Ljubiša S. Adamović
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: unos vikiveza i inlajn referenci, transkripcija, fomatiranje, .... |
| Ljubiša S. Adamović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1928. |
| Mesto rođenja | Zemun, Kraljevina Jugoslavija |
| Naučni rad | |
| Polje | međunarodni ekonomski odnosi |
| Institucija | Ekonomski fakulutet u Beogradu, |
| Poznat po | Međunarodni ekonomski odnosi – savremene tendencije, Teorija međunarodne trgovine |
Ljubiša S. Adamović (Zemun, 1928) srpski je ekonomista, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.[1][2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Ljubiša Adamović rođen je 1928. godine u Zemunu. Osnovnu školu i gimnaziju u Beogradu i Kikindi (maturirao 1947). Radno iskustvo započinje kao student u redakciji Tanjuga u Beogradu. Posle diplomiranja je zaposlen u redakciji "Ekonomske politike" na problematici svetske privrede i međunarodnih ekonomskih odnosa. Godine 1957. izabran je za asistenta u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, a 1960. za naučnog saradnika. Diplomirao je na Novinarskoj i diplomatskoj visokoj školi u Beogradu 1952. godine. Poslediplomske studije iz ekonomskih nauka i magistratura na Ohajo univerzitetu (SAD) 1958. Doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1961. godine.[1]
Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu docent (1963), vanredan profesor (1967), redovni profesor (1972). Šef Katedre za međunarodne ekonomske odnose (1972. do 1992). Za člana Crnogorske Akademije nauka i umjetnosti izabran 1991. godine. Od 1992. godine je redovni profesor Državnog univerziteta Floride – Talahasi. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu bio prodekan za nastavu (1969.-1971), predsednik Komisije za poslediplomske studije i rukovodilac poslediplomskih studija „Međunarodna ekonomija“. Formirao je i predavao predmet „Međunarodni ekonomski odnosi“ na Ekonomskom fakultetu u Titogradu, zatim Ljubljani, Nišu, Kragujevcu, Skoplju, Sarajevu i Banja Luci.
Od 1995. godine je Direktor Studija Rusije i istočnoevropskih zemalja na Florida State University. Od 1998. do 2001. godine član je Saveta državnog univerziteta Floride. Redovni je član Naučnog društva ekonomista Jugoslavije, član Jugoslovenske Akademije ekonomskih nauka, član ASPEN instituta u Rimu, profesor Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta UN redovni član American Association for Advancement of Slavic Studies od 1983, American Economic Association od 1962, North American Association for Serbian Studies od 1985. g., a od 2002. član Izvršnog odbora.
Naučni rad[uredi | uredi izvor]
Objavio je oko 300 bibliografskih jedinica (članaka, eseja, priloga u zbornicima, knjiga) u Jugoslaviji i inostranstvu. Važniji radovi predstavljaju: Međunarodni ekonomski odnosi – savremene tendencije, (9 izdanja), Teorija međunarodne trgovine, (8 izdanja), Integracija i dezintegacija svetske privrede, (2 izdanja), Savremeni međunarodni odnosi, Konferencija UNCTAD, ur. i vodeći autor, Svetska proizvodnja i svetska trgovina, koautor, Jugoslavija i međunrodno ekonomsko okruženje, Društveno-ekonomski aspekti Mediterana i bezbednost SFRJ, Jugoslavija i SEV, Evropsko zajedničko tržište i Jugoslavija, Ekonomski aspekti politike nesvrstanosti, Economics of Non-alignment, Američko-jugoslovenski ekonomski odnosi posle Drugog svetskog rata (sa J. Lampe i R. Prickett), Yugoslav-American Economic Relations since World War II sa J. Lampe i R. Prickett, Duke University Press, Beyond Yugoslavia, kourednik sa S. Ramet, Vestvju Pres.
Osnovni naučni doprinos obuhvata tematiku institucionalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa, savremenog procesa međunarodne ekonomske integracije i položaja Jugoslavije u međunarodnim ekonomskim odnosima.
