирао у Америку током 1940-их. Он је спојио руски формализам и америчку нову критику[19][20][21][22] у својој завршној речи на конференцији о стилистици на Универзитету Индијана 1958. године.[23] У делу Лингвистика и поетика из 1960. године, Јакобсоновом предавању се често придају заслуге за прву кохерентну формулацију стилистике. Његов аргумент је био да проучавање поетског језика треба да буде подграна лингвистике.[24] Песничка функција је била једна од шест општих функција језика које је описао у предавању.[25][26]

Мајкл Халидеј[27][28][29][30][31] је важна фигура у развоју британске стилистике.[32] Његова студија Језичка функција и књижевни стил: Истраживање језика Вилијам Голдингових Наследника је кључни есеј из 1971. године.[33] Један од Халидејевих доприноса била је употреба термина регистар да би се објасниле везе између језика и његовог контекста.[34] Халидејов регистар се разликује од дијалекта. Дијалект се односи на уобичајени језик одређеног корисника у одређеном географском или друштвеном контексту. Регистар описује изборе које је направио корисник,[35] изборе који зависе од три променљиве: поља („у коме су учесници ... заправо ангажовани“, на пример, дискутују о одређеној теми или субјекту),[36] тенор (који учествује у размени) и мод (употреба за коју се језик користи).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Клајн & Шипка 2006, стр. 1175
  2. ^ Wиддоwсон, Х.Г. 1975. Стyлистицс анд тхе теацхинг оф литературе. Лонгман: Лондон. ISBN 0-582-55076-9
  3. ^ Simpson, Paul. 2004. Stylistics : A resource book for students. Routledge p. 2: "Stylistics is a method of textual interpretation in which primacy of place is assigned to language".
  4. ^ Attenborough, F. (2014). "Rape is rape (except when it's not): the media, recontextualisation and violence against women Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2020)". Јоурнал оф Лангуаге Аггрессион анд Цонфлицт. 2(2): 183-203.
  5. ^ Давиес, M. (2007) Тхе аттрацтион оф оппоситес: тхе идеологицал фунцтион оф цонвентионал анд цреатед оппоситионс ин тхе цонструцтион оф ин-гроупс анд оут-гроупс ин неwс теxтс, ин L. Јеффриес, D. МцИнтyре, D. Боусфиелд (едс.) Стyлистицс анд Социал Цогнитион. Амстердам: Родопи.
  6. ^ Симпсон, Паул. 2004. Стyлистицс: А ресоурце боок фор студентс. Роутледге п. 3: "Тхе преферред објецт оф студy ин стyлистицс ис литературе, wхетхер тхат бе институтионаллy санцтионед 'литературе' ас хигх арт ор море популар 'нон-цаноницал' формс оф wритинг.".
  7. ^ Јеффриес, L. (2010) Цритицал Стyлистицс. Басингстоке: Палграве.
  8. ^ Монторо, Р. (2006) Аналyстинг литературе тхроугх филмс, ин Г. Wатсон, С. Зyнгиер (едс.) Литературе анд Стyлистицс фор Лангуаге Леарнерс: Тхеорy анд Працтице. Басингстоке: Палграве, пп. 48-59.
  9. ^ Аттенбороугх, Ф. (2014) Јокес, пранкс, блондес анд бантер: рецонтеxтуалисинг сеxисм ин тхе Бритисх принт пресс, Јоурнал оф Гендер Студиес, 23(2): 137-154.
  10. ^ Јеффриес, L., МцИнтyре, D. (2010) Стyлистицс. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, п. 2.
  11. ^ Цартер, Р., Насх, W. (1990) Сееинг тхроугх Лангуаге: а гуиде то стyлес оф Енглисх wритинг. Оxфорд: Блацкwелл.
  12. ^ Леслеy Јеффриес, Даниел МцИнтyре, Стyлистицс, Цамбридге Университy Пресс, 2010, п 1. ISBN 0-521-72869-X
  13. ^ , Талбот Ј. Таyлор, Мутуал Мисундерстандинг: Сцептицисм анд тхе Тхеоризинг оф Лангуаге анд Интерпретатион, Дуке Университy Пресс, 1992, п 91. ISBN 0-8223-1249-2
  14. ^ Улрицх Аммон, Статус анд Фунцтион оф Лангуагес анд Лангуаге Вариетиес, Wалтер де Груyтер, 1989, п 518. ISBN 0-89925-356-3
  15. ^ Катие Wалес, А Дицтионарy оф Стyлистицс, Пеарсон Едуцатион, 2001, п 315. ISBN 0-582-31737-1
  16. ^ Роб Попе, Тхе Енглисх Студиес Боок: ан Интродуцтион то Лангуаге, Литературе анд Цултуре, Роутледге, 2002, п 88. ISBN 0-415-25710-7
  17. ^ Кучера, Хенрy (1983). „Роман Јакобсон”. Лангуаге. 59 (4): 871—883. ЈСТОР 413375. 
