Томас Келнер

С Википедије, слободне енциклопедије
Томас Келнер
Томас Келнер Аутопортрет 2013. испред фотографије из његове серије ,,Гениус Лоци - Тwо Сиегенер ин Тсарист ланд”. Показује нову фабрику цеви Первоуралск.
Датум рођења28.05.1966. (55 година)
Место рођењаБон, Северна Рајна-Вестфалија
 Немачка
Занимањефотограф
Веб-сајтwww.thomaskellner.com

Томас Келнер (нем. Тхомас Келлнер; рођен 28. маја 1966. у Бону) је немачки уметнички фотограф, предавач и кустос. Постао је познат, пре свега, по својим фотографијама познатих архитектонских грађевина великог формата, које кроз многе појединачне слике и померену перспективу камере изгледају као „фото-мозаици“[1].

Биографија[уреди | уреди извор]

Од 1989. до 1996, Келнер је студирао уметност и друштвене науке на Универзитету у Зигену како би постао наставник[2]. На катедри професора Јургена Кунигса, истинске “школе фотографије са рупицама”[3] насталом на катедри за уметност Универзитета Зиген, Келнер је детаљно проучавао могућности и ограничења ове технике. У исто време је експериментисао са другим техникама фотографије попут технике сланог папира и цијанотопије. Такође је радио са различитим племенитим процесима штампања као што су сребрни желатин и гумни бихромат[4].

1996. Келнер је награђен “Кодак-наградом за младе таленте[5]”. 2003. и 2004. је радио као гостујући професор уметничке фотографије на Универзитету у Гисену.[2] 2012. је имао позицију сталног професора фотографије на Универзитету Падерборн.[6]

2004. Келнер је иницирао пројекат “Мрежа фотографа” у свом родном граду. Пројекат, где је он био кустос, је имао концепт годишња изложбе са темама које се мењају и медјународним уметницима. 2013. последња изложба мреже, десета по реду, је одржана у његовом студију у Зигену. За ову изложбу Келнер је одабрао дела 18 уметника из 7 држава и 3 континента.[7] Почевши од 2005. уметник је неколико пута путовао у Бразил како би као део његове мисије фотографисао архитектонске споменике у Бразилији. 2010. његове фотографије су биле изложене у Бразилији поводом 50-те годишњице Бразилије.[8]

2006. Томас Келнер је више пута путовао у Сједињене Америчке Државе, Латинску Америку, Сирију и Кину, где је у својој специјалној техници фотографисао познате архитектонске споменике, као што су мост Голден Гејт, Бостон атенаум и Кинески зид.

2010. је дизајнирао фото-пројекат, заједно са ученицима стручне школе “Гисен-Исток” (нем. Гесамтсцхуле-Гиеßен-Ост), чија је тема била “Телекомуникацијски бункер у Гисену”. Пројекат је био финансијски подржан од стране града Гисена, у оквиру такмичења “Град младих истраживача”.[9] Фокус ученичког фотографско-уметничког рада на бункеру била је употреба Келнерове методологије деконструкције зграда и реконструкције истих на својим фотографијама “као процедура и трансформација прилагођене условима на локацији”[9]. У ту сврху, радне категорије са и на појединачним компонентама биле су креиране у сарадњи са ученицима и формирана су тематске области. Након тога, ученици су фотографисали појединачна подручија својим фотоапаратима. Добијене фотографије су груписане у колаже и ПоwерПоинт презентације: “ Кроз рашчлањивање и накнадну рекомбинацију различитих перспектива, створена је свеобухватна и нова, али такође и критичка слика, некадашњег комплекса бункера и тренутног седишта удружења музике и уметности. Естетичко истраживање националсоцијализма на месту које је само по себи културно-историјска баштина, је за ученике било страшно, али и дирљиво.[9]

2012. Томас Келнер је путовао у Русију у име РWЕ како би у Јекатеринбургу и Перму фотографисао индустријску архитектуру (Гениус Лоци). Оба града је основао Георг Вилхелм де Генин из Зигена. Генин је био позван од стране Петра Великог у 18. веку захваљујући својој стручности како би промовисао економију Урала и рударства у тој регији. Фабрике које је основао су обрадјивале челик и метал. Келнер није само фотографисао у Русији, већ и у оклини Зигена како би забележио везу између те две регије у преради челика и метала.[10]

Од 2004. Томас Келнер је члан Немачког Удружења Фотографа (нем. Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Пхотограпхие, ДГПх). Келнер живи и ради у Зигену.

