Ја сам легенда

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Ja sam legenda (film).

Ja sam legenda
Izdanje Čarobne knjige iz 2008.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	I Am Legend
Autor	Ričard Metison
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	horor
Izdavanje
Izdavač	Čarobna knjiga
Broj stranica	190 (srpsko izdanje)
Tip medija	tvrd povez
Prevod
Prevodilac	Draško Roganović
Datum izdavanja	2008.
Hronologija
Prethodnik	Strast nedeljom
Naslednik	The Shrinking Man
Podaci preuzetisa sa carobnaknjiga.co.yu. Moguće razlike među izdavačima.

Ja sam legenda je post apokaliptični horor roman američkog pisca Ričarda Metisona napisan 1954. godine. Govori o apokaliptičkom periodu ljudske vrste i nastanku novih mutiranih bića usled nepoznatog virusa. Priča romana se gotovo u celosti odigrava u futurističkom razdoblju Los Anđelesa. Roman je uticao na savremeni razvoj književnosti sa tematikom zombija i vampira. Iako se njihovo stanje može preneti i ujedom, a beli luk je stvar koja ih odbija malo je sličnosti sa kasnijim vampirima koji su razvili njegovi naslednici, koji se više fokusiraju na gotičku fikciju, dok su u romanu vampiri sličniji zombijima. Roman je dosta popularizovao žanr zombija i svetske zombi apokalipse.

U SFR Jugoslaviji ovaj roman je prvi put objavljen u ediciji "Biblioteke Kentauer" 1979. godine.

Radnja

Robert Nevil je jedan od retkih preživelih stanovnika zemlje tokom pandemije nepoznatog virusa koji je najveći deo svetsle populacije mutirao i pretvodio u hibridna bića slična vampirima. Kao i tradicionalni vampiri oni takođe imaju averziju prema sunčevoj svetlosti, bledoputi su i hrane se krvlju.

Radnja je smeštena u Los Anđelesu 1976. godine i prati Nevilov život u godinama nakon izbijanja pandemije dok on pokušava da shvati, istraži i eventualno izleči nepoznatu bolest. Nebil preživljava noći tako što se zabarikadirava u svojoj kući do svitanja, a nakon toga se vozi gradom dok su vampiri neaktivni i ubija ih drvenim kolcima i skupljlja zalihe hrane. Povremeno se kroz Nevilove flešbekove otkriva njegova prošlost u kojoj je morao da spali tela njegove žene i ćerke koje su se zarazile. Nakon napada depresije i stanja alkoholizma u kome je tražio utehu on dolazi do zaključka da moraju da postoje neki naučni i logični razlozi koji su doveli do pojave mutiranih vampira, pa rešava da obavi istragu. Nabavlja knjige i druge istraživačke spise i materijale iz biblioteke i postepeno otkriva da je uzrok bolesti bakterijski i da verovatno potiče od bakterije Bacilus čiji neki sojevi mogu da zaraze i žive i mrtve organizme. Njegovi dalji eksperimenti otkrivaju da su bakterije vrlo osetljive na beli luk i sunčevu svetlost, što može dovesti do njenoh uništenja. Jednog dana kad Nevil u ulici nađe povređenog psa lutalicu to ga ispunjava radošću i očajnički tražeči društvo on pridobija poverenje psa donoseći mu hranu, ali pas posle nedelju dana ipak ugine što Nevila dosta pogađa.

Nevil nastavlja svoja istraživanja i na vampirima koje zarobi tokom dana i stvara nove teorije da je njihovo ponašanje i dalje psihološki uslovljeno uverenjima koja ta osoba poseduje. Kao primer navodi da bi se čovek koji je bio hrišćanin pre mutacije plašio krsta, dok se vampir koji je pre mutacije bio jevrejin ne bi plašio.

Nastavkom istraživanja saznaje da vampiri na sebi poseduju anaerobne organizme koji su u simbiozi sa njima zbog čega bakterije proizvode smesu koja odmah zatvara manje rane i da je zato njegovo oružje bilo neefikasno protiv njih. Ali kad im se nanesu šire i veće rane nekim oštrim predmetom aerobni organizmi ne mogu da podnesu izloženost kiseonikom oni postaju paraziti koji ubijaju domaćina. Sa novim saznanjem Nevil ubija znatno veći broj vampira svakodnevnim napadima, pa se broj njegovih noćnih posetilaca znatno smanjio. Dalje veruje da se pandemija nije proširila mnogo direktnim ujedima vampira koliko komarcima koji su glavni prenosnici bakterije. Ustanovljava i da postoje dve vrste vampira koji reagiju različito: oni koji su svesni i žive sa infekcijom i oni koji su umrli, ali ih je bakterija oživela.

