Водонично подробни атом

С Википедије, слободне енциклопедије

Водонично подробни атом (јон сличан водонику) је свако атомско језгро које има један електрон и стога је изоелектронско[1][2][3] са водоником. Ови јони носе позитивни набој , где је атомски број атома. Примери водонично подробних јона су He+, Li2+, Be3+ и B4+. Будући да су ови јони системи са две честице чија интеракција зависи само од растојања између тих честице, њихова (нерелативистичка) Шредингерова једначина[4][5][6] може се решити у аналитичкој форми, као и (релативистичка) Диракова једначина.[7][8] Решења су једноелектронске функције и називају се водонично подробним атомским орбиталама.[9]

Други системи се такође могу називати „водонично подробним атомима”, као што су муонијум (електрон који кружи око антимиона),[10][11] позитронијум (електрон и позитрон), одређени егзотични атоми (формирани са другим честицама), или Ридбергови атоми[12][13] (код којих је један електрон у тако високом енергетском стању да види остатак атома практично као тачкасти набој).[14]

Шредингерово решење[уреди | уреди извор]

У решењу Шредингерове једначине, која је нерелативистичка, атомске орбитале сличне водонику су својствене функције једноелектронског оператора угаоног момента L и његове z компоненте Lz. Водонично подробна атомска орбитала јединствено је идентификована вредностима главног квантног броја n, квантног броја угаоног момента l и магнетног квантног броја m. Енергетске својствене вредности не зависе од l или m, већ искључиво од n. Томе треба додати и двовредносни спински квантни број ms = ± ½, чиме се поставља сцена за Ауфбау принцип. Овај принцип ограничава дозвољене вредности четири квантна броја у електронским конфигурацијама вишеелектронских атома. У атомима сличним водонику све дегенерисане орбитале фиксних n и l, m и s варирају између одређених вредности (погледајте доле) формирајући атомску љуску.

Шредингеров једначина атома или атомски јона са више од једног електрона није решена аналитичим путем, због рачунарске потешкоће коју намеће Кулонска интеракција између електрона. Нумеричке методе се морају применинти да би се добиле (приближне) таласне функције или друга својства из квантно-механичких прорачуна. Због сферне симетрије (Хамилтониана), укупни угаони момент J атома је конзервирана количина. Многи нумерички поступци почињу од производа атомских орбитала које су својствене функције једноелектронских оператора L и Lz. Радијални делови ових атомских орбитала су понекад нумеричке табеле или су понекад Слејтерове орбитале. Помоћу упаривање угаоних момената конструишу се многоелектронске својствене функције J2 (и евентуално S2).

У квантно-хемијским прорачунима атомске орбитале попут водоника не могу послужити као основа експанзије, јер нису потпуне. Неквадратно интеграбилна стања континуума (Е > 0) морају бити укључена да би се добио комплетан скуп, и.е., да се обухвати целокупан једноелектронски Хилбертов простор.[15]

У најједноставнијем моделу, атомске орбитале водонично подробних јона су решења Шредингерове једначине у сферно симетричном потенцијалу. У овом случају, члан потенцијала је потенцијал који даје Кулонов закон:

где је

Након писања таласне функције као производ функција:

сферним координатама), где су сферни хармоници, долази се до следеће Шредингерове једначине:

где је приближно, маса електрона (прецизније, то је редукована маса система који се састоји од електрона и језгра), и је редукована Планкова константа.

Различите вредности од l дају решења са различитим угаоним моментом, где је l (ненегативни целобројни) квантни број орбиталног угаоног момента. Магнетни квантни број m (за који важи ) је (квантификована) пројекција орбиталног броја на z-осу. Погледајте овде за кораке који воде решењу ове јеначине.

Нерелативистичка таласна функција и енергија[уреди | уреди извор]

Решења Шредингерових 3Д сферно хармонијских орбитала у графиконима 2Д густине, са изворним кодом програма Матхематица на врху
Све својствене функције до n=4. Чврсте орбитале окружују запремину изнад одређеног прага густине вероватноће. Боје приказују комплексну фазу.