Фотографска техника[уреди | уреди извор]

Томас Келнер ради са рефлексном камером са једним сочивом и користи ролне од 35мм филма за мале слике. Свака фотографија има димензију 24 × 36 милиметара. Свака ролна филма се састоји од 36 појединачних кадрова. Како би се филм пренео, на врху и на дну сваког оквира се праве перфорације на којима се бележи врста филма који се користи и број сваког кадра. Након развијања филма, Келнер их сече у траке једнаке дужине и саставља их у један велики негатив. То се затим користи како би се направио контактни лист, на којем су видљиве мета-информације о филму и одговарајући бројеви снимка.

Фотографи обично користе контактни лист како би направили селекцију појединачних фотографисаних слика, које се потом увећавају. Обично то никад није део завршних фотографија. Материјал као носилац информација о фотографији остаје невидљив. Али Келнер омогућава да ове информације буду видљиве на филму на његовим завршним фотографијама.

С једне стране, ове информације одвајају појединачну слику једну од друге, тако стварајући ритам и структуру предмета који је фотографисан, а са друге стране, посматрач тако може да прати уметников процес рада: “Материјалност у фотографији се ретко третира, за разлику од свих других жанрова попут сликарства, вајарства, графике, итд. Данас увек говоримо о стилу, о одабраном материјалу, попут пигмента, платна, камена, итд. У фотографији, која снажно посредована сви обично гледају само кроз прозор ренесансе, на приказани предмет, или највише на структуру или ауторство саме фотографије. Врло ретко је тема одабрани фотографски папир, његова површина, пигменти, зрну или значење пиксела. Ово је међутим давно било неопходно, с обзиром на укључивање фотографије у уметност према савременим критеријумима. (…) Одабрани материал, карактеристични стил фотографског процеса би требало да буде део ауторове одлуке и неизоставни део поруке фотографије.”[11]

Након што Келнер преузме пројекат, он прво направи скице тако што подели предмет које ће бити фотографисан на квадратне делове и бележи планиране поставке камере за сваки појединачни део.[12] Када заиста фотографише предмет, могу да прођу сати између прве и последње ролне фотографије на филму, зато што Келнер фотографише у хронолошком редоследу, једну за другом.[13]

Иако је Келнер на почетку користио само једну ролну филма- са завршном фотографијом која се састојала од само 36 појединачних 35мм слика- сада користи и до 60 ролни филма. За његову фотографију Великог кањона (енгл. Гранд Цанyон), креирано је 2160 појединачних слика, и са њима 2160 различитих погледа на ово чудо природе, које је он након тога спојио у једну фотографију дужине 5 метара.[14][15]

Ефекат фотографија[уреди | уреди извор]

Прва фотографија коју је Келнер направио користећи ову технику је била Ајфелов Торањ (1997), коју је замислио као омаж кубистичком уметнику Роберу Делонеу. Делоне је био веома фасциниран тада највишом грађевином на свету и посветио је већину свог рада њеном приказивању. Келнер је заузео типичан кубистички симултани приступ објектима[16] и развио га у централни елемент дизајна својих фотографија. Перспектива појединачних слика- померена у односу на Централну перспективу- оставља утисак кретања непокретних икона архитектуре: “Посматрач мисли да расклапањем грађевине у појединачне делове слике и нагињањем камере неколико пута, најпознатије светске грађевине-од Ајфеловог торња до Бруклинског моста- почињу да се љуљају, њишу, па чак и плешу. Архитектура је окренута наопачке.[17]

Када је Келнер отпутовао у Мексико 2006. како би тамо фотографисао важне грађевине, један критичар је приметио да његове фотографије изгледају врло слично онима снимљеним током земљотреса у Мексико Ситију 1985.[18] „Келнерове фотографије се често интерпретирају као деконструкција оријентира људске културе. Из ове перспективе, његове фотографије су визуелна манифестација начина на који је култура постала рањива, сломљена и урушена. [1] Плес и уништење су тако повезани у Келнеровим делима.