Međunarodna karijera[uredi | uredi izvor]
Držao je nastavu iz predmeta „Međunarodni ekonomski odnosi“ i „Komparativni ekonomski sistemi“ na: Florida State University (Tallahassee, Florida) 1962, 1974, 1978-80, 1984-92; Lehigh University (Bethelehem, Pennsylvania) 1963, 1968, 1973; Colgate University (Hamilton, Nenj York) 1981, Skidmore College (Saratoga Springs, Nenj York), 1982 Johns Hopkins University - Bologna Center (Bologna, Italy) 1972. Držao predavanja na brojnim inostranim univerzitetima (na ruskom, francuskom i engleskom). među kojima: Lomonosov (Moskva, SSSR), Institute of International Affairs (Nenj Delhi, India), University of Islamabad (Pakistan), Institute of Inernational Lanj and International Relations (Solun, Grčka), CESES (Milano, Italija), Instituto d'Affari Internazionali (Rim, Italija), Diplomatische Akademie (Beč, Austrija), Institute Solnjay de Sociologie (Brisel, Belgija), Universidada National de Mexico (Meksiko Siti), i na univ. Cambridge i Oxford, univ. Tokio i Jokohama (Japan), univ. u Buenos Airesu, Akademija nauka Gruzije (Tbilisi), Akademija nauka Jermenije (Erevan), na univerzitetima u Pekingu, Šangaju itd.
U SAD držao predavanja na preko dvadeset univerziteta, među kojima: MIT (Cambridge, Mass.), Harvard University (Boston, Mass.) Columbia (Nenj York), Case Western Reserve University (Cleveland, Ohio), UCLA, Berkley, Davis (California), itd.
Profesor Adamović je obavljao značajne javne i društvene aktivnosti: generalni sekretar Saveza udruženja univerzitetskih nastavnika Jugoslavije, predsednik Komisije za međunarodnu saradnju UK SK, član Saveta Međunarodnog centra za društvene nauke BU, član Komisije za međunarodnu saradnju BU, predsednik Saveta Centra za sodelovanje z deželami v razvoju (Ljubljana).
Kongresi[uredi | uredi izvor]
U forumima međunarodnih institucija je član Izvršnog komiteta Saveza za društvene nauke Mediterana, član Izvšnog komiteta Međuuniverzitetskog centra (Dubrovnik), član direktorijuma Instituta za međunarodno pravo i privredni razvoj (Vašington, SAD); konsultant Konferencije UNKTAD za pitanja međunarodne trgovine, itd. Učestvovao je u radu niza međununarodnih tela i organizacija: UN, EEZ i SEV. Bio je dugo član redakcionog odbora međunarodnog naučnog časopisa “ The Economics of Planning „, predsednik saveta NIP “Kultura“, predsednik redakcijskog odbora časopisa „Izvoz“, član redakcije časopisa „Ekonomist“, „Ekonomski anali“ i „Poslovna politika“. U „Ekonomskoj enciklopediji“ i „Ekonomskom leksikonu“ bio urednik odeljka za „Svetsku privredu“.
Učestvovao je sa referatima na brojnim međunarodnim kongresima i skupovima iz domena međunarodnih ekonomskih odnosa, među kojima su i: Evropska banka za obnovu i razvoj i tranzicija privreda istočno-evropskih zemalja (London 1991), Meunarodna konferencija o uvođenju konvertibilnih valuta u Istočnu Evropu (Beč 1991), Svetski kongres Udruženja za međuarodne studije (San Diego -1996, Toronto 1997, Mineapolis 1998), New Orleans 2001. Nosilac je Ordena rada sa Srebrnim vencem (1968); Ordena rada sa Crvenom zastavom (1980); i brojne zahvalnice. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda u oblasti društvenh nauka u 1988. za delo „Integracija i dezintegracija svetske privrede“.