Татјана Тагиров
Татјана Тагиров | |
|---|---|
| Датум рођења | 8. мај 1961. |
| Место рођења | Загреб |
| Датум смрти | 7. јул 2017. (56 год.) |
| Место смрти | Београд |
Татјана (Тања) Тагиров (Загреб, 8. мај 1961—Београд, 7. јул 2017) је југословенска, хрватска и српска новинарка, активисткиња и правница.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је 8. маја 1961. у Загребу (Хрватска)[1]. Након основног и гимназијског школовања у Госпићу и Огулину[2], 1984. дипломирала на Правном факултету Свеучилишта у Загребу[3]. Новинарством је почела да се бави 1983. године, прво на Радију 101, који је у то време био у експерименталној фази рада, а затим од 1984. до 1991. у Вечерњем листу, где је пратила правосуђе и извештавала с великих суђења пишући за црну хронику.[3] Посебно се истакла зналачким праћењем политички мотивисаних суђења у Бихаћу и Нишу.[2] Истовремено је писала за Данас, Старт и друга издања куће Вјесник, а од 1985. године радила је и за омладински лист Полет. Од априла 1991. до средине 1992. радила је на телевизији YУТЕЛ, прво у загребачкој и потом у сарајевској редакцији.[4] Након престанка емитовања Yутела, две године се бавила адвокатуром, сарађујући с Грађанским одбором за људска права и активирајући се у мировном покрету. Била је међу оснивачима Антиратне кампање Хрватске где се првенствено бавила заштитом људских права. Од 1993. радила је као новинарка и уредница у АРКзину, гласилу Антиратне кампање Хрватске, пишући колумну под егидом »Ј'аццусе«. Писала је и за Свијет, Глобус, Национал, Слободну Далмацију, Време, НИН, итд. Од 1996. до 2001. живела је и радила на релацији Загреб–Београд. Учествовала је на једном од првих састанака међународне мреже Жена у црном.[2] Од 2000. живела је у Београду, делујући као дописница загребачких медија, међу којима се истиче сарадња с недељником Новости. Од 2002. била је хонорарна дописница ХИНА-е из Београда, а повремено је писала за београдски Данас и сплитску Слободну Далмацију. Петнаестогодишњи статус слободне новинарке окончала је 2005. запосливши се у Времену.[4] Писала је и за загребачки недељник Новости.[5] Умрла је 7. јула 2017. у Београду од последица карцинома.[6] Сахрањена је на београдском Новом гробљу.[7] Опраштајући се од Тање Тагиров у име пријатеља из Загреба, Дејан Јовић, професор Факултета политичких знаности из Загреба је рекао: "Нема никога ко је протеклих тридесет и више година припадао слободарском, антиратном, пријатељском и нормалном Загребу, а да није био њен пријатељ и да је није дубоко поштовао. Ценили смо је због тога што је била храбра, слободна, писала је лепим реченицама, била противница онима којима смо ми противници и савезница онима којима смо и ми савезници."[7] Док је главни уредник листа Време, Драгољуб Жарковић, Тању Тагиров окарактерисао као "добри, бучни дух Времена".[7]
”Све ове наше државе настале су на злочину. Овај рат није био рат с некаквим вишим циљевима, него се заснивао на томе да се убије сусјед зато јер је друге нације или вјере, а у крајњој линији зато да би му се отео фрижидер, телевизор, стан или кућа."[2] —Тања Тагиров
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Људскост и храброст, на сав глас - Ин мемориам – Татјана Тагиров (1961–2017) - Недељник Време”. www.време.цом (на језику: српски). 2017-07-12. Приступљено 2023-02-14.
- ^ а б в г Зајовић, Сташа (2022). ЖЕНСКА мировна агенда : 2023. Београд: Жене у црном. ИСБН 9788685451898.
- ^ а б „Тања Тагиров: Аркзин је био наш измишљени оток! – ВоxФеминае”. воxфеминае.нет. Приступљено 2023-02-14.
- ^ а б Европа, Радио Слободна (2007-12-13). „Живот из Кишеве фусноте”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-02-14.
- ^ „Татјана Тагиров отпутовала у Небеску редакцију | аутограф.хр”. wеб.арцхиве.орг. 2017-09-13. Архивирано из оригинала 13. 09. 2017. г. Приступљено 2023-02-14.
- ^ Лупига. „ЗА СЈЕЋАЊЕ НА КОЛЕГИЦУ: Сви животи Татјане Тагиров”. Лупига (на језику: хрватски). Приступљено 2023-02-14.
- ^ а б в Вуловић, Неда (2017-07-11). „Опроштај од Татјане Тагиров”. Н1 (на језику: српски). Приступљено 2023-02-14.