Tomas Kelner

С Википедије, слободне енциклопедије
Tomas Kelner
Tomas Kelner Autoportret 2013. ispred fotografije iz njegove serije ,,Genius Loci - Two Siegener in Tsarist land”. Pokazuje novu fabriku cevi Pervouralsk.
Datum rođenja28.05.1966. (55 godina)
Mesto rođenjaBon, Severna Rajna-Vestfalija
 Nemačka
Zanimanjefotograf
Veb-sajtwww.thomaskellner.com

Tomas Kelner (nem. Thomas Kellner; rođen 28. maja 1966. u Bonu) je nemački umetnički fotograf, predavač i kustos. Postao je poznat, pre svega, po svojim fotografijama poznatih arhitektonskih građevina velikog formata, koje kroz mnoge pojedinačne slike i pomerenu perspektivu kamere izgledaju kao „foto-mozaici“[1].

Biografija[уреди | уреди извор]

Od 1989. do 1996, Kelner je studirao umetnost i društvene nauke na Univerzitetu u Zigenu kako bi postao nastavnik[2]. Na katedri profesora Jurgena Kunigsa, istinske “škole fotografije sa rupicama”[3] nastalom na katedri za umetnost Univerziteta Zigen, Kelner je detaljno proučavao mogućnosti i ograničenja ove tehnike. U isto vreme je eksperimentisao sa drugim tehnikama fotografije poput tehnike slanog papira i cijanotopije. Takođe je radio sa različitim plemenitim procesima štampanja kao što su srebrni želatin i gumni bihromat[4].

1996. Kelner je nagrađen “Kodak-nagradom za mlade talente[5]”. 2003. i 2004. je radio kao gostujući profesor umetničke fotografije na Univerzitetu u Gisenu.[2] 2012. je imao poziciju stalnog profesora fotografije na Univerzitetu Paderborn.[6]

2004. Kelner je inicirao projekat “Mreža fotografa” u svom rodnom gradu. Projekat, gde je on bio kustos, je imao koncept godišnja izložbe sa temama koje se menjaju i medjunarodnim umetnicima. 2013. poslednja izložba mreže, deseta po redu, je održana u njegovom studiju u Zigenu. Za ovu izložbu Kelner je odabrao dela 18 umetnika iz 7 država i 3 kontinenta.[7] Počevši od 2005. umetnik je nekoliko puta putovao u Brazil kako bi kao deo njegove misije fotografisao arhitektonske spomenike u Braziliji. 2010. njegove fotografije su bile izložene u Braziliji povodom 50-te godišnjice Brazilije.[8]

2006. Tomas Kelner je više puta putovao u Sjedinjene Američke Države, Latinsku Ameriku, Siriju i Kinu, gde je u svojoj specijalnoj tehnici fotografisao poznate arhitektonske spomenike, kao što su most Golden Gejt, Boston atenaum i Kineski zid.

2010. je dizajnirao foto-projekat, zajedno sa učenicima stručne škole “Gisen-Istok” (nem. Gesamtschule-Gießen-Ost), čija je tema bila “Telekomunikacijski bunker u Gisenu”. Projekat je bio finansijski podržan od strane grada Gisena, u okviru takmičenja “Grad mladih istraživača”.[9] Fokus učeničkog fotografsko-umetničkog rada na bunkeru bila je upotreba Kelnerove metodologije dekonstrukcije zgrada i rekonstrukcije istih na svojim fotografijama “kao procedura i transformacija prilagođene uslovima na lokaciji”[9]. U tu svrhu, radne kategorije sa i na pojedinačnim komponentama bile su kreirane u saradnji sa učenicima i formirana su tematske oblasti. Nakon toga, učenici su fotografisali pojedinačna područija svojim fotoaparatima. Dobijene fotografije su grupisane u kolaže i PowerPoint prezentacije: “ Kroz raščlanjivanje i naknadnu rekombinaciju različitih perspektiva, stvorena je sveobuhvatna i nova, ali takođe i kritička slika, nekadašnjeg kompleksa bunkera i trenutnog sedišta udruženja muzike i umetnosti. Estetičko istraživanje nacionalsocijalizma na mestu koje je samo po sebi kulturno-istorijska baština, je za učenike bilo strašno, ali i dirljivo.[9]

