Džehenem

Džehenem (arap. جهنم pakao) u islamu, je kao i u većini religija, mjesto mučenja na onom svetu. Suprotnost Džehenema je Dženet (arap. جنّة raj). Ljudi odlaze u raj ili pakao prema svojim postupcima i verovanjima u svetu. Kazna se dobija u skladu sa stepenom greha koji je neko počinio tokom svog života.

Kuran

Moloh sunu, (Biblijske slike i ono što nas uče 1897, Čarles Foster)

Prema verovanju islama, nevernici (koji negiraju jedan ili više principa verovanja), mnogobošci (oni koji se protive jedinstvu Alaha prema islamskom verovanju) i licemeri (oni koji izgleda veruju, ali ne veruju i islam) posle smrti, u „stepenu pakla" zauvek će ostati i biti mučeni.

Džehenem se u Kuranu pominje kao mesto predstojeće kazne grešnika: „Pakao im je stanište koje im je obećano svjema“ (15:43). Prema Kuranu, „On ih je zato stvorio, da bi se ispunila ona Božja riječ koju on bijaše rekao: Ja ću u isto vreme napuniti pakao i đenijima i ljudima“ (11: 120). „Čak i ako pate, prebivalište će im biti Vatra“ (41:24). „Zar vam nisu rečeni moji stihovi, a vi ste ih porekli“ (23: 105).

— Koran u prevodu Miće Ljubibratića

Prema Kuranu, svetoj knjizi religije islama, Alah će mnogobošce (one koji Alahove partnere povezuju) zauvek držati u paklu. Razna imena za pakao koriste se u Kuranu, koji je sveta knjiga islama, većina ovih imena opisuje pakao: Nar (vatra), Havie (ponor iz kojeg se većina palih ne može vratiti), Sair ( divlji oganj i plamen), Leza (bezdimni i čisti plamen), Sekar (vatra, stihovi 26-30 Sure al-Mudastir i Hutame (proždrljivost i ljuta vatra) Takođe, u Kuranu postoji mnogo opisa o paklu i onih koji trpe muke.

Slika vatre pakla prevladava u kuranskom opisu, koji se odlikuje naturalističkim detaljima. Glavna muka koja očekuje grešnike u Džehenemu je od zapaljenog ognja, tamo će ostati zauvek. Prema verovanju islama, oni koji su vernici, ali su grešili, ostaće neko vreme u paklu.

Gospodar pakla je Moloh.

Opis

Opis islamskog pakla veoma liči na opis pakla kako je opisan u jevrejskoj eshatološkoj literaturi. Ovo je poreklo islamskih i hrišćanskih opisa. Tako su neki tradicionalistički muslimani personifikovali pakao u fantastičnoj životinji, slično onome što se radi u literaturi Talmud i Midraš.

Kuran insistira, u opisu pakla, na vatri i njenom razarajućem karakteru, izgleda da ovu vatru izaziva kao kaznu pre svega telesnu. Isto tako ovaj, kao i jevrejski izvori, izaziva pomračenje. Kuran spominje i druge muke poput ključanja vode u koju se bacaju prokleti, takođe opisuje drvo čiji plodovi podsećaju na glave satana. Autor ovog odlomka mogao je da bude inspirisan palmama koje su opisane jevrejskim tekstom na ulazu u pakao.

Prema Kuranu, pakao je zatvoren i otvoren sa sedam vrata. Čuvar, Moloh, čuva pakao sa 19 anđela. Ideja da Gehenu čuvaju anđeli nalazi se u talmudskoj literaturi, što bi moglo biti poreklo kuranskog opisa. Istraživači su se pitali o broju 19, za koji je Guilaume Die rekao da je možda izabran samo za pitanje rime. Zid odvaja ovaj pakao od raja, za suru 7, kategoriju čoveka koji se čini na srednjem mestu. Navedena su različita tumačenja ovog pasusa.

Kuran je predstavljen kao vodič za ljude da postanu vernici, da slede zakon i da dođu do raja. Tako su „nevernici“ obećani đavolu. Ovaj izraz „nevernici“ (kafirun) obuhvata različite kategorije prokletih, one koji su negirali božansku moć, one koji su se rugali Kuranu, one koji se među vernicima nisu borili na „Božjem putu“.

Kuran naglašava da je boravak u paklu večan. Ovo gledište nisu prihvatili svi muslimani, a neki muslimanski mislioci branili su uništenje pakla i raja na kraju sveta.

Literatura

• Chebel, Malek (1995). Dictionnaire des symboles musulmans : rites, mystique et civilisation. Paris: A. Michel. ISBN 2-226-12137-4. 
• Landau, Rom (2008). The philosophy of Ibn 'Arabi. Oxon. ISBN 978-1-135-02969-2. 
• Pöhlmann, Horst Georg (2006). Islam und Christentum im Dialog. Frankfurt am Main: Lembeck. str. 69. ISBN 387476513X. 

Spoljašnje veze

• Salih Selimović, istoričar