Опажање великих објеката обично није лако уочљиво људима на први поглед. Тек када нам поглед одлута и сабере “укупан приказ” много различитих утисака, тада приказани објекат постаје јасан: ,,Наш мозак употпуњује долазне чулне информације у јединствену целину I тако придаје значење овом опажању”. [19] Келнер не само што приказује комбинацију индивидуалних слика, како би се у његовим делима формирала Гешталт перцепција, већ и сам посматрач активно ствара ово искуство посматрајући Келнерове фотографије. Очи посматрача се такође непрестано померају напред- назад, између опажања индивидуалних слика ка целој Келнеровој фотографији, па се стога могу схватити каон ека врста експерименталног  аранжмана за директно искуство до ког долази када видимо велике објекте: ,,Није случајност што Келнерова дела на крају изгледа као склопљене слагалице, зато што укључују замишљеног посматрача у процесс разоткривања - и визелно и интелектуално - у значење ових архитектонских грађевина. Ми декодирамо сцене из делова које он саставља, из аутоматских очекивања нашег мозга и из мање или више нејасних сећања које ми сами имамо о овим грађевинама".[18]

Радови у колекцијама (Изабрана дела)[уреди | уреди извор]

  • Музеј Џорџа Истмана, Рочестер[20], Њу Јорк, САД
  • Музеј лепих уметности, Хјустон[21], Тексас, САД
  • Музеј уметности Ворчестер[24], Ворчестер, Масачусетс, САД
  • Музеј Фокс Талбот, Лакок Опатија[25], Лакок, Енглеска

Самосталне изложбе (Изабрана дела)[уреди | уреди извор]

  • 2002: Музеј Фотографије Грифин[27], Винчестер, Масачусетс, САД
  • 2003: Монументс, Росенберг и Кауфман лепа уметност[28], Њу Јорк, САД
  • 2006: Танго Метрополис, Галерија Кохен Амадор,[29] Њу Јорк, САД
  • 2006: Танго Метрополис, Галерија Стивена Кохена[30], Лос Анђелес, Калифорнија, САД
  • 2008: Тхомас Келлнер: Арцхитецтурал Пхотос, Галерија Шнајдер[31], Чикаго, Илинојис, САД
  • 2010: Брасíлиа: 50 анос де ума утопиа модерна, Савремени културни процтор-ЕЦЦО[8], Бразилија, Бразил
  • 2012: Смалл wондерс, Музеј фотографије Лисхуи[32], Лисхуи, Кина
  • 2013: Гениус Лоци[33], Метенков кућа-Музеј фотографије, Јекатеринбург, Русија
  • 2017: Фрацтуред Арцхитецтуре[34], Музеј Фокс Талбот, Лакок Опатија, Лакок, Енглеска
  • 2017: Блацк анд Wхите[35], Музеј фотографије Рејкјавик, Исланд
  • 2018: Танго Метрополис, Кони Дитзшолд Галерија, Сиднеј, Аустралија
  • 2019: Алл схоок уп: Тхомас Келлнер'с Америца, Амерички музеј I баште[36], Клавертон Манор, Батх, Енглеска

Групне изложбе (Изабрана дела)[уреди | уреди извор]

  • 2002: Вуес д’арцхитецтуре[37], Музеј Гренобл, Гренобл, Француска
  • 2004: Арс & Арцхиттетура 1900–2000[38], Војводска палата, Ђенова, Италија
  • 2004: Пиецед Тогетхер: Пхотомонтагес фром тхе Цоллецтион[39], Институт уметности у Чикагу, Илинојис, САД
  • 2005: Неw то Виеw: Рецент Ацqуиситионс ин Пхотограпхy[40], Музеј уметности Ворчестер, Масачусетс, САД
  • 2008: А минд ат плаy,[41] Институт уметности у Чикагу, Илинојис, САД
  • 2010: Мадрид Ох Циелос![42], Круг ликовне уметности, Мадрид, Шпанија
  • 2011: Фотографиас – Цолеçãо Јоаqуим Паива[43], Музеј модерне уметности, Рио де Жанеиро, Бразил
  • 2013: Афтер Пхотосхоп: Манипулатед Пхотограпхy ин тхе Дигитал Аге[44], Музеј ликовних уметности, Хјустон, Тексас, САД
  • 2015: Гифтс фром Нанцy анд Том О’Неил[45], Балтиморски Музеј уметности,Мериленд, САД
  • 2016: Дие Гроссе[46], Музеј Кунстпаласт, Дизелдорф, Немачка
  • 2018: Ландсцхафт, дие сицх ериннерт[47], Музеј модерне уметности, Зиген, Немачка
  • 2018: Аналог Сцхwарзwеисс: Фотографие ин Wестдеутсцхланд 1945 бис 2000 аус дер Саммлунг Сцхупманн[48], Уметничка галерија, Ерфурт, Немачка

