Вретанија
Вретанија или Вратанија је црквени и географски појам којег су придошли Срби из Османског царства користили у 17. и 18. веку као синоним за део „Словинске крајине” (Вараждински генералат), где су као граничари (крајишници) били у војној служби Хабзбуршке монархије.
Назив „Вретанија” идентичан је називу Бретанија или Британија, а настао је одлуком канцеларије пећких патријарха да нову црквену организацију православних Срба на тлу Марчанске или Ускочке епархије, назову истим именом које се у западном хришћанству користило за Велику Британију (симбол најзападније границе хришћанства у средњем веку).[1] Вретанија се као име описане области користило најчешће од стране српског свештенства, молдавске властеле и српских иконописаца.[1] Руски владари у раздобљу од 1651—1717. године, у својим препискама са српским црквеним великодостојницима, називали су Вретанију и „српском земљом”.[2]
Граничиним пределима Вретаније сматрале су се „горске косе и огранци Билогоре са Севера, Калника са Запада, Марчанскога хумља и Мославачке хоре са Југа, те речица Илова са Истока”,[1] као и неколико мањих села у Подравини. Данас је то подручје саставни део северозападне Хрватске, подељено између неколико жупанија: Копривничко-крижевачке, Вараждинске, Бјеловарско-билогорске, Загребачке и Сисачко-мославачке жупаније.
Након миграција и последица ратова, Срба је остало у веома малом броју на простору бивше Вретаније (тзв. калничко-билогорски Срби) у двадесетак мањих насеља. Духовни центар Срба из тог краја је манастир Лепавина из 16. века, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Грујић 1913, стр. 15.
- ^ Долгова ет ал. 2009, стр. 266; 312; 316; 384; 387.
Литература[уреди | уреди извор]
- Гавриловић, Славко (1993). Из историје Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XV-XIX век). Београд: Филип Вишњић.
- Грујић, Радослав (1930). Споменица о Српском православном владичанству пакрачком. Пакрац: Издање свештенства Владичанства пакрачког.
- Грујић, Радослав (1931). Пакрачка епархија: Историско-статистички преглед. Нови Сад.
- Долгова, Светлана; Иванова, Екатарина; Турилов, Анатолий; Суботин-Голубовић, Татјана (2009). Москва — Сербия. Белград — Россия: сборник документов и материалов. Т. 1: Общественно-политические связи XVI-XVIII вв. Београд — Москва: Архив Србије/Главное архивное управление города Москвы/Федеральное архивное агентство/Российский государственный архив древних актов. ИСБН 978-86-81511-45-9. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 16. 12. 2016.
- Ивић, Алекса (1923). „Марчанска епископија од Симеона Вретање до Гаврила Предојевића (1609-1642)”. Браство. 17: 156—165.
- Куделић, Златко (2004). Католичко-православни пријепори о црквеној унији и гркокатоличкој Марчанској бискупији тијеком 1737. и 1738. године. Загреб: Хрватски институт за повијест.
- Сучевић, Бранко П. (1953). „Развитак „Влашких права” у Вараждинском генералату”. Хисторијски зборник (ПДФ). Загреб: Повијесно друштво Хрватске. Архивирано из оригинала (ПДФ) 07. 08. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2016.
- Трифковић, Срдјан (2010). Тхе Крајина Цхроницле: А Хисторy оф Сербс ин Цроатиа, Славониа анд Далматиа. Цхицаго-Отаwа-Лондон: Тхе Лорд Бyрон Фоундатион фор Балкан Студиес.
