Jererujk

Koordinate: 40° 26′ 26″ S; 43° 36′ 52″ I / 40.4405452° S; 43.614373500000056° I / 40.4405452; 43.614373500000056
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jereruk
Երերույքի տաճար
Ostaci bazilike Jereruk
Jereruk na karti Jermenije
Jereruk
Jereruk
Lokacija na mapi Jermenije
Osnovne informacije
LokacijaAnipemza, Širak  Jermenija
Koordinate40° 26′ 26″ S; 43° 36′ 52″ I / 40.4405452° S; 43.614373500000056° I / 40.4405452; 43.614373500000056
ReligijaHrišćanstvo
DržavaJermenija
RukovodstvoEparhija širačka
Osnivanje4. ili 5. vek
Jererujk
Երերույքի տաճար
Svetska baština Uneska
Zvanično imeJererujk
MestoJermenija Uredi na Vikipodacima
Koordinate40° 26′ 24″ S; 43° 36′ 33″ I / 40.439989° S; 43.609183° I / 40.439989; 43.609183
Uključuje
  • Q43091932 Edit this on Wikidata
Kriterijumkulturna: iii, iv, vi
Referenca10
Upis1995 (10. sednica)
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/tentativelists/10/

Jererujk (jerm. Երերույքի տաճար, Yereruyki tachar) je arheološki lokalitet koji karakteriše prisustvo drevne jermenske crkve. Nalazi se u blizini sela Anipemza, u pokrajini Širak u Jermeniji. Jererujk je izgrađen na visoravni u blizini reke Ahurjan, koja definiše granicu između Jermenije i Turske, na 5 kilometara jugoistočno od drevnog grada Ani.[1]

Jedan je od najstarijih sačuvanih hrišćanskih građevina u Jermeniji i zbog toga nalazi se pod pokroviteljstvom Uneska, kao svetska baština.[2]
Ova bazilika je jedan od drevnih primera jermenske arhitekture u ranoj hrišćanskoj umetnosti, a njena gradnja je započeta u 4. veku[3], a nakon toga prekinuta u 5. veku[4], da bi bazilika konačno bila završena u 6. veku[5].

Iako se ova bazilika ne pominje ne u jednim izvorima[6], nakon analiziranja arhitektonskih karakteristika, dokazano je da postoji nekoliko sličnih građevina u Siriji.[7][8][9]

Etimologija i istorija[uredi | uredi izvor]

Na jermenskom jeziku Jererujk označava tresenje. Prema tradiciji, hram je dobio ime iz jednog arhitektonskog rešenja, na kojem je, gledajući u njega iz daleka, delovalo kao da se objekat na rešenju trese.
Jererujk je jedan od najranijih primera jermenske crkvene arhitekture i jedna od najvećih srednjevekovnih struktura koja je delimično sačuvana. Prema istaknutom jermenskom arhitekti Torosu Toramanianu, Jererujk je jasan i možda najraniji primer baziličkog stila jermenskih crkvenih objekata koji su izgrađeni na stubovima.[10]
Crkva je bila okružena debelim zidovima, a iz okolnih zgrada, podzemnih prostorija i akumulatora vode vidi se da je ova bazilika bila centar razvijene stambene zajednice. Nije poznat podatak o osnivačima ove bazilike, ali se zna da je u 11. veku renovirana trudom supruge Ovnanesa III.

Bazilika[uredi | uredi izvor]

