Вечера

С Википедије, слободне енциклопедије
Вечера са фамилијом

Вечера се обично односи на оно што је у многим западним културама највећи и најформалнији оброк у току дана, који неки западњаци једу увече. Историјски се највећи оброк некада јео око поднева и звао се ручак.[1] У западним културама, посебно међу елитом, тај оброк је постепено мигрирао током дана од 16. до 19. века.[2] Термин главни оброк може имати различита значења у зависности од културе, и може означавати оброк било које величине који се једе у било које доба дана.[3] Конкретно, још увек је главни оброк у подне или рано поподне у посебним приликама, попут божићне вечере.[2] У врућим климатским условима људи су увек јели главни оброк увече, након што температура падне.

Време дана[уреди | уреди извор]

Историја[уреди | уреди извор]

Одражавајући типични обичај 17. века, Луј XIV је ручавао у подне, а главну вечеру је имао у 22 сата.[4] Међутим у Европи се главни оброк почео премештати у каснији део дана током 1700-их, услед развоја радних пракси, осветљења, финансијског стања и културних промена.[2] Популарно време за ручавање наставило је да се постепено одлаже током 18. века, до два и три поподне, а 1765. године краљ Џорџ III је ручавао у 16 часова, иако су његова мала деца имала свој ручак са својим гувернантама у 14 часова.[5] У Француској је Марија Антоанета 1770. године, док је још увек била супруга француског престолонаследника, написала да када је у Шатоу де Швазиу двор још увек ручава у 14:00, са вечером након позоришта око 22:00, пре одласка на спавање у 1 или 1.30.[6]

У време Првог француског царства један енглески путник у Париз приметио је на „гнусну навику да се ручава тако касно као што је чак у седам увече“.[7] До око 1850. енглески главни оброци средње класе били су око 17 или 18 сати, омогућавајући мушкарцима да се врате са посла, али је непрестано било притиска да се време помери за сат касније. Та иницијатива је делом била предвођена елитом која није морала да ради у одређено време, али и чињеницом да је трајање повратка с посла бивало све дуже како су се градови ширили. Средином 19. века ово питање је било попут друштвеног минског поља, са знатним разликама међу генерацијским елементима. Џон Раскин је након што се венчао 1848, вечеравао у 18:00, што су његови родитељи сматрали „нездравим“. Госпођа Гаскел је вечеравала је између 16 и 17 сати. Измишљени господин Путера, припадник лондонске ниже средње класе током 1888-89 је вечеравао у 17:00. Кад га је син позвао на вечеру у 20:00, он је изјавио „Рекао сам да се ми не претварамо да смо модерни људи, и да бисмо желели вечеру раније".[8]

Сатирични роман Живљење ради изгледа (1855) Хенрија Мејхјуа и његовог брата Августа започиње гледиштем јунака по том питању. Он вечера у 19 сати, а често се жали на „одвратни обичај налик на трговачко рано вечеравање“, рецимо у 14 сати. „Краљевским часом“ он сматра 20:00, али он томе не тежи. Он каже људима „Реци ми кад вечераваш, и ја ћу ти рећи шта си“.[9]

Данашњица[уреди | уреди извор]

Вечера са филе мињоном, пиреом од кромпира, боранијом и печуркама.

У многим модерним употребама, термин вечера односи се на вечерњи оброк, који је данас типично највећи оброк у дану у западним културама. Када се користи ово значење, претходни оброци се обично називају доручком, ручком и можда чајем.[2][10] Вечера је првобитно била каснији секундарни вечерњи оброк, након ране вечере.

Подела између различитих значења „вечере“ није јасно уочљива на основу географије, нити на основу социоекономске класе. Међутим, употреба израза вечера за подневни оброк најјача је међу људима из радничке класе, посебно у енглеском Мидландсу, северној Енглеској и централном појасу Шкотске.[10] Чак и у системима у којима је вечера оброк који се обично једе на крају дана, појединачна вечера се и даље може односити на главни или софистициранији оброк у било које доба дана, као што је банкет, гозба или посебан оброк који се једе у недељу или на празник, као што је божићна вечера или вечера за Дан захвалности. На таквој вечери људи који вечеравају заједно могу бити формално одевени и јести храну са мноштвом посуђа. Ове вечере су често подељене у три или више јела. Предјела која се састоје од опција као што су супа или салата претходе главном јелу, које прати десерт.

Истраживање аустралијског винара Џејкоба Крика, показало је да је просечно време вечерњег оброка у Великој Британији 19:47.[11]

Свечана вечера[уреди | уреди извор]

Жене у свечаним хаљинама на вечери на Окфордског женског института, Охајо, Сједињене Државе, датум непознат.

