WД40 понављање

С Википедије, слободне енциклопедије
WД домен, Г-бета понављање
Тракасти дијаграм C-терминалног WД40 домена протеина Туп1 (транскрипционог корепресора код квасца), који поприма облик бета-пропелера са седам лопатица. Трака је обојена од плавог Н-терминуса до црвеног C-терминуса.[1]
Идентификатори
СимболWД40
ПфамПФ00400
Пфам кланЦЛ0186
ИнтерПроИПР001680
ПРОСИТЕПДОЦ00574
СЦОП1гп2
СУПЕРФАМИЛY1гп2
ЦДДцд00200

WД40 понављање (WД, бета-трансдуцинско понављање) је кратак структурни мотив од приближно 40 аминокиселина, који се често завршава са дипептидом триптофан-аспартинска киселина (W-D).[2] Неколико понављања овог типа се комбинује да формира WД домен.

Структура[уреди | уреди извор]

Протеини који садрже WД мотив имају од 4 до 16 понављајућих јединица, које формирају кружну бета-пропелерску структуру.[3][4]

Функција[уреди | уреди извор]

Протеини са WД понављањем су велика фамилија, која је присутна код свих еукариота. Они су имплицирани у разноврсне функције у опсегу од преноса сигнала и транскрипционе регулације до контроле ћелијског циклуса, аутофагије и апоптозе. Заједничка функција свих ових протеина је координација мултипротеинских комплекса, при чему понављајуће јединице служе као крута основа за протеинске интеракције. Специфичност протеина је одређена секвенцама изван самих понављања. Примери оваквих комплекса су Г протеини (бета подјединица је бета-пропелер), ТАФИИ транскрипциони фактор, и Е3 убиквитинска лигаза.[3][4]

Примери[уреди | уреди извор]

Људски гени који корирају протеине са овим доменом су:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ PDB: 1ерј​; Спрагуе ЕР, Редд МЈ, Јохнсон АД, Wолбергер C (2000). „Струцтуре оф тхе C-терминал домаин оф Туп1, а цорепрессор оф трансцриптион ин yеаст”. ЕМБО Ј. 19 (12): 3016—27. ПМЦ 203344Слободан приступ. ПМИД 10856245. дои:10.1093/ембој/19.12.3016. 
  2. ^ Неер ЕЈ, Сцхмидт ЦЈ, Намбудрипад Р, Смитх ТФ (1994). „Тхе анциент регулаторy-протеин фамилy оф WД-репеат протеинс”. Натуре. 371 (6495): 297—300. ПМИД 8090199. дои:10.1038/371297а0. 
  3. ^ а б Смитх ТФ, Гаитатзес C, Саxена К, Неер ЕЈ (1999). „Тхе WД репеат: а цоммон арцхитецтуре фор диверсе фунцтионс”. Трендс Биоцхем. Сци. 24 (5): 181—5. ПМИД 10322433. дои:10.1016/С0968-0004(99)01384-5. 
  4. ^ а б Ли D, Робертс Р (2001). „WД-репеат протеинс: струцтуре цхарацтеристицс, биологицал фунцтион, анд тхеир инволвемент ин хуман дисеасес”. Целл. Мол. Лифе Сци. 58 (14): 2085—97. ПМИД 11814058. дои:10.1007/ПЛ00000838. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]