2012. Tomas Kelner je putovao u Rusiju u ime RWE kako bi u Jekaterinburgu i Permu fotografisao industrijsku arhitekturu (Genius Loci). Oba grada je osnovao Georg Vilhelm de Genin iz Zigena. Genin je bio pozvan od strane Petra Velikog u 18. veku zahvaljujući svojoj stručnosti kako bi promovisao ekonomiju Urala i rudarstva u toj regiji. Fabrike koje je osnovao su obradjivale čelik i metal. Kelner nije samo fotografisao u Rusiji, već i u oklini Zigena kako bi zabeležio vezu između te dve regije u preradi čelika i metala.[10]

Od 2004. Tomas Kelner je član Nemačkog Udruženja Fotografa (nem. Deutsche Gesellschaft für Photographie, DGPh). Kelner živi i radi u Zigenu.

Fotografska tehnika[уреди | уреди извор]

Tomas Kelner radi sa refleksnom kamerom sa jednim sočivom i koristi rolne od 35mm filma za male slike. Svaka fotografija ima dimenziju 24 × 36 milimetara. Svaka rolna filma se sastoji od 36 pojedinačnih kadrova. Kako bi se film preneo, na vrhu i na dnu svakog okvira se prave perforacije na kojima se beleži vrsta filma koji se koristi i broj svakog kadra. Nakon razvijanja filma, Kelner ih seče u trake jednake dužine i sastavlja ih u jedan veliki negativ. To se zatim koristi kako bi se napravio kontaktni list, na kojem su vidljive meta-informacije o filmu i odgovarajući brojevi snimka.

Fotografi obično koriste kontaktni list kako bi napravili selekciju pojedinačnih fotografisanih slika, koje se potom uvećavaju. Obično to nikad nije deo završnih fotografija. Materijal kao nosilac informacija o fotografiji ostaje nevidljiv. Ali Kelner omogućava da ove informacije budu vidljive na filmu na njegovim završnim fotografijama.

S jedne strane, ove informacije odvajaju pojedinačnu sliku jednu od druge, tako stvarajući ritam i strukturu predmeta koji je fotografisan, a sa druge strane, posmatrač tako može da prati umetnikov proces rada: “Materijalnost u fotografiji se retko tretira, za razliku od svih drugih žanrova poput slikarstva, vajarstva, grafike, itd. Danas uvek govorimo o stilu, o odabranom materijalu, poput pigmenta, platna, kamena, itd. U fotografiji, koja snažno posredovana svi obično gledaju samo kroz prozor renesanse, na prikazani predmet, ili najviše na strukturu ili autorstvo same fotografije. Vrlo retko je tema odabrani fotografski papir, njegova površina, pigmenti, zrnu ili značenje piksela. Ovo je međutim davno bilo neophodno, s obzirom na uključivanje fotografije u umetnost prema savremenim kriterijumima. (…) Odabrani material, karakteristični stil fotografskog procesa bi trebalo da bude deo autorove odluke i neizostavni deo poruke fotografije.”[11]

Nakon što Kelner preuzme projekat, on prvo napravi skice tako što podeli predmet koje će biti fotografisan na kvadratne delove i beleži planirane postavke kamere za svaki pojedinačni deo.[12] Kada zaista fotografiše predmet, mogu da prođu sati između prve i poslednje rolne fotografije na filmu, zato što Kelner fotografiše u hronološkom redosledu, jednu za drugom.[13]

