Јован Актуарије
Јован Загарија Актуарије (грч. Ἰωάννης Ζαχαρίου Ἀκτουάριος; око 1275 – ц. 1328),[1] син Захарије ( грч. Ζαχαρίας), био је византијски лекар активан у Цариграду. Он је имао титулу актуарија, достојанства које се на двору често додељивало лекарима.[2][3]
Биографија[уреди | уреди извор]
Веома мало се зна о догађајима из Актуаријевог живота. О његовим датумима се расправља, јер неки сматрају да је живео у једанаестом веку, а други га стављају тек на почетак четрнаестог.[4] Вероватно је живео крајем тринаестог века, јер је једно од његових дела посвећено његовом учитељу Јосифу Рацендитису, који је живео у време владавине Андроника II Палеолога (1282–1328). Претпоставља се да је један од његових колега са студија био Апокаух, кога описује (иако га није именовао).[5]
Актуарије је написао неколико књига о медицинским темама, посебно, опсежну расправу о урину и уроскопији. Око 1299. размишљао је да се пресели у Солун, али је одлучио да остане у Цариграду; касније је постављен за главног лекара код цара.
Нека Актуаријева дела су преведена на латински, а објављена у 16. веку.
Дела[уреди | уреди извор]
- Περὶ ἐνεργειῶν καὶ παθῶν τοῦ ψυχικοὺ πνεύματος καὶ τῆς κατ' αὐτὸ διαίτης (лат. De Actionibus et Affectibus Spiritus Animalis, ejusque Nutritione). Ово је психолошко и физиолошко дело у две књиге, у коме се чини да се сва његова размишљања заснивају на принципима које су успоставили Аристотел, Гален и други.[6]
- Θεραπευτικὴ μέθοδος (лат. De Methodo Medendi). Шест књига које су се до сада издате постоје само у латинском преводу, иако је Диц пре смрти прикупио материјал за грчко издање овог и других својих дела.[7][8]
- Περὶ οὔρων (лат. De Urinis). Трактат о урину у седам књига. Актуарије је ову тему обрадио целовито и са јасним стилом; писао је по поступлатима које је Теофил Протоспатар претходно обрадио, али је додао много својих оригиналних доприноса. То је најкомплетнији и најсистематичнији рад на ову тему из периода антике, толико да је, до напретка науке у 19. столећу, није написано скоро ништа ново а претходни научници су дословно преписавали тезе из овог рада. Дело је први пут објављено у латинском преводу Амброзија Леа (1519), и више пута је прештампано; грчки оригинал је први пут објављен у другом тому горе цитираног Иделеровог дела. Дела су касније објављена у Паризу и Лиону.[9][4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Diamandopoulos, A. A. (2001). „Joannes Zacharias Actuarius. A witness of late Byzantine uroscopy, closely linked with Thessaloniki”. Nephrology Dialysis Transplantation. 16 (Supplement 6): 2—3. PMID 11568224. doi:10.1093/ndt/16.suppl_6.2
.
- ^ Dict of Ant. p. 611, b
- ^ Plinio Prioreschi - A History of Medicine: Byzantine and Islamic Medicine -2001 Page 91 "Johannes Aktuarios, therefore, should be translated into English as “John the court physician.” Of further interest is that in many modern languages (e.g., English, German, French, Italian, Spanish), the same word (actuary, Aktuar, actuaire, ..."
- ^ а б Greenhill, William Alexander (1867). Smith, William, ур. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston, MA. стр. 17—18.
- ^ De Math. Med. Prnef. in i. ii. pp. 139, 169
- ^ Barchusen, Hist. Medic. Dial. 14. p. 338, &c.
- ^ See his preface to Galen De Dissect. Musc.
- ^ Praef. i. p. 139
- ^ Choulant, Handbuch der Bücherkunde für die Aeltere Medicin, Leipzig, 1841
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Dambasis, I. Ioannes Actuarius. Iatrika Chronika, 19661; vol. 7: 206 (in Greek)
- Hohlweg, A. "John Actuarius' de Methodo Medendi." In: Scarborough, J, ed. Symposium on Byzantine Medicine. Dumbarton Oaks Papers, Washington, Columbia, 1984; 121–133.
- Petros Bouras-Vallianatos, Innovation in Byzantine Medicine. The Writings of John Zacharias Aktouarios (c. 1275-c. 1330). Oxford Studies in Byzantium. Oxford: Oxford University Press, 2020.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
