Pređi na sadržaj

Jovan Raul Petralifas

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Jovan Komnin Raul Duka Anđel Petralif ((Grčki: Ἱωάννης Κομνηνός Ῥαούλ Δούκας Ἄγγελος Πετραλίφας; umro 1274. godine) bio je vizantijski plemić i vojni zapovednik za vreme cara Mihaila VIII Paleologa (1259–1282).

Život

[uredi | uredi izvor]

Jovan Raul Petralif je bio najstariji sin Aleksija Raula i neimenovane nećaka cara Nikeje Jovana III Duke Vataca (1221–1254). Imao je još tri brata, od kojih su dvojica poznata po imenu, pinkern Manojlo i Isak.[1][2][3] Porodica Raul kao i sve porodice stare aristokratije, patile su pod vladavinom cara Teodora II Laskarisa (1254–1258) koji je nastojao da smanji moć i uticaj plemstva. Car Teodor II Laskaris je umesto toga favorizovao ljude skromnog porekla, među kojima su bili braća Muzalon. Jedna od Jovanovih sestara bila je udata za carevog štićenika, Đorđa Muzalona, dok su Jovan i njegova braća bili zatvoreni (tačan datum nije jasan).[4][5]

Shodno tome, porodica je aktivno podržavala ubistvo braće Muzalon 1258. godine, nakon smrti cara Teodora II. Posle uzurpacije cara Mihaila VIII Paleologa (1259–1282), nagrađeni su visokim državnim funkcijama: posle svojih vojnih uspeha u narednih nekoliko godina, Jovan je imenovan protovestijarom, nasledivši titulu od Đorđa Muzalona.[6][7] Car Mihailo VIII je 1259. godine, poslao Jovana zajedno sa Jovanom Paleologom i Aleksijem Stratigopulom u pohod protiv epirsko-ahajskog saveza u Makedoniji, koji se završio odlučujućom nikejskom pobedom u bici kod Pelagonije. Posle pobede, Stratigopul i Raul su umarširali u Epir, zauzeli Artu i opseli Janjinu. Njihova dostignuća je, međutim, brzo poništio Jovan Duka, vanbračni sin epirskog vladara.[8][9] O njemu se ništa dalje ne zna, osim da je umro oko 1274. godine.[10][11]

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Godine 1261. Jovan se oženio Teodorom Paleologinom Kantakuzin, nećakom cara Mihaila VIII i udovicom Đorđa Muzalona. Sa njom je imao najmanje dve ćerke, Irenu i Anu.[12] Irena se udala za porfirogenita Konstantina Paleologa, trećeg sina Mihaila VIII.[13]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ ODB, Raoul (A. Kazhdan), p. 1771.
  2. ^ Polemis 1968, str. 173
  3. ^ Macrides 2007, str. 251, 259, 339, 342, 350
  4. ^ Polemis 1968, str. 173
  5. ^ Macrides 2007, str. 259, 298, 339, 342, 350
  6. ^ ODB, Raoul (A. Kazhdan), p. 1771.
  7. ^ Macrides 2007, str. 339, 342
  8. ^ Polemis 1968, str. 173
  9. ^ Macrides 2007, str. 347, 357, 365
  10. ^ ODB, "Raoulaina, Theodora" (A.–M. Talbot), p. 1772.
  11. ^ Nicol 1994, str. 36
  12. ^ Nicol 1994, str. 35–36
  13. ^ Polemis 1968, str. 160–161, 173

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8. 
  • Macrides, Ruth (2007). George Akropolites: The History – Introduction, Translation and Commentary. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921067-1.
  • Nicol, Donald M. (1994). "Theodora Raoulaina, Nun and Scholar, c. 1240–1300". The Byzantine Lady: Ten Portraits, 1250–1500. Cambridge and New York: Cambridge University Press. pp. 33–47. ISBN 0-521-45531-6.
  • Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
  • Vougiouklaki, Penelope (2003). "John Raoul". Encyclopedia of the Hellenic World, Asia Minor. Foundation of the Hellenic World. Retrieved 21 August 2012.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Раул_Петралифас&oldid=27832850”