Iako je Kelner na početku koristio samo jednu rolnu filma- sa završnom fotografijom koja se sastojala od samo 36 pojedinačnih 35mm slika- sada koristi i do 60 rolni filma. Za njegovu fotografiju Velikog kanjona (engl. Grand Canyon), kreirano je 2160 pojedinačnih slika, i sa njima 2160 različitih pogleda na ovo čudo prirode, koje je on nakon toga spojio u jednu fotografiju dužine 5 metara.[14][15]

Efekat fotografija[уреди | уреди извор]

Prva fotografija koju je Kelner napravio koristeći ovu tehniku je bila Ajfelov Toranj (1997), koju je zamislio kao omaž kubističkom umetniku Roberu Deloneu. Delone je bio veoma fasciniran tada najvišom građevinom na svetu i posvetio je većinu svog rada njenom prikazivanju. Kelner je zauzeo tipičan kubistički simultani pristup objektima[16] i razvio ga u centralni element dizajna svojih fotografija. Perspektiva pojedinačnih slika- pomerena u odnosu na Centralnu perspektivu- ostavlja utisak kretanja nepokretnih ikona arhitekture: “Posmatrač misli da rasklapanjem građevine u pojedinačne delove slike i naginjanjem kamere nekoliko puta, najpoznatije svetske građevine-od Ajfelovog tornja do Bruklinskog mosta- počinju da se ljuljaju, njišu, pa čak i plešu. Arhitektura je okrenuta naopačke.[17]

Kada je Kelner otputovao u Meksiko 2006. kako bi tamo fotografisao važne građevine, jedan kritičar je primetio da njegove fotografije izgledaju vrlo slično onima snimljenim tokom zemljotresa u Meksiko Sitiju 1985.[18] „Kelnerove fotografije se često interpretiraju kao dekonstrukcija orijentira ljudske kulture. Iz ove perspektive, njegove fotografije su vizuelna manifestacija načina na koji je kultura postala ranjiva, slomljena i urušena. [1] Ples i uništenje su tako povezani u Kelnerovim delima.

Opažanje velikih objekata obično nije lako uočljivo ljudima na prvi pogled. Tek kada nam pogled odluta i sabere “ukupan prikaz” mnogo različitih utisaka, tada prikazani objekat postaje jasan: ,,Naš mozak upotpunjuje dolazne čulne informacije u jedinstvenu celinu I tako pridaje značenje ovom opažanju”. [19] Kelner ne samo što prikazuje kombinaciju individualnih slika, kako bi se u njegovim delima formirala Geštalt percepcija, već i sam posmatrač aktivno stvara ovo iskustvo posmatrajući Kelnerove fotografije. Oči posmatrača se takođe neprestano pomeraju napred- nazad, između opažanja individualnih slika ka celoj Kelnerovoj fotografiji, pa se stoga mogu shvatiti kaon eka vrsta eksperimentalnog  aranžmana za direktno iskustvo do kog dolazi kada vidimo velike objekte: ,,Nije slučajnost što Kelnerova dela na kraju izgleda kao sklopljene slagalice, zato što uključuju zamišljenog posmatrača u process razotkrivanja - i vizelno i intelektualno - u značenje ovih arhitektonskih građevina. Mi dekodiramo scene iz delova koje on sastavlja, iz automatskih očekivanja našeg mozga i iz manje ili više nejasnih sećanja koje mi sami imamo o ovim građevinama".[18]

Radovi u kolekcijama (Izabrana dela)[уреди | уреди извор]

  • Muzej Džordža Istmana, Ročester[20], Nju Jork, SAD
  • Muzej lepih umetnosti, Hjuston[21], Teksas, SAD
  • Muzej umetnosti Vorčester[24], Vorčester, Masačusets, SAD
  • Muzej Foks Talbot, Lakok Opatija[25], Lakok, Engleska

Samostalne izložbe (Izabrana dela)[уреди | уреди извор]