Види још[уреди | уреди извор]

  • Тхомас Келлнер, ед. (30.Септембар 2019.). Алл схоок уп. Тхомас Келлнер'с Америца. Лüденсцхеид; Берлин: Селтманн унд Сöхне. ISBN 978-3946688709.[49]
  • Тхомас Келлнер, ед. (30.Октобар 2014.). Гениус Лоци: Зwеи Сиегенер им Заренланд [Гениус Лоци: Тwо Пеопле оф Сиеген ин Тсарист Руссиа]. Лüденсцхеид; Берлин: Селтманн унд Сöхне. ISBN 978-3944721026[50].
  • Тхомас Келлнер, ед. (1.Октобар 2014). Контакт (ин Герман анд Енглисх). Лüденсцхеид; Берлин: Селтманн унд Сöхне. ISBN 978-3944721286[51].
  • Тхомас Келлнер, ед. (1.Јун 2013.). Хоустон, wе'ве хад а проблем! (ин Герман анд Енглисх). Лüденсцхеид; Берлин: Селтманн унд Сöхне. ISBN 978-3942831772.[52]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Келлнер, Тхомас (2013). Хоустон, wе'ве хад а проблем!. Роy Флукингер, Мелисса Е. Нобле, Аллисон Паппас. Лüденсцхеид. ИСБН 978-3-942831-77-2. ОЦЛЦ 859138773. 
  2. ^ а б Леy, Тх. „Тхомас Келлнер”. www.уни-сиеген.де (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-01. 
  3. ^ Келлнер, Тхомас (2014). Контакт : Тхомас Келлнер. Јулиа Кнеппе, Марианна Мицхаłоwска, Агнес Ресцхка, Стефание Сцхеит-Коппитз. Лüденсцхеид. ИСБН 3-944721-28-4. ОЦЛЦ 900012339. 
  4. ^ Хуанг, Yихуи (2019). Тхеориес ин дигитал цомпосите пхотограпхс : 12 артистс анд тхеир wорк. Лондон. ИСБН 978-1-315-19551-3. ОЦЛЦ 1047278720. 
  5. ^ Готтсцхилд, Бренда Диxон (2003), Блацк Wхите Данце Данцерс, Палграве Мацмиллан УС, стр. 12—40, ИСБН 978-1-4039-7121-0, Приступљено 2021-07-01 
  6. ^ Им Зустанд дер Хоффнунг: Кабул, трансцрипт Верлаг, 2019-12-31, стр. 205—218, ИСБН 978-3-8394-4746-8, Приступљено 2021-07-01 
  7. ^ Греенwоод, Јохн Фредериц, (13 Јуне 1885–28 Април 1954), Оxфорд Университy Пресс, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  8. ^ а б Фабрис, Аннатереса (2010-11-01). „А илха да фелицидаде пелас лентес де Карл Марx”. ПОРТО АРТЕ: Ревиста де Артес Висуаис. 17 (29). ИССН 2179-8001. дои:10.22456/2179-8001.23322. 
  9. ^ а б в Мохр, Ања (Маy 4, 2011). "Мит Кунст Гесцхицхте ентдецкен. Еин Фернмелдебункер им Блицкфелд ауßерсцхулисцхен Лерненс" [Дисцовер хисторy wитх арт. А телецоммуницатионс бункер ин тхе фиелд оф еxтрацуррицулар леарнинг] http://geb.uni-giessen.de/geb/volltexte/2011/8121/pdf/SdF_2011_01_56_65.pdf. Спиегел дер Wиссенсцхафт (ин Герман). 28: 57. Приступљено 01.07.2021.
  10. ^ Лехманн, Улрике (2017), Дас Форум „Wиртсцхафт меетс Кунст“, Спрингер Фацхмедиен Wиесбаден, стр. 473—478, ИСБН 978-3-658-17298-5, Приступљено 2021-07-01 