  18. ^ „Роман Јакобсон”. Енцyцлопæдиа Британница. Архивирано из оригинала 8. 3. 2023. г. 
  19. ^ Лyнн, Стевен. Теxтс анд Цонтеxтс: Wритинг абоут Литературе wитх Цритицал Тхеорy. Аддисон-Wеслеy, 2001.
  20. ^ Дуброw, Хеатхер. "Тwентиетх Центурy Схакеспеаре Цритицисм." Тхе Риверсиде Схакеспеаре 2нд ед. Хоугхтон Миффлин, 1997: 35.
  21. ^ Wеллек, Ренé (1978). „Тхе Неw Цритицисм: Про анд Цонтра”. Цритицал Инqуирy. 4 (4): 611—624. ЈСТОР 1342947. С2ЦИД 170150136. дои:10.1086/447958. 
  22. ^ Јанцовицх, Марк (1993). Тхе Цултурал Политицс оф тхе Неw Цритицисм. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-41652-3. 
  23. ^ Рицхард Брадфорд, А Лингуистиц Хисторy оф Енглисх Поетрy, Роутледге, 1993, п 8. ISBN 0-415-07057-0
  24. ^ Николас Цоупланд, Стyле: Лангуаге Вариатион анд Идентитy, Цамбридге Университy Пресс, 2007, п 10. ISBN 0-521-85303-6
  25. ^ Middleton, Richard (1. 4. 1990). Studying Popular Music. Philadelphia, UK: McGraw-Hill Education. стр. 241. ISBN 0-335-15275-9. 
  26. ^ Waugh, Linda R. (1980). „The Poetic Function in the Theory of Roman Jakobson”. Poetics Today. Duke University Press. 2 (1): 57—82. JSTOR 1772352. doi:10.2307/1772352. 
  27. ^ Halliday, M.A.K. 2002. On Grammar, Vol. 1 in The Collected Works of M.A.K. Halliday. London: Continuum.
  28. ^ Halliday, M.A.K. 1985. "Systemic Background". In Systemic Perspectives on Discourse, Vol. 1: Selected Theoretical Papers from the Ninth International Systemic Workshop, James D. Benson and William S. Greaves (eds). Ablex. Vol. 3 in The Collected Works, p. 192.
  29. ^ Halliday, 1985. "Systemic Background". In Systemic Perspectives on Discourse, Vol. 1: Selected Theoretical Papers from the Ninth International Systemic Workshop, Benson and Greaves (eds). Vol. 3 in The Collected Works, p. 193.
  30. ^ Halliday, 2002. "A Personal Perspective". In On Grammar, Vol. 1 in The Collected Works, pp. 7, 14.
  31. ^ Halliday, 2002. "A Personal Perspective". In On Grammar, Vol. 1 in The Collected Works, p. 6.
  32. ^ Raman Selden, The Cambridge History of Literary Criticism: From Formalism to Poststructuralism, Cambridge University Press, 1989, p83. ISBN 0-521-30013-4
  33. ^ Паул Симпсон, Стyлистицс: а Ресоурце Боок фор Студентс, Роутледге, 2004, п75. ISBN 0-415-28104-0
  34. ^ Хелен Лецкие-Таррy, Лангуаге анд Цонтеxт: а Фунцтионал Лингуистиц Тхеорy оф Регистер, Цонтинуум Интернатионал Публисхинг Гроуп, 1995, п6. ISBN 1-85567-272-3
  35. ^ Николас Цоупланд, Стyле: Лангуаге Вариатион анд Идентитy, Цамбридге Университy Пресс, 2007, п 12. ISBN 0-521-85303-6
  36. ^ Цхристопхер С. Бутлер, Струцтуре анд Фунцтион: а Гуиде то Тхрее Мајор Струцтурал-Фунцтионал Тхеориес, Јохн Бењаминс Публисхинг Цомпанy, 2003, п 373. ISBN 1-58811-361-2

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Клајн, Иван; Шипка, Милан, ур. (2006). „Стилистика”. Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. стр. 1175. 