Objekat se sastoji od tri bočna broda, strukturirana sa debelim bočnim zidovima. Sa zapadne, severne i južne strane objekata nalaze se arkade, dve male kapele pored apsida i dve absidalne niše na kraju bočnih arkada. Bazilika je verovatno bila pokrivena drvenim nosačima. Severoistična kapela drži najveći deo dva nadvišena svoda, na kojima je jedan nagnut, veći u blizini broda).[11]
Ova bazilika ima velike sličnosti u gradnji sa sirijski bazilikama, jer sve one imaju tornjeve na zapadnoj fasadi i dekorativne trake na prozorima. Na istočnom kraju južne fasade nalazi se grčki[12][13][14] natpis sličan onom u sirijskoj crkvi Svetog Simeona iz 5. veka.[15][16][17][18][19]
Zajedno sa bazilikom Tekor u Turskoj[20] i katedralom u Zvartnocu, bazilika Jererujk je jedna od retkih jermenskih crkvi izgrađena crepoidom. Sa južne i severne strane nalazi se zabat, sa vezanim vencom na bazi dve kolone i listovima kapitela.[21] Zapadnu fasadu karakterišu dva prozora, poput onih na glavnoj fasadi, sa različitim dekorativnim elementima i u visokom delu fasade, sa prozorima koji osvetljavaju brod.
Bazilika je ranije bila obojena, ali danas se boje mogu videti samo na prozoru apsida i na kompoziciji arhitrava na južnoj fasadi.[22][23][24][25][26][27][28][29][30][31][32][33][34][35][36][37][38][39][40][41][42][43][44][45][46][47][48][49][50][51][52][53][54][55][56][57][58]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Patrick Donabédian, Ereruyk: nouvelles données sur l'histoire du site et de la basilique, Mélanges Jean-Pierre Mahé, Travaux et Mémoires 18, Paris, 2014, p. 241-284.
  2. ^ The basilica and archaeological site of Yererouk (#), UNESCO World Heritage Centre, Pristupljeno 18. 03. 2009 
  3. ^ Ererouk, Armenian Studies Program at California State University, Fresno, Arhivirano iz originala 20. 06. 2008. g., Pristupljeno 18. 03. 2009 
  4. ^ Murad Hasratian, Early christian architecture of Armenia, Zakneftegazstroy Ed, Mosca, 2000
  5. ^ Patrick Donabédian, Ereruyk: nouvelles données sur l'histoire du site et de la basilique, Centre de Recherche d'Histoire et Civilisation de Byzance
  6. ^ Jean Claude Bessac, Observations sur la construction de la Basilique d'Ererouk en République d'Arménie in Syria, Beirut, Presses de l'Ifpo, 2012, p. 331-336.
  7. ^ H. Abich, Aus dem Kaukasischen Landern: Reisebriefe von Hermann Wien, 1896
  8. ^ H. GH. Alishan, Shirak, Venezia, 1881
  9. ^ T. Thoramanian, Niouter haykakam djhartarapetouthian matmoutian (Tools for the study of Armenian architecture history), Erevan, 1942
  10. ^ Armen, Garbis (1992), An Architecture of Survival. ISBN 978-0-9695988-0-0. str. 71.
  11. ^ A. Khatchatrian, L'architectture Arménienne du IV au VI siècle, Paris, 1971, pp. 45-48;95-96
  12. ^ H. Manandian, Knnakan tesoutioun Hay zoghovrdi patmouthian (Critical Anthology of the history of Armenian people), vol. III 2^ part, Erevan, 1960, pag.273
  13. ^ H. A. Orbeli, Divan Hay vimagrouthian (Corpus Inscriptionum Armenicarum), vol. I, Erevan, 1966, pag.58
  14. ^ H. Shahkhatouniants, Storahrouthioun Kathoghikè Edchmiatzni yev hing garavatsn Ayrarata (Description of Edchmiatzin convent and the five Regions of Ayrarat), vol. II, Edchmiatzin, 1842, pp. 43-44
  15. ^ K. J. Basmadjian, Les inscriptions arméniennes d'Ani de Bagnair et de Marmachen, Revue de l'Orient chrétien, vol. III
  16. ^ H. H. Eprikian, Patkerazard bnashkharhik bararan (Illustrated Geographic Dictionary), vol. I, Venice, 1900, pag.694
  17. ^ G. Hovsepian, Kartez hay hnagroutian (Atlas of Armenian antiques), Shoghakat, n.1, Vagharshapat, 1913, pag.179
  18. ^ S. Djalaliants, Djhanaparhordouthioun i Metzn Hayastan (Journey to Major Armenia), vol. III, Tiflis, 1858, pag.15
  19. ^ K. Kostaniants, Vimakan Taregirk (Corpus Inscriptionum Annuarum), Biblioteca Armeno-Georgica, St. Petersburg, 1913, pag.21
  20. ^ T. Thoramanian, Patmakan hay djhartarapetouthioun, Tekori dachar(i) (Architettura armena storica; il tempio di Tekor), vol. I, Tiflis, 1911, pp. 50-52
  21. ^ G. Cubinasvili, Razyskanija po armjanskoy achitektury, Tiflis, 1967, pp. 90-94
  22. ^ Aa.Vv., Architettura armena dal IV al XVIII secolo, Milan, 1968
  23. ^ Aa.Vv., Architettura medievale armena, Rome, 1968, pag.78
  24. ^ F. W. Bissing, Der persische Palast und die Turmbasilika, Studien zur Kunst des Ostens, Hellerau, 1923, pp. 40-57