  11. ^ Мüллер, Дирк Јосеф (2012). Wир синд вон Идеалбилдерн умгебен Дирк Јосеф Мüллер интервиеwт Тхомас Келлнер. Тхомас Келлнер. Сиеген. ИСБН 978-3-942831-67-3. ОЦЛЦ 838617447. 
  12. ^ 16. Фотомусеум алс Кеимзелле дер Стадтернеуерунг, Биркхäусер, 2019-06-03, стр. 116—121, ИСБН 978-3-0356-1756-6, Приступљено 2021-07-01 
  13. ^ Нери Торqуато, Цамила; Бизеррил, Јосé (2010). „Цонтацт Импровисатион: Ан Етхнограпхy Студy”. Салуд & Социедад. 1 (1). ИССН 0718-7475. дои:10.22199/с07187475.2010.0001.00002. 
  14. ^ Ин ден Халлен дер Еwигкеит Дие Мобилисиерунгсмасцхине ›Хаус дер Деутсцхен Кунст‹, Брилл | Финк, 2014-01-01, стр. 35—42, ИСБН 978-3-8467-5792-5, Приступљено 2021-07-01 
  15. ^ Цаззаматта, Регина (2020), Ергебниссе дер qуантитативен Инхалтсаналyсе: Дас Латеинамерика-Билд ин дер Сüддеутсцхе Зеитунг, Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг, тагесзеитунг унд Дер Спиегел вон 2000 бис 2014, Спрингер Фацхмедиен Wиесбаден, стр. 221—568, ИСБН 978-3-658-30783-7, Приступљено 2021-07-01 
  16. ^ Децккер, Тхомас (2016-04-07). „Брасíлиа: Лифе Беyонд Утопиа”. Арцхитецтурал Десигн. 86 (3): 88—95. ИССН 0003-8504. дои:10.1002/ад.2050. 
  17. ^ Келлнер, Тхомас (2019). Алл схоок уп : Тхомас Келлнер'с Америца. Америцан Мусеум & Гарденс, Америцан Мусеум (Фирст едитион изд.). Берлин. ИСБН 978-3-946688-70-9. ОЦЛЦ 1102795853. 
  18. ^ а б Келлнер, Тхомас (2011). Меxико. Лüденсцхеид: Селтманн + Сöхне. ИСБН 978-3-942831-21-5. ОЦЛЦ 864434414. 
  19. ^ Грüтер, Тхомас (Маy 8, 2014). "Гесталтwахрнехмунг: Üбералл Гесицхтер. Об Wолкен, Баумринден одер дие Мондсцхеибе - алле мöглицхен Објекте сцхеинен офт менсцхлицхе Зüге зу хабен. Wохер коммт диесе Иллусион, унд wас гесцхиехт дабеи им Гехирн?" [Гесталт перцептион: Фацес еверywхере. Wхетхер цлоудс, трее баркс ор тхе дисц оф тхе моон - алл киндс оф објецтс офтен сеем то хаве хуман феатурес. Wхере доес тхис иллусион цоме фром анд wхат хаппенс ин тхе браин?]. Спектрум дер Wиссенсцхафт. Еуропäисиерунг дер Ентwицклунгсзусамменарбеит – Иллусион одер Нотwендигкеит?, Номос Верлагсгеселлсцхафт мбХ & Цо. КГ, 2017, стр. 49—56, ИСБН 978-3-8452-8028-8, Приступљено 2021-07-01 
  20. ^ МцДоналд, Јессица С. (2011-06-02), Георге Еастман Хоусе Интернатионал Мусеум оф Пхотограпхy анд Филм, Оxфорд Университy Пресс, Приступљено 2021-07-01 
  21. ^ Еулер, Хоустон (1993-12-01). „Матхематицал Баллроом Данцинг”. Матхематицс Магазине. 66 (5): 321. ИССН 0025-570X. дои:10.2307/2690512. 
