Avija BH-22
 Avija BH-22 | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | 1926. |
| Uveden u upotrebu | 1926. |
| Status | neaktivan |
| Prvi korisnik |  Čehoslovačka Ratno vazduhoplovstvo |
| Broj primeraka | 39 + prototip |
| Dužina | 6,87 |
| Razmah krila | 8,90 |
| Visina | 2,74 |
| Površina krila | 21,96 |
| Prazan | 686 |
| Normalna poletna | 860 |
| Klipno-elisni motor | 1 х Hispano-Suiza 8Аа |
| Snaga | 1 h 132 kW |
| Brzina krstarenja | 190 km/h |
| Maks. brzina na Hopt | 205 km/h |
| Dolet | 500 km |
| Plafon leta | 6.500 m |
| Brzina penjanja | 227 m/min |
Avia BH-22 (češ. Avia BH-22) je bio čehoslovački akrobatski trenažni avion nastao 1926. Zasnovan je na lovcu Avia BH-21[1].
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
.jpg)
U Čehoslovačkom ratnom vazduhoplovstvu između dva rata je bio običaj da se istovremeno sa uvođenjem borbenog tipa aviona, naruči i trenažna verzija ovog aviona. Jedini zahtev je bio da trenažni avion po svojim letnim karakteristikama bude što bliži borbenom avionu. To se obično postizalo ugradnjom slabijih motora u serijske avione. Šta se dobijalo ovom praksom? Pre svega jeftinijom eksploatacijom aviona zbog nižih troškova rada zahvaljujući slabijem motoru, piloti su mogli da imaju zadovoljavajući broj sati naleta. Istovremeno čuvali su se resursi borbenih aviona "aviona prve linije" što je bio značajan činilac borbene sposobnosti vazduhoplovstva. Avia, prateći ovu praksu je predvidela ovu potrebu i paralelno sa isporukom lovca Avija BH-21 započela je rad na projektu novog aviona koji je trebao da bude trenažni pandam ovom lovcu[1][2].
Trenažni avion je dobio oznaku Avija BH-22 a njegovi projektanti inženjeri P. Beneš i M. Hajn su želeli da ugradnjom slabijeg i lakšeg motora kao i odbacivanjem naoružanja dobiju adekvatan avion. Rasterećenjem kljuna aviona došlo je do debalansa, pomeranje težišta aviona, koja je rešena pomeranjem gornjeg krila ka kljunu aviona i smanjenjem razmaha i minimalnim skraćivanjem trupa. Vodeći računa o tehnologhiji proizvodnje, strukturu aviona nisu menjali a time dobili dva pozitivna rezultata pored snižavanja troškova proizvodnje dobili su čvršći avion sa boljim akrobatskim sposobnostima od originala (BH-21). Ugradnjom fotomitraljeza u nekoliko ovih aviona povećana je upotrebna vrednost ovog aviona koji je sada služio u školi gađanja i time smanjeni rizici ove obuke uz minimalne troškove.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Trup aviona je bio isti kao kod aviona Avija BH-21 stim što je malo kraći.
Pogonska grupa je bila motor Hispano-Suiza 8Aa od 132 kW, i drvena dvokraka vučna elisa.
Krila su ista kao kod aviona Avija BH-21, samo manjih dimenzija (smanjen razmah i površina).
Repne površine: iste kao kod aviona Avija BH-21.
Stajni trap isti kao kod aviona Avija BH-21.
Verzije[uredi | uredi izvor]
Nije postojalo različitih verzija ovih aviona.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Prva serija od 18 aviona Avia BH-22 isporučena je ratnom vazduhoplovstvu u julu 1926. godine. U januaru 1928. naručena je druga serija od dvadeset aviona, koja je isporučena do oktobra 1928. godine.
Ukupan broj proizvedenih Avia BH-22 bio je četrdeset - 38 serijskih za MNO, jedan prototip i jedan avion koji su ostali u posedu Avije (BH-22.3, civilne registarske oznake L-BONL, između ostalog učestvovao je na aeromitingu 1927. u Cirihu) . Najveći deo serijskih BH-22 dat je vazduhoplovnoj školi u Čebu, a vazduhoplovni pukovi su uvek imali dva aviona za održavanje akrobatskih letova pilota.
Dobre letačke karakteristike aviona privukle su i civilne kupce – nakon dužeg rada aviona BH-22 u vojnim vazduhoplovnim školama, nekoliko letelica je prodato aeroklubovima, gde je korišćen kao akrobatski avion[2].
Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ing. Jan Krumbach, Ing. Jiří Vraný, Zdeněk Hurt, Avia BH-21, Jak-15, -17 a -23, Supermarine Spitfire Mk.IX a Mk.XVI, Naše vojsko, Praha 1986, 1. vydání
- Avia B-21, monografie v L+K číslo 1, ročník L
- Ing. Zdeněk Pilát, CSc, Naše letecké motory, seriál v L+K 5-10 ročník LX
- Ovčačik, Michal. Avia BH-21. Letectví a kosmonautika. Leden 2020, čís. 1, s. 36 a 37. ISSN 0024-1156
- V. Němeček, Československá letadla, Naše Vojsko, Praha. 1968.
- Fidler, Jiří; Sluka, Václav (2006). Encyklopedie branné moci Republiky československé 1920-1938. Libri. ISBN 80-7277-256-2.
- V. Šorel, Letadla československých pilotů, Albatros 1986
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- http://www.airwar.ru/enc/other1/bh22.html
- http://www.cs-letectvi.cz/letadla/avia-bh-22
- http://all-aero.com/index.php/contactus/44-planes-a-b-c/12341-avia-bh-22 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. januar 2023)
- https://www.valka.cz/Avia-BH-22-t8346
- https://www.vinar.cz/mitte/bh22.htm
- http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft33605.htm