  • 2002: Muzej Fotografije Grifin[27], Vinčester, Masačusets, SAD
  • 2003: Monuments, Rosenberg i Kaufman lepa umetnost[28], Nju Jork, SAD
  • 2006: Tango Metropolis, Galerija Kohen Amador,[29] Nju Jork, SAD
  • 2006: Tango Metropolis, Galerija Stivena Kohena[30], Los Anđeles, Kalifornija, SAD
  • 2008: Thomas Kellner: Architectural Photos, Galerija Šnajder[31], Čikago, Ilinojis, SAD
  • 2010: Brasília: 50 anos de uma utopia moderna, Savremeni kulturni proctor-ECCO[8], Brazilija, Brazil
  • 2012: Small wonders, Muzej fotografije Lishui[32], Lishui, Kina
  • 2013: Genius Loci[33], Metenkov kuća-Muzej fotografije, Jekaterinburg, Rusija
  • 2017: Fractured Architecture[34], Muzej Foks Talbot, Lakok Opatija, Lakok, Engleska
  • 2017: Black and White[35], Muzej fotografije Rejkjavik, Island
  • 2018: Tango Metropolis, Koni Ditzšold Galerija, Sidnej, Australija
  • 2019: All shook up: Thomas Kellner's America, Američki muzej I bašte[36], Klaverton Manor, Bath, Engleska

Grupne izložbe (Izabrana dela)[уреди | уреди извор]

  • 2002: Vues d’architecture[37], Muzej Grenobl, Grenobl, Francuska
  • 2004: Ars & Archittetura 1900–2000[38], Vojvodska palata, Đenova, Italija
  • 2004: Pieced Together: Photomontages from the Collection[39], Institut umetnosti u Čikagu, Ilinojis, SAD
  • 2005: New to View: Recent Acquisitions in Photography[40], Muzej umetnosti Vorčester, Masačusets, SAD
  • 2008: A mind at play,[41] Institut umetnosti u Čikagu, Ilinojis, SAD
  • 2010: Madrid Oh Cielos![42], Krug likovne umetnosti, Madrid, Španija
  • 2011: Fotografias – Coleção Joaquim Paiva[43], Muzej moderne umetnosti, Rio de Žaneiro, Brazil
  • 2013: After Photoshop: Manipulated Photography in the Digital Age[44], Muzej likovnih umetnosti, Hjuston, Teksas, SAD
  • 2015: Gifts from Nancy and Tom O’Neil[45], Baltimorski Muzej umetnosti,Merilend, SAD
  • 2016: Die Grosse[46], Muzej Kunstpalast, Dizeldorf, Nemačka
  • 2018: Landschaft, die sich erinnert[47], Muzej moderne umetnosti, Zigen, Nemačka
  • 2018: Analog Schwarzweiss: Fotografie in Westdeutschland 1945 bis 2000 aus der Sammlung Schupmann[48], Umetnička galerija, Erfurt, Nemačka

Vidi još[уреди | уреди извор]