Nakon tri godine tokom dana Nevil nailazi na preplašenu ženu koja stoji na svetlosti, ali se uplaši kad vidi beli luk. Nakon nekog vremena oni stiču međusobno poverenje, a on joj objašnjava svoju teoriju da je razvio imunitet protiv infekcije nakon što ga je pre nekoliko godina ugrizo zaraženi slepi miš. On želi da sazna da li je Rut, žena koju je upoznao zaražena ili imuna i uzima joj uzorak krvi, ali ga ona udari i onesvesti dok pregledava rezultate. Kad se probudi nalazi poruku koja mu je ostavila Rut gde mu kaže da je ona vampir koji je poslat da ga špijunira i da je on odgovoran za smrt njenog muža. Dalje sugeriše da su samo vampiri koje je bakterija oživela patološki nasilni, a da oni koji su bili živi kad su se zarazili nemaju te porive. Takođe piše da oni polako prevazilaze bolest i pokušavaju da izgrade novo društvo. Oni su razvili i lekove koji umanjuju teške simptome zaraze. Još mu piše da je u opasnosti i da bi trebao da napusti grad pošto će njeni ljudi pokušati da ga uhvate.

Nevil ipak odlučuje da ostane u svojoj kući pod predpostavkom da će oni biti civilizovaniji i da će se prema njemu odnositi pravedno. On jednog dana ispred kuće posmatra grupu živih vampira kako sa radošću ubijaju nežive vampire i tad puca na njih, ali oni uzvraćaju i ranjavaju ga i zarobe. Zatvaraju ga u ćeliju gde ga posećuje Rut koja mu za razliku od ostalih ne zamera i vode razgovor o efektima Nevilovih aktivnosti na novo društvo i iz milosti mu daje tablete kojima može da izvrši samoubistvo. On traži od Rut da ne dozvoli da društvo postane previše bezdušno i nemoralno, a ona obećava da će pokušati. Potom Nevil gleda kroz prozor svoje ćelije i vidi zaražene kako gledaju u njega sa istom mržnjom i strahom koji je nekad i on osećao prema njima. Shvata da je on ostatak starog čovečanstva i da dolazi nova rasa inficiranih. Be osuđuje njihovu ženju da ga ubiju nakon što je ubio toliko njima dragih osoba. Dok tablete koje je popio počinju da deluju zabavlja ga pomisao da će postati njihovo novo sujeverje i legenda, kao što su vampiri bili ljudima.

Filmske ekranizacije

Delo je tri puta filmski adaptirano, a u sve tri adaptacije, za razliku od knjige Nevil se prikazuje kao uspešni naučnik koji na kraju pronalazi lek i prenosi ga dalje kako bi spasio civilizaciju.

1964. godine izlazi prva ekranizacija pod nazivom Zadnji čovek na Zemlji u italijanskoj produkciji sa Vinsentom Prajsom u glavnoj ulozi.

1971. izlazi druga adaptacija pod imenom Čovek Omega gde se uklanjaju vampirske karakteristike osim njihove osetljivosti na svetlost. U glavnoj ulozi se pojavljuje Čarlton Heston.

2007. godine se pojavljuje treća ekranizacija pon nazivom kao i originalni naslov knjige Ja sam legenda u režiji Frensisa Lavrensa sa Vilom Smitom u glavnoj ulozi. Ovde je isto izmenjen tok nekih stvari, pa se ovde na kraju Nevil žrtvuje da bi spasio čovečanstvo umesto da bude pogubljen za zločine nad preživelim vampirima. Radnja filma je isto pomerena i dešava se u periodu od 2009. do 2012. godineu Njujorku, a ne kao izvorno delo u Los Anđelesu.

Spoljašnje veze

I Am Legend Warner Bros Pristupljeno 28. 11. 2021.