Jurij Samarin

Jurij Samarin
Portret Samarina, rad Vasilija Tropinina
Lični podaci
Datum rođenja	(1819-04-21)21. april 1819.
Mesto rođenja	Sankt Peterburg, Ruska Imperija
Datum smrti	19. mart 1876.(1876-03-19) (56 god.)
Mesto smrti	Berlin, Nemačko carstvo

Jurij Fjodorovič Samarin (rus. Ю́рий Фёдорович Сама́рин; Sankt Peterburg, 3. maj 1819 — Berlin, 31. mart 1876) bio je vodeći ruski slovenofilski mislilac i jedan od arhitekata reforme o emancipaciji 1861. godine.

Biografija

Poticao je iz plemićke porodice i od malih nogu se družio sa Konstantinom Aksakovom. Bio je vatreni obožavalac Hegela i Homjakova,

Samarin je pohađao Moskovski univerzitet, gde je među njegovim nastavnicima bio i Mihail Pogodin. Došao je do uverenja da je „Pravoslavlje, i samo pravoslavlje, religija koju filozofija može da prepozna” i da „pravoslavna crkva ne može postojati odvojeno od Hegelove filozofije”. Samarinova disertacija je bila studija o uticaju Feofana Prokopoviča na Rusku pravoslavnu crkvu.

Kasnije se pridružio vladinoj službi i nastanio se u Rigi, gde ga je dobro ukorenjeni uticaj baltičkog nemačkog plemstva iznervirao do te mere da je pozvao vladu da pojača aktivnosti rusifikacije u regionu. Ovaj izliv šovinizma doveo je do njegovog kratkog zatvaranja u Petropavlovsku tvrđavu. (Samarinovo slovenofilstvo je označeno za panslavizam, koji je Nikolaj I posmatrao kao „buntovničku doktrinu“).

U svojim poslednjim godinama, Samarin je nastavio da obilno piše o nacionalnim i „seljačkim“ pitanjima, zalažući se za postepeno ukidanje kmetstva. Posle Januarskog ustanka savetovao je Nikolaja Miljutina da podrži poljsko seljaštvo kao oličenje „slovenske duše“ Poljske na račun „snaga latinizma“, tj. pobunjenog plemstva i katoličkog sveštenstva. Umro je u Berlinu od sepse i saһranjen je pored Һomjakova u Danilovu manastiru.