  • Thomas Kellner, ed. (30.Septembar 2019.). All shook up. Thomas Kellner's America. Lüdenscheid; Berlin: Seltmann und Söhne. ISBN 978-3946688709.[49]
  • Thomas Kellner, ed. (30.Oktobar 2014.). Genius Loci: Zwei Siegener im Zarenland [Genius Loci: Two People of Siegen in Tsarist Russia]. Lüdenscheid; Berlin: Seltmann und Söhne. ISBN 978-3944721026[50].
  • Thomas Kellner, ed. (1.Oktobar 2014). Kontakt (in German and English). Lüdenscheid; Berlin: Seltmann und Söhne. ISBN 978-3944721286[51].
  • Thomas Kellner, ed. (1.Jun 2013.). Houston, we've had a problem! (in German and English). Lüdenscheid; Berlin: Seltmann und Söhne. ISBN 978-3942831772.[52]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Kellner, Thomas (2013). Houston, we've had a problem!. Roy Flukinger, Melissa E. Noble, Allison Pappas. Lüdenscheid. ISBN 978-3-942831-77-2. OCLC 859138773. 
  2. ^ а б Ley, Th. „Thomas Kellner”. www.uni-siegen.de (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-01. 
  3. ^ Kellner, Thomas (2014). Kontakt : Thomas Kellner. Julia Kneppe, Marianna Michałowska, Agnes Reschka, Stefanie Scheit-Koppitz. Lüdenscheid. ISBN 3-944721-28-4. OCLC 900012339. 
  4. ^ Huang, Yihui (2019). Theories in digital composite photographs : 12 artists and their work. London. ISBN 978-1-315-19551-3. OCLC 1047278720. 
  5. ^ Gottschild, Brenda Dixon (2003), Black White Dance Dancers, Palgrave Macmillan US, стр. 12—40, ISBN 978-1-4039-7121-0, Приступљено 2021-07-01 
  6. ^ Im Zustand der Hoffnung: Kabul, transcript Verlag, 2019-12-31, стр. 205—218, ISBN 978-3-8394-4746-8, Приступљено 2021-07-01 
  7. ^ Greenwood, John Frederic, (13 June 1885–28 April 1954), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  8. ^ а б Fabris, Annateresa (2010-11-01). „A ilha da felicidade pelas lentes de Karl Marx”. PORTO ARTE: Revista de Artes Visuais. 17 (29). ISSN 2179-8001. doi:10.22456/2179-8001.23322. 
  9. ^ а б в Mohr, Anja (May 4, 2011). "Mit Kunst Geschichte entdecken. Ein Fernmeldebunker im Blickfeld außerschulischen Lernens" [Discover history with art. A telecommunications bunker in the field of extracurricular learning] http://geb.uni-giessen.de/geb/volltexte/2011/8121/pdf/SdF_2011_01_56_65.pdf. Spiegel der Wissenschaft (in German). 28: 57. Pristupljeno 01.07.2021.
  10. ^ Lehmann, Ulrike (2017), Das Forum „Wirtschaft meets Kunst“, Springer Fachmedien Wiesbaden, стр. 473—478, ISBN 978-3-658-17298-5, Приступљено 2021-07-01 
  11. ^ Müller, Dirk Josef (2012). Wir sind von Idealbildern umgeben Dirk Josef Müller interviewt Thomas Kellner. Thomas Kellner. Siegen. ISBN 978-3-942831-67-3. OCLC 838617447. 
  12. ^ 16. Fotomuseum als Keimzelle der Stadterneuerung, Birkhäuser, 2019-06-03, стр. 116—121, ISBN 978-3-0356-1756-6, Приступљено 2021-07-01 
  13. ^ Neri Torquato, Camila; Bizerril, José (2010). „Contact Improvisation: An Ethnography Study”. Salud & Sociedad. 1 (1). ISSN 0718-7475. doi:10.22199/s07187475.2010.0001.00002. 
  14. ^ In den Hallen der Ewigkeit Die Mobilisierungsmaschine ›Haus der Deutschen Kunst‹, Brill | Fink, 2014-01-01, стр. 35—42, ISBN 978-3-8467-5792-5, Приступљено 2021-07-01 
  15. ^ Cazzamatta, Regina (2020), Ergebnisse der quantitativen Inhaltsanalyse: Das Lateinamerika-Bild in der Süddeutsche Zeitung, Frankfurter Allgemeine Zeitung, tageszeitung und Der Spiegel von 2000 bis 2014, Springer Fachmedien Wiesbaden, стр. 221—568, ISBN 978-3-658-30783-7, Приступљено 2021-07-01 
