Jovan Damjanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jovan Damjanović
Lični podaci
Puno ime Jovan Damjanović
Datum rođenja (1982-10-04)4. oktobar 1982. (41 god.)
Mesto rođenja Knin, SFRJ
Visina 1,92 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
Sinđelić Beograd
Crvena zvezda
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2000—2001 Sutjeska Nikšić 5 (0)
2002 Radnički Obrenovac 15 (1)
2002—2003 Rad 34 (4)
2004 Železnik 14 (1)
2005—2006 Borac Čačak 37 (14)
2006—2007 Rid 36 (9)
2007—2009 Paderborn 07 31 (8)
2009—2010 Vehen Visbaden 23 (1)
2011—2012 Borac Čačak 29 (8)
2012—2013 Dinamo Minsk 25 (6)
2013 → Dinamo Brest 4 (0)
2013 OFK Beograd 9 (4)
2014 Hunan Bilovs 17 (8)
2015 Novi Pazar 11 (0)
2016 Voždovac 9 (1)
Reprezentativna karijera
1998 SR Jugoslavija do 16 3 (0)
2000—2001 SR Jugoslavija do 18 8 (5)
2011 Srbija 3 (0)
Trenerska karijera
2018 Voždovac
2020—2021 Voždovac
* Datum aktuelizovanja: 18. april 2021.

Jovan Damjanović (Knin, 4. oktobar 1982) je bivši srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener. Igrao je na poziciji napadača.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Počeo je da trenira fudbal sa devet godina u beogradskom Sinđeliću, a potom je prošao mlađe kategorije Crvene zvezde.[1] Nakon mlađih selekcija Crvene zvezde, bio je na pozajmici u nikšićkoj Sutjesci.[2] Početkom 2002. godine odlazi na šest meseci u drugoligaša Radnički iz Obrenovca.[3] Nakon toga igra u najvišem rangu, Prvoj ligi SCG, za Rad, Železnik i čačanski Borac.[4]

Leta 2006. odlazi u austrijskog bundesligaša Rid. Nakon godinu i po dana u Ridu, Damjanović na polusezoni 2007/08. prelazi u nemačkog drugoligaša Paderborn. Paderborn je na kraju sezone ispao u niži rang takmičenja, pa je Damjanović sezonu 2008/09. proveo u trećoj ligi Nemačke. Nakon toga je igrao za još jednog nemačkog trećeligaša, Vehen Visbaden.[4]

Od 2011. je ponovo nastupao za čačanski Borac, zatim je tokom 2012. i 2013. igrao u Belorusiji za Dinamo Minsk i Dinamo Brest a u leto 2013. se vratio u Srbiju i potpisao za OFK Beograd.[5] U dresu kluba sa Karaburme je proveo jednu polusezonu, tokom koje je na devet utakmica u prvenstvu i tri u Kup takmičenju postigao četiri gola. U februaru 2014. odlazi u kineskog druoligaša Hunan.[6]

Krajem avgusta 2015. je potpisao za superligaša Novi Pazar,[7] a januara 2016. je prešao u Voždovac,[8] odakle nakon jedne polusezone završava igračku karijeru.

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Sa reprezentacijom SR Jugoslavije do 18 godina je igrao na Evropskom prvenstvu 2001. u Finskoj gde je osvojeno četvrto mesto.[9] Na tom turniru Damjanović je postigao tri gola.

Damjanović je u maju 2011, dobio prvi poziv u seniorsku reprezentaciju Srbije. Selektor Vladimir Petrović Pižon ga je uvrstio na spisak igrača za prijateljske utakmice protiv Južne Koreje i Australije.[10] Damjanović je debitovao za reprezentaciju Srbije 3. juna 2011. u Seulu protiv Južne Koreje. Igrao je i četiri dana kasnije protiv Australije u Melburnu, a svoj treći i ujedno poslednji nastup za nacionalni tim je imao 10. avgusta 2011. protiv Rusije.[4]

Nakon igračke karijere[uredi | uredi izvor]

U julu 2016. je postavljen za direktora omladinske škole FK Voždovac.[11] Nakon smene Branka Vojinovića u septembru 2018, Damjanović je postavljen za trenera Voždovca,[12] i na toj funkciji se zadržao tri nedelje do dolaska Dragana Aničića.[13] Vratio se na funkciju direktora omladinske škole, a u avgustu 2019. je postavljen za sportskog direktora FK Voždovac.[14] Nakon smene Radomira Kokovića u martu 2020, Damjanović je po drugi put postavljen za trenera Voždovca.[15] Na toj funkciji je bio do 12. aprila 2021. godine kada je smenjen.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Direktor omladinske škole FK Voždovac, Jovan Damjanović – “Pravimo velike fudbalere, ali i ljude!””. fkvozdovac.rs. 27. 3. 2019. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  2. ^ „INTERVJU – Jovan Damjanović: Ajaks birao Ibra ili ja, Venger zvao u Arsenal, a meni samo Zvezda bila važna”. mozzartsport.com. 19. 2. 2020. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  3. ^ „Filipović: Nedostaju nam inostrani mečevi”. blic.rs. 8. 2. 2002. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  4. ^ a b v „Jovan Damjanović”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  5. ^ „Perović, Bates i Damjanović u OFK Beogradu”. novosti.rs. 30. 8. 2013. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  6. ^ „OFK Beograd oslabljen, Damjanović odlazi u Kinu”. novosti.rs. 25. 2. 2014. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  7. ^ „Novi Pazar doveo bivšeg napadača Zvezde”. mozzartsport.com. 31. 8. 2015. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  8. ^ „Gužva u Zmajevom gnezdu - u Voždovac stigao i Jovan Damjanović”. mozzartsport.com. 21. 1. 2016. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  9. ^ „Jugoslavija četvrta”. glas-javnosti.rs. 30. 7. 2001. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  10. ^ „Pižon hoće pobednike”. novosti.rs. 27. 5. 2011. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  11. ^ „Jovan Damjanović novi direktor omladinske škole”. fkvozdovac.rs. 21. 7. 2016. Pristupljeno 13. 3. 2020. 
  12. ^ „Damjanović na klupi Zmajeva”. sportklub.rs. 26. 9. 2018. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  13. ^ „Dragan Aničić od Voždovčana traži rok en` rol i hevi metal na terenu”. zurnal.rs. 15. 10. 2018. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  14. ^ „REORGANIZACIJA NA KROVU – MIRKOVIĆ GENERALNI, DAMJANOVIĆ SPORTSKI DIREKTOR FK VOŽDOVAC”. fkvozdovac.rs. 26. 8. 2019. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  15. ^ „JOVAN DAMJANOVIĆ POSTAVLjEN ZA NOVOG ŠEFA STRUČNOG ŠTABA VOŽDOVCA”. fkvozdovac.rs. 12. 3. 2020. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  16. ^ „Jovan Damjanović više nije trener Zmajeva”. fkvozdovac.rs. 12. 4. 2021. Pristupljeno 18. 4. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Дамјановић&oldid=26798071”