  25. ^ G. N. Cubinasvili, Bolnjskij Sion (Sion of Bolnisi), Tiflis, 1940, pag.149
  26. ^ P. Cuneo, Le basiliche paleocristiane armene, Corsi di cultura sull'arte ravennate e bizantina, Faenza, 1973, pp. 222-233
  27. ^ F. De' Maffei, Armenien, Berlin, 1968, pag.341
  28. ^ S. Der Nersessian, Armenia and the Byzantine Empire, Cambridge, Mass., 1945, pp. 63;86
  29. ^ S. Der Nersessian, The Armenians, London, 1969, pp. 101-102
  30. ^ O. Kh. Ghalpakhtchian, G. A. Sarkisian, A. V. Vlasov, Architektura armenii (Armenian Architecture), vol. III, Moscow, 1966, pp. 208-212
  31. ^ V. M. Haroutiounian, S. A. Safarian, Pamjatniki Armjanskovo zodcestva (The Monuments of Armenian architecture), Moscow, 1951, pp. 35-36
  32. ^ G. Hovsepian, Hay djhartarapetouthioun(i) Strzygowoskou nor ashkhathiamb (Armenian architecture according to Strzygowki studies), vol. I-II, Vagharshapat, 1921-1922, pp. 291-292
  33. ^ A. I. Jakobson, Ocerk istorii zodcestvenii V-XVII vekov (About the history of Armenian architecture from 5th to 17th Century), Moscow, 1950, pp. 12-17
  34. ^ A. Khatchatrian, Annexes des églises byzantines a plan central, Actes du XII° Congrès International des Etudes Byzantines, vol. III, Beograd, 1964
  35. ^ A. Khatchatrian, L'architecture arménienne, Vostran vol. I, Paris, 1948-1949, pp. 35-51
  36. ^ H. Koepf, Armenische Architektur, Vienna, 1969
  37. ^ D. K. Kouymjian, Armenian Architecture (IVth-VIIth Centuries): A Reassessment on the Occasion of an Exhibition, Beirouth, 1973, pag.15
  38. ^ R. Krautheimer, Early Christian and Byzantine Architecture, Baltimore, 1965, pp. 213-214
  39. ^ N. Ja. Marr, Ererujkskaja bazilika, armjanskij chram V-VI vv. (Ererouk Basilica, an Armenian temple in 5th-6th centuries), vol. XVIII, St. Petersburg, 1907
  40. ^ N. Ja. Marr, Materialy k istorii amjanskovo iskusstva v Sirake, Kamsarakanovskij period. Ererukskaja bazilika (Tools for the study of art history of Shirak Province. Period of Kamsarakan. Ererouk Basilica), vol. III, St. Petersburg, 1909, pag. 1091
  41. ^ N. Ja. Marr, Novije archeologiceskije dannye o prostrojkach tipa Ererujskoj baziliki (New documents about the structure of Ereouk Basilica), vol. XIX, St. Petersburg, 1909, pp. 64-68
  42. ^ N. Ja. Marr, Ereruiskaja bazilika, armyanskij chram V-VI vv. v okrestnostjach Ani (Ererouk Basilica, the Armenian temple of 5th-6th century near Ani), Erevan, 1968
  43. ^ St. Mnatsakanian, Nikoghayos Mar(i) yev haykakan djhartarapethoution(i) (Nicola Marr and Armenian architecture), Erevan, 1969, pp. 57-65
  44. ^ S. Mnatsakanian, N. Stepanian, Architectural monuments in the Soviet Republic of Armenia, St. Petersburg, 1971, pag.46
  45. ^ E. Neubauer, Armenische Baukunst vom vierten bis vierzehnten Jahrhundert, Dresda, 1970, pp. 12-14
  46. ^ A. Sahinian, Isskustvo Armenii (Armenian art), vol. II, Moscow, 1973, pp. 97-98
  47. ^ A. Sahinian, Kasakhi Bazilikayi djhartarapetoutioun(i) (The architecture of Kasakh Basilica), Erevan, 1955, pp. 87-99
  48. ^ A. Sahinian, Haykakan djhartarapetouthioun(i) vagh feodalizmi darashrdchanoum, IV-VI dd. (Armenian architecture in the first era of feudalism, 4th-6th centuries), vol. II, Erevan, 1964, pp. 105-110
  49. ^ A. Sahinian, Les basiliques a trois nefs de l'époque paleochrèttienne de l'Arménie, Bergamo, 1975
  50. ^ J. Schwieger, Neue Wege zur Erforschung von Ursprungsfragen altarmenischer Kirchenbauten, Vienna, 1927, pag.253
  51. ^ V. V. Sleev, Iskusstvo Armenii (Armenian art), vol. II, Moscow, 1960, pag.77
  52. ^ J. Strzygowski, Die Baukunst der Armenier und Europa, Vienna, 1918
  53. ^ j. Strzygowski, Origin of Christian Church Art, Oxford, 1923, pag.69
  54. ^ M. Thierry, L'architecture arménienne du IV au VI siècle, Paris, 1971, pp. 457-458
  55. ^ N. M. Tokarskij, Architektura drevnej Armenji (Ancient Armenian architecture), Erevan, 1946, pp. 49-53
  56. ^ N. M. Tokarskij, Po stranicam istotij Armjanskoj architektury (Along the pages of Armenian architecture history), Erevan, 1973
  57. ^ E. Utudjian, Mission technique en Arménie, Paris, 1962, pp. 101-108
  58. ^ E. Utudjian, Armenian Architecture 4th to 17th Century, Paris, 1967, pag.35

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Jererujk na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јерерујк&oldid=26797504”