  16. ^ Deckker, Thomas (2016-04-07). „Brasília: Life Beyond Utopia”. Architectural Design. 86 (3): 88—95. ISSN 0003-8504. doi:10.1002/ad.2050. 
  17. ^ Kellner, Thomas (2019). All shook up : Thomas Kellner's America. American Museum & Gardens, American Museum (First edition изд.). Berlin. ISBN 978-3-946688-70-9. OCLC 1102795853. 
  18. ^ а б Kellner, Thomas (2011). Mexiko. Lüdenscheid: Seltmann + Söhne. ISBN 978-3-942831-21-5. OCLC 864434414. 
  19. ^ Grüter, Thomas (May 8, 2014). "Gestaltwahrnehmung: Überall Gesichter. Ob Wolken, Baumrinden oder die Mondscheibe - alle möglichen Objekte scheinen oft menschliche Züge zu haben. Woher kommt diese Illusion, und was geschieht dabei im Gehirn?" [Gestalt perception: Faces everywhere. Whether clouds, tree barks or the disc of the moon - all kinds of objects often seem to have human features. Where does this illusion come from and what happens in the brain?]. Spektrum der Wissenschaft. Europäisierung der Entwicklungszusammenarbeit – Illusion oder Notwendigkeit?, Nomos Verlagsgesellschaft mbH & Co. KG, 2017, стр. 49—56, ISBN 978-3-8452-8028-8, Приступљено 2021-07-01 
  20. ^ McDonald, Jessica S. (2011-06-02), George Eastman House International Museum of Photography and Film, Oxford University Press, Приступљено 2021-07-01 
  21. ^ Euler, Houston (1993-12-01). „Mathematical Ballroom Dancing”. Mathematics Magazine. 66 (5): 321. ISSN 0025-570X. doi:10.2307/2690512. 
  22. ^ Alley, Ronald Edgar, (12 March 1926–25 April 1999), art historian; Keeper of the Modern Collection, Tate Gallery, London, 1965–86, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  23. ^ Alexander, Karen (1994). „A History of the Ancient Art Collection at The Art Institute of Chicago”. Art Institute of Chicago Museum Studies. 20 (1): 6. ISSN 0069-3235. doi:10.2307/4112948. 
  24. ^ Toll, Henry C. (1960-11-30). „Escuela de la Sagrada Familia, Denver- Colorado, (EE.UU.)”. Informes de la Construcción. 13 (125): 11—16. ISSN 1988-3234. doi:10.3989/ic.1960.v13.i125.5137. 
  25. ^ Jones, (Thomas) Mervyn, (2 March 1910–28 Feb. 1989), Chairman, Civic Trust for Wales, 1964–86, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  26. ^ Trollope, Frances (2014-05-08), Chapter XX: Voyage to Washington—Capitol—City of Washington—Congress—Indians—Funeral of a Member of Congress, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-967687-3, Приступљено 2021-07-01 
  27. ^ Kelner, Tomas. „"Solo-Exhibitions Thomas Kellner Selection". Infocus Galerie.”. Приступљено 2021-07-01. 
  28. ^ Tato and Exhibitions of Futurist Photography in the 1930s, De Gruyter, 2020-11-23, стр. 216—246, ISBN 978-3-11-070208-8, Приступљено 2021-07-01 
  29. ^ „institution Amador Gallery - artist, news & exhibitions - photography-now.com”. photography-now.com. Приступљено 2021-07-01. 
  30. ^ Wall, Arnold, (died 29 March 1966), now Emeritus Professor, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  31. ^ Clarke-Thornhill, Thomas Bryan, (13 March 1857–29 March 1934), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  32. ^ Roth, George Kingsley, (30 March 1903–29 June 1960), Hon. Keeper of Fijian collections, Cambridge University Museum of Archæology and Ethnology, since 1958, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  33. ^ Makal Fairclough, Ceyiz (2019-06-26). „THE CONCEPT OF ‘GENIUS LOCI’ IN LANDSCAPE PHOTOGRAPHY / PEYZAJ FOTOĞRAFÇILIĞINDA ‘GENIUS LOCI’ KAVRAMI”. Beykent Üniversitesi Sosyal Bilimler Dergisi. ISSN 1307-5063. doi:10.18221/bujss.573827. 