Поред l и m, из граничних услова постављених на R појављује се трећи цео број n > 0. Функције R и Y које решавају горње једначине зависе од вредности ових целих бројева, званих квантни бројеви. Уобичајено је да се таласне функције индексирају са вредностима квантних бројева од којих оне зависе. Коначни израз за нормализовану таласну функцију је:

при чему:

  • су генерализовани Лагерови полиноми са дефиницијом датом овде.
где је α константа фине структуре. Овде је редукована маса система језгро-електрон, која је, где је маса језгра. Типично, језгро је знатно масивније од електрона, тако да је (Међутим за позитронијум )
  • функција је сферично хармонична.

Паритет услед угаоне таласне функције је .

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ИУПАЦ. „исоелецтрониц”. Компендијум хемијске терминологије (Интернет издање).
  2. ^ Исоелецтрониц Цонфигуратионс Архивирано 2017-07-17 на сајту Wayback Machine iun.edu
  3. ^ A. A. Aradi & T. P. Fehlner, "Isoelectronic Organometallic Molecules", in F. G. A. Stone & Robert West (eds.) Advances in Organometallic Chemistry Vol. 30 (1990), Chapter 5 (at p. 190) google books link
  4. ^ Griffiths, David J. (2004). Introduction to Quantum Mechanics (2nd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-111892-8. 
  5. ^ „Physicist Erwin Schrödinger's Google doodle marks quantum mechanics work”. The Guardian. 13. 8. 2013. Приступљено 25. 8. 2013. 
  6. ^ Schrödinger, E. (1926). „An Undulatory Theory of the Mechanics of Atoms and Molecules” (PDF). Physical Review. 28 (6): 1049—70. Bibcode:1926PhRv...28.1049S. doi:10.1103/PhysRev.28.1049. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 12. 2008. г. 
  7. ^ P.W. Atkins (1974). Quanta: A handbook of concepts. Oxford University Press. стр. 52. ISBN 978-0-19-855493-6. 
  8. ^ T.Hey, P.Walters (2009). The New Quantum Universe. Cambridge University Press. стр. 228. ISBN 978-0-521-56457-1. 
  9. ^ In quantum chemistry an orbital is synonymous with "a one-electron function", a square integrable function of , , .
  10. ^ IUPAC (1997). „Muonium”. Ур.: A.D. McNaught, A. Wilkinson. Compendium of Chemical Terminology (2nd изд.). Blackwell Scientific Publications. ISBN 978-0-86542-684-9. doi:10.1351/goldbook.M04069. 
  11. ^ V.W. Hughes; et al. (1960). „Форматион оф Муониум анд Обсерватион оф итс Лармор Прецессион”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 5 (2). Бибцоде:1960ПхРвЛ...5...63Х. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.5.63. 
  12. ^ Галлагхер, Тхомас Ф. (1994). Рyдберг Атомс. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-02166-1. 
  13. ^ Шибалић, Никола; С Адамс, Цхарлес (2018). Рyдберг Пхyсицс (на језику: енглески). ИОП Публисхинг. Бибцоде:2018рyпх.боок.....С. ИСБН 9780750316354. дои:10.1088/978-0-7503-1635-4. 
  14. ^ Ниссен, Силас Боyе (2020). Поинт Партицлес то Цаптуре Поларизед Ембрyониц Целлс & Цолд Поолс ин тхе Атмоспхере (ПхД). Ниелс Бохр Институте, Фацултy оф Сциенце, Университy оф Цопенхаген. 
  15. ^ Тхис wас обсервед ас еарлy ас 1928 бy Е. А. Хyллераас, З. ф. Пхyсик вол. 48, п. 469 (1928). Енглисх транслатион ин Х. Хеттема, Qуантум Цхемистрy, Цлассиц Сциентифиц Паперс, п. 81, Wорлд Сциентифиц, Сингапоре (2000). Латер ит wас поинтед оут агаин бy Х. Схулл анд П.-О. Лöwдин, Ј. Цхем. Пхyс. вол. 23, п. 1362 (1955).

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]