Jovan Aktuarije
Jovan Zagarija Aktuarije (grč. Ἰωάννης Ζαχαρίου Ἀκτουάριος; oko 1275 – c. 1328),[1] sin Zaharije ( grč. Ζαχαρίας), bio je vizantijski lekar aktivan u Carigradu. On je imao titulu aktuarija, dostojanstva koje se na dvoru često dodeljivalo lekarima.[2][3]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Veoma malo se zna o događajima iz Aktuarijevog života. O njegovim datumima se raspravlja, jer neki smatraju da je živeo u jedanaestom veku, a drugi ga stavljaju tek na početak četrnaestog.[4] Verovatno je živeo krajem trinaestog veka, jer je jedno od njegovih dela posvećeno njegovom učitelju Josifu Racenditisu, koji je živeo u vreme vladavine Andronika II Paleologa (1282–1328). Pretpostavlja se da je jedan od njegovih kolega sa studija bio Apokauh, koga opisuje (iako ga nije imenovao).[5]
Aktuarije je napisao nekoliko knjiga o medicinskim temama, posebno, opsežnu raspravu o urinu i uroskopiji. Oko 1299. razmišljao je da se preseli u Solun, ali je odlučio da ostane u Carigradu; kasnije je postavljen za glavnog lekara kod cara.
Neka Aktuarijeva dela su prevedena na latinski, a objavljena u 16. veku.
Dela[uredi | uredi izvor]
- Περὶ ἐνεργειῶν καὶ παθῶν τοῦ ψυχικοὺ πνεύματος καὶ τῆς κατ' αὐτὸ διαίτης (lat. De Actionibus et Affectibus Spiritus Animalis, ejusque Nutritione). Ovo je psihološko i fiziološko delo u dve knjige, u kome se čini da se sva njegova razmišljanja zasnivaju na principima koje su uspostavili Aristotel, Galen i drugi.[6]
- Θεραπευτικὴ μέθοδος (lat. De Methodo Medendi). Šest knjiga koje su se do sada izdate postoje samo u latinskom prevodu, iako je Dic pre smrti prikupio materijal za grčko izdanje ovog i drugih svojih dela.[7][8]
- Περὶ οὔρων (lat. De Urinis). Traktat o urinu u sedam knjiga. Aktuarije je ovu temu obradio celovito i sa jasnim stilom; pisao je po postuplatima koje je Teofil Protospatar prethodno obradio, ali je dodao mnogo svojih originalnih doprinosa. To je najkompletniji i najsistematičniji rad na ovu temu iz perioda antike, toliko da je, do napretka nauke u 19. stoleću, nije napisano skoro ništa novo a prethodni naučnici su doslovno prepisavali teze iz ovog rada. Delo je prvi put objavljeno u latinskom prevodu Ambrozija Lea (1519), i više puta je preštampano; grčki original je prvi put objavljen u drugom tomu gore citiranog Idelerovog dela. Dela su kasnije objavljena u Parizu i Lionu.[9][4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Diamandopoulos, A. A. (2001). „Joannes Zacharias Actuarius. A witness of late Byzantine uroscopy, closely linked with Thessaloniki”. Nephrology Dialysis Transplantation. 16 (Supplement 6): 2—3. PMID 11568224. doi:10.1093/ndt/16.suppl_6.2
.
- ^ Dict of Ant. p. 611, b
- ^ Plinio Prioreschi - A History of Medicine: Byzantine and Islamic Medicine -2001 Page 91 "Johannes Aktuarios, therefore, should be translated into English as “John the court physician.” Of further interest is that in many modern languages (e.g., English, German, French, Italian, Spanish), the same word (actuary, Aktuar, actuaire, ..."
- ^ a b Greenhill, William Alexander (1867). Smith, William, ur. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston, MA. str. 17—18.
- ^ De Math. Med. Prnef. in i. ii. pp. 139, 169
- ^ Barchusen, Hist. Medic. Dial. 14. p. 338, &c.
- ^ See his preface to Galen De Dissect. Musc.
- ^ Praef. i. p. 139
- ^ Choulant, Handbuch der Bücherkunde für die Aeltere Medicin, Leipzig, 1841
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Dambasis, I. Ioannes Actuarius. Iatrika Chronika, 19661; vol. 7: 206 (in Greek)
- Hohlweg, A. "John Actuarius' de Methodo Medendi." In: Scarborough, J, ed. Symposium on Byzantine Medicine. Dumbarton Oaks Papers, Washington, Columbia, 1984; 121–133.
- Petros Bouras-Vallianatos, Innovation in Byzantine Medicine. The Writings of John Zacharias Aktouarios (c. 1275-c. 1330). Oxford Studies in Byzantium. Oxford: Oxford University Press, 2020.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