  34. ^ Davey, Prof. Thomas Herbert, (30 June 1899–29 March 1978), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  35. ^ Reykjavik Art Museum Reykjavik, Iceland Studio Granda, Taylor & Francis, 2014-04-04, стр. 142—143, ISBN 978-1-315-01262-9, Приступљено 2021-07-01 
  36. ^ Chatterjee, Elizabeth (2020-02-20), All Shook Up?, Oxford University Press, стр. 157—174, ISBN 978-0-19-949968-7, Приступљено 2021-07-01 
  37. ^ Stephan, Anne (2016-01-01). „Les expositions temporaires au musée de l’Homme - Le musée comme lieu de débat sur les questions de société”. La Lettre de l’OCIM (163): 8—10. ISSN 0994-1908. doi:10.4000/ocim.1616. 
  38. ^ „Venice: Palazzo Ducale.”. Sir Lawrence Alma-Tadema Collection Online. Приступљено 2021-07-01. 
  39. ^ Riewe, Krissi (2019-01-01). „Pieced Back Together”. Ames (Iowa). 
  40. ^ MacDonald, Gregory (1920). „Recent Museum Art Acquisitions”. Art & Life. 11 (7): 404. ISSN 2150-5969. doi:10.2307/20543140. 
  41. ^ Bukolska, Eva (1970). „A Portrait of Hedwig of Brandenburg-Ansbach”. Art Institute of Chicago Museum Studies. 5: 31. ISSN 0069-3235. doi:10.2307/4104307. 
  42. ^ Gurza, Esperanza (2021-01-08). „Celestina en el Círculo de Bellas Artes (Madrid), Directed and adapted by Angel Facio”. Celestinesca. 9 (1): 56. ISSN 2695-7183. doi:10.7203/celestinesca.9.19611. 
  43. ^ MARCAL FERREIRA DE ANDRADE, JOAQUIM. PRIMÓRDIOS DA FOTORREPORTAGEM NO BRASIL: A FOTOGRAFIA NA IMPRENSA DO RIO DE JANEIRO, 1839-1900 (Теза). Faculdades Catolicas. 
  44. ^ Bomford, David Robert Lee, (born 31 March 1946), Chairman, Department of Conservation, since 2012, and Head of European Art, since 2015, Museum of Fine Arts, Houston, Texas; Secretary-General, International Institute for Conservation, 1994–2003, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2021-07-01 
  45. ^ Hoffman, Michael E.; Chahroudi, Martha (1980). „Spirit of an American Place: An Exhibition of Photographs by Alfred Stieglitz, November 22, 1980-March 29, 1981”. Philadelphia Museum of Art Bulletin. 76 (331): 1. ISSN 0031-7314. doi:10.2307/3795322. 
  46. ^ 5. Die Teilnehmerinnen des KAPM, Vandenhoeck & Ruprecht, 2016-03-06, стр. 90—152, ISBN 978-3-525-70161-4, Приступљено 2021-07-01 
  47. ^ Duhamelle, Christophe (2002-01-01). „'SCHLIE, Ulrich, Die Nation erinnert sich. Die Denkmäler der Deutschen'”. Revue de l’Institut français d’histoire en Allemagne. ISSN 2190-0078. doi:10.4000/ifha.1227. 
  48. ^ „West Germany 1945–2000 (Forthcoming)”. World History of Design. 2020. doi:10.5040/9781474246224.ch-044. 
  49. ^ Kellner, Thomas. All shook up. Thomas Kellner's America. ISBN 978-3946688709. 
  50. ^ Kellner, Thomas. Genius Loci: Zwei Siegener im Zarenland [Genius Loci: Two People of Siegen in Tsarist Russia]. ISBN 978-3944721026. 
  51. ^ Kellner, Thomas. Kontakt. ISBN 978-3944721286. 
  52. ^ Kellner, Thomas. Houston, we've had a problem!. ISBN 978-3942831772. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tomas_Kelner&oldid=26789280”