Свечана вечера је друштвено окупљање на којем се људи окупљају да би вечерали.[10] Вечере постоје у распону, од основног оброка до државничког банкета.[12]

Антички Рим[уреди | уреди извор]

У доба Древног Рима, вечера се називала конвивија, што је био важан догађај за римске цареве и сенаторе да се окупе и дискутују своје односе.[13] Римљани су често јели и такође су уживали у рибљем сосу званом ликвамен (познат и као гарум) током својих забава.[14]

Енглеска[уреди | уреди извор]

У Лондону (око 1875 - око 1900), вечере су биле формалне прилике које су укључивале штампане позивнице и формалне РСВП-ове.[15] Храна која се служила на овим забавама кретала се од великих, екстравагантних дисплеја хране и неколико курсева јела, до једноставније хране и услуга.[15] Активности су понекад укључивале певање и рецитовање поезије, између осталог.[15]

Формална вечера[уреди | уреди извор]

Свечана вечера има неколико захтева. Прво, од учесника се захтева да носе вечерњу одећу као што је токсидо, са црном или белом краватом; друго, сва храна се служи из кухиње; треће, „ни посуђе, ни прибор за послуживање нису постављени на сто. Сву услугу и чишћење стола обављају батлери и друго услужно особље;” четврто служе се вишеструки курсеви; и на финално постоји редослед услуга и протоколи за седење.[12]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „диннер”. Оxфорд Енглисх Дицтионарy (3рд изд.). Оxфорд Университy Пресс. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  2. ^ а б в г МцМиллан С (2001). „Wхат Тиме ис Диннер?”. Хисторy Магазине. Архивирано из оригинала 08. 12. 2017. г. Приступљено 31. 12. 2017. 
  3. ^ Олвер, Лyнне. „Меал тимес”. Тхе Фоод Тимелине. Приступљено 2. 4. 2014. 
  4. ^ Стронг, стр. 250
  5. ^ "Теxт адаптед фром Тхе Цонверсатион Пиеце: Сценес оф фасхионабле лифе, Лондон, 2009", ат "Јохан Јосепх Зоффанy (Франкфурт 1733-Лондон 1810), Qуеен Цхарлотте (1744–1818) wитх хер Тwо Елдест Сонс ц.1765" он тхе Роyал Цоллецтион wебсите.
  6. ^ qуотед ин Тхе Оригинс оф Цонтемпорарy Франце: Тхе анциент рéгиме, бy Хипполyте Таине, Бк2, цх.1, п. 110 ин тхис едитион
  7. ^ Qуоте ин Иан Келлy, Цоокинг фор Кингс: тхе лифе оф Антонин Царêме тхе фирст целебритy цхеф, 2003:78. Фор гуестс оф Таллеyранд ат тхе Цхâтеау де Валенçаy, диннер ундер Царêме wас евен латер.
  8. ^ Фландерс, стр. 229–230
  9. ^ Ливинг фор Аппеаранцес (1855), п. 1, бy Хенрy Маyхеw анд хис бротхер Аугустус; Фландерс, 230
  10. ^ а б в „Теа wитх Граyсон Перрy. Ор ис ит диннер, ор суппер?”. Тхе Гуардиан. Лондон. август 2012. Приступљено 2013-08-15. 
  11. ^ „Авераге диннер тиме ис ноw 7:47пм ас wорк хоурс еат инто оур меал тимес”. Евенинг Стандард. 3. 10. 2007. 
  12. ^ а б Сеннетт, Јаy (2013-09-23). „Рулес оф Цивилитy: Диннер Етиqуетте – Формал Дининг”. Гентлеман'с Газетте. Приступљено 2019-08-21. 
  13. ^ Едwардс 2007, стр. 161–162.
  14. ^ Оксман, Олга (2015-08-26). „Гарум сауце: анциент Роме'с 'кетцхуп' бецомес а модерн-даy сецрет ингредиент”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-22. 
  15. ^ а б в Дразнин 2001, стр. 134–136.
  16. ^ Хисторy.цом Стафф (2009), „Хисторy оф Тханксгивинг”, Хисторy, А+Е Нетwоркс, Архивирано из оригинала 21. 1. 2018. г., Приступљено 12. 11. 2017 
  17. ^ Сифтон, Сам (15. 11. 2016), „Тхе Америцан Тханксгивинг”, Неw Yорк Тимес, Приступљено 12. 11. 2017 
  18. ^ Каган, Сарах (6. 12. 2016). „Wхат Тиме Схоулд I Серве Цхристмас Диннер?”. Епицуриоус (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-28. 
  19. ^ „Цхристмастиде: Тхе Целебратион Хас Јуст Бегун!”. ГетФед (на језику: енглески). 2018-12-20. Приступљено 2020-04-28. [мртва веза]
  20. ^ Генерал Библицал Студиес, Интерденоминатионал Цхристиан Траининг Центер; Фацебоок, Фацебоок; Тwиттер, Тwиттер. „13 Традитионал Диннер Праyерс фор Саyинг Граце”. Леарн Религионс (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-28. 

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Večera&oldid=27677428”