  22. ^ Аллеy, Роналд Едгар, (12 Марцх 1926–25 Април 1999), арт хисториан; Кеепер оф тхе Модерн Цоллецтион, Тате Галлерy, Лондон, 1965–86, Оxфорд Университy Пресс, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  23. ^ Алеxандер, Карен (1994). „А Хисторy оф тхе Анциент Арт Цоллецтион ат Тхе Арт Институте оф Цхицаго”. Арт Институте оф Цхицаго Мусеум Студиес. 20 (1): 6. ИССН 0069-3235. дои:10.2307/4112948. 
  24. ^ Толл, Хенрy C. (1960-11-30). „Есцуела де ла Саграда Фамилиа, Денвер- Цолорадо, (ЕЕ.УУ.)”. Информес де ла Цонструцциóн. 13 (125): 11—16. ИССН 1988-3234. дои:10.3989/иц.1960.в13.и125.5137. 
  25. ^ Јонес, (Тхомас) Мервyн, (2 Марцх 1910–28 Феб. 1989), Цхаирман, Цивиц Труст фор Wалес, 1964–86, Оxфорд Университy Пресс, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  26. ^ Троллопе, Францес (2014-05-08), Цхаптер XX: Воyаге то Wасхингтон—Цапитол—Цитy оф Wасхингтон—Цонгресс—Индианс—Фунерал оф а Мембер оф Цонгресс, Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 978-0-19-967687-3, Приступљено 2021-07-01 
  27. ^ Келнер, Томас. „"Соло-Еxхибитионс Тхомас Келлнер Селецтион". Инфоцус Галерие.”. Приступљено 2021-07-01. 
  28. ^ Тато анд Еxхибитионс оф Футурист Пхотограпхy ин тхе 1930с, Де Груyтер, 2020-11-23, стр. 216—246, ИСБН 978-3-11-070208-8, Приступљено 2021-07-01 
  29. ^ „институтион Амадор Галлерy - артист, неwс & еxхибитионс - пхотограпхy-ноw.цом”. пхотограпхy-ноw.цом. Приступљено 2021-07-01. 
  30. ^ Wалл, Арнолд, (диед 29 Марцх 1966), ноw Емеритус Профессор, Оxфорд Университy Пресс, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  31. ^ Цларке-Тхорнхилл, Тхомас Брyан, (13 Марцх 1857–29 Марцх 1934), Оxфорд Университy Пресс, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  32. ^ Ротх, Георге Кингслеy, (30 Марцх 1903–29 Јуне 1960), Хон. Кеепер оф Фијиан цоллецтионс, Цамбридге Университy Мусеум оф Арцхæологy анд Етхнологy, синце 1958, Оxфорд Университy Пресс, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  33. ^ Макал Фаирцлоугх, Цеyиз (2019-06-26). „ТХЕ ЦОНЦЕПТ ОФ ‘ГЕНИУС ЛОЦИ’ ИН ЛАНДСЦАПЕ ПХОТОГРАПХY / ПЕYЗАЈ ФОТОĞРАФÇИЛИĞИНДА ‘ГЕНИУС ЛОЦИ’ КАВРАМИ”. Беyкент Üниверситеси Сосyал Билимлер Дергиси. ИССН 1307-5063. дои:10.18221/бујсс.573827. 
  34. ^ Давеy, Проф. Тхомас Херберт, (30 Јуне 1899–29 Марцх 1978), Оxфорд Университy Пресс, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  35. ^ Реyкјавик Арт Мусеум Реyкјавик, Ицеланд Студио Гранда, Таyлор & Францис, 2014-04-04, стр. 142—143, ИСБН 978-1-315-01262-9, Приступљено 2021-07-01 
  36. ^ Цхаттерјее, Елизабетх (2020-02-20), Алл Схоок Уп?, Оxфорд Университy Пресс, стр. 157—174, ИСБН 978-0-19-949968-7, Приступљено 2021-07-01 