  • David Crystal. 1998. Language Play (London: Penguin)
  • ed. David Birch. 1995. Context and Language: A Functional Linguistic Theory of Register (London, New York: Pinter)
  • Michael Burke. 2010. Literary Reading, Cognition and Emotion: An Exploration of the Oceanic Mind (London and New York: Routledge)
  • Richard Bradford. 1985. A Dictionary of Linguistics and Phonetics, 2nd edition (Oxford: Basil Blackwell)
  • Richard Bradford. 1997. Stylistics (London and New York: Routledge)
  • Richard Bradford. 1997. The Cambridge Encyclopedia of Language, 2nd edition (Cambridge: Cambridge University Press)
  • Roger Fowler. 1996. Linguistic Criticism, 2nd edition (Oxford: Oxford University Press)
  • William Downes. 1995. The Language of George Orwell (London: Macmillan Press)
  • William Downes. 1998. Language and Society, 2nd edition (Cambridge: Cambridge University Press)
  • A McIntosh and P Simpson. 1964. The Linguistic Science and Language Teaching (London: Longman)
  • Adrian Pilkington. 1991. 'Poetic Effects', Literary Pragmatics, ed. Roger Sell (London: Routledge)
  • Brian Lamont. 2005. First Impressions (Edinburgh: Penbury Press)
  • ed. Jean Jacques Weber. 1996. The Stylistics Reader: From Roman Jakobson to the Present (London: Arnold Hodder)
  • ed. Thomas A. Sebeok. 1960. Style in Language (Cambridge, MA: MIT Press)
  • Geoffrey Leech and Michael H. Short. 1981. Style in Fiction: A Linguistic Introduction to English Fictional Prose (London: Longman)
  • George Orwell. 1949. Nineteen Eighty-Four (London: Heinemann)
  • H. G. Widdowson. 1992. Practical Stylistics (Oxford: Oxford University Press)
  • Hernández-Campoy, Juan M. (2016). Sociolinguistic Styles. Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-118-73764-4. 
  • Katie Wales. 2001. A Dictionary of Stylistics, 2nd edition, (Harlow: Longman)
  • MAK Halliday. 1964. Inside the Whale and Other Essays (London: Penguin Books)
  • MAK Halliday. 1978. Language as Social Semiotic: The Social Interpretation of Language and Meaning (London: Edward Arnold)
  • Michael Toolan. 1998. Language in Literature: An Introduction to Stylistics (London: Hodder Arnold)
  • PM Wetherill. 1974. Literary Text: An Examination of Critical Methods (Oxford: Basil Blackwell)
  • Searle, Leroy. "New Criticism" in The Johns Hopkins Guide to Literary Theory, 2nd edition. Edited by Michael Groden, Martin Kreiswirth, and Imre Szeman. Baltimore: The Johns Hopkins University Press, 2005. Available online in PDF from the University of Washington [1].
  • Davis, Garrick. Praising It New. Swallow, 2008. Anthology that includes some of the keys texts of the New Criticism.
  • Brooks, Cleanth. "Criticism and Literary History: Marvell's Horatian Ode". Sewanee Review 55 (1947): 199–222.
  • Carton, Evan and Gerald Graff. The Cambridge History of American Literature volume 8: Poetry and Criticism (1940–1995). General Editor, Sacvan Bercovitch. New York; Cambridge, University Press, 1996. pp. 261–471.
  • Duvall, John N. "Eliot's Modemism and Brook's New Criticism: poetic and religious thinking". The Mississippi Quarterly: 46 (1992): 23–38.
  • Graff Gerald. Professing Literature. Chicago and London: The University of Chicago Press, 1987.
  • Russo, John Paul. "The Tranquilized Poem: The Crisis of New Criticism in the 1950s." Texas Studies in Literature and Language 30 (1988): 198–227.
  • Wellek, René. A History of Modern Criticism, 1750–1950. Volume 6: American Criticism, 1900–1950. New Haven: Yale University Press, 1988.
  • Duranti, Alessandro (1997). Linguistic anthropology. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-81019-0. OCLC 191952948. 
  • Hébert, Louis (2011). „The Functions of Language”. Signo. Rimouski, Quebec: Université du Québec à Rimouski. 
  • Sebeok, Thomas Albert (1960). „Closing statements: Linguistics and Poetics” (PDF). Ур.: Jakobson, Roman. Style in language. New-York: M.I.T. стр. 470. ISBN 9780262690102. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Stilistika na Vikimedijinoj ostavi.


Икона за клице

Овај чланак везан за лингвистику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stilistika&oldid=27675977”