  37. ^ Степхан, Анне (2016-01-01). „Лес еxпоситионс темпораирес ау мусéе де л’Хомме - Ле мусéе цомме лиеу де дéбат сур лес qуестионс де социéтé”. Ла Леттре де л’ОЦИМ (163): 8—10. ИССН 0994-1908. дои:10.4000/оцим.1616. 
  38. ^ „Венице: Палаззо Дуцале.”. Сир Лаwренце Алма-Тадема Цоллецтион Онлине. Приступљено 2021-07-01. 
  39. ^ Риеwе, Крисси (2019-01-01). „Пиецед Бацк Тогетхер”. Амес (Иоwа). 
  40. ^ МацДоналд, Грегорy (1920). „Рецент Мусеум Арт Ацqуиситионс”. Арт & Лифе. 11 (7): 404. ИССН 2150-5969. дои:10.2307/20543140. 
  41. ^ Буколска, Ева (1970). „А Портраит оф Хедwиг оф Бранденбург-Ансбацх”. Арт Институте оф Цхицаго Мусеум Студиес. 5: 31. ИССН 0069-3235. дои:10.2307/4104307. 
  42. ^ Гурза, Есперанза (2021-01-08). „Целестина ен ел Цíрцуло де Беллас Артес (Мадрид), Дирецтед анд адаптед бy Ангел Фацио”. Целестинесца. 9 (1): 56. ИССН 2695-7183. дои:10.7203/целестинесца.9.19611. 
  43. ^ МАРЦАЛ ФЕРРЕИРА ДЕ АНДРАДЕ, ЈОАQУИМ. ПРИМÓРДИОС ДА ФОТОРРЕПОРТАГЕМ НО БРАСИЛ: А ФОТОГРАФИА НА ИМПРЕНСА ДО РИО ДЕ ЈАНЕИРО, 1839-1900 (Теза). Фацулдадес Цатолицас. 
  44. ^ Бомфорд, Давид Роберт Лее, (борн 31 Марцх 1946), Цхаирман, Департмент оф Цонсерватион, синце 2012, анд Хеад оф Еуропеан Арт, синце 2015, Мусеум оф Фине Артс, Хоустон, Теxас; Сецретарy-Генерал, Интернатионал Институте фор Цонсерватион, 1994–2003, Оxфорд Университy Пресс, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  45. ^ Хоффман, Мицхаел Е.; Цхахроуди, Мартха (1980). „Спирит оф ан Америцан Плаце: Ан Еxхибитион оф Пхотограпхс бy Алфред Стиеглитз, Новембер 22, 1980-Марцх 29, 1981”. Пхиладелпхиа Мусеум оф Арт Буллетин. 76 (331): 1. ИССН 0031-7314. дои:10.2307/3795322. 
  46. ^ 5. Дие Теилнехмериннен дес КАПМ, Ванденхоецк & Рупрецхт, 2016-03-06, стр. 90—152, ИСБН 978-3-525-70161-4, Приступљено 2021-07-01 
  47. ^ Духамелле, Цхристопхе (2002-01-01). „'СЦХЛИЕ, Улрицх, Дие Натион ериннерт сицх. Дие Денкмäлер дер Деутсцхен'”. Ревуе де л’Институт франçаис д’хистоире ен Аллемагне. ИССН 2190-0078. дои:10.4000/ифха.1227. 
  48. ^ „Wест Германy 1945–2000 (Фортхцоминг)”. Wорлд Хисторy оф Десигн. 2020. дои:10.5040/9781474246224.цх-044. 
  49. ^ Келлнер, Тхомас. Алл схоок уп. Тхомас Келлнер'с Америца. ИСБН 978-3946688709. 
  50. ^ Келлнер, Тхомас. Гениус Лоци: Зwеи Сиегенер им Заренланд [Гениус Лоци: Тwо Пеопле оф Сиеген ин Тсарист Руссиа]. ИСБН 978-3944721026. 
  51. ^ Келлнер, Тхомас. Контакт. ИСБН 978-3944721286. 
  52. ^ Келлнер, Тхомас. Хоустон, wе'ве хад а проблем!. ИСБН 978-3942831772. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tomas_Kelner